Siderati
Piše: Irina Jevtić
Svi dobro znamo da je za dobar prinos ključna plodna zemlja, zdrave i site biljke. Pri tome dva pojma su povezana, jer gladna biljka ne moze da bude zdrava, kao ni sita bolesna. A zemlja ne može da bude plodna ako je ne nahranimo.
U klasičnom baštovanstvu zna se redosled: u jesen se djubri sa (nazvaćemo ga) A preparatom, u proleće sa B, a u toku sezone sa C. Pri tome postoji preparat AB za paradajz, AC za krastavac. Ako biljci nedostaje gvoždje uzimamo BA, a ako nedostaje fosfor, onda BC. U slučaju nedostatka onoliko raznoraznih elemenata kojima se ni nazivi ne mogu popamtiti, uzmite ABC i dodajte C+B..Još malo i dospećemo do matematičkog fakulteta..
Ako ispoštujemo potpuni redosled djubrenja, sa svim zahtevima i uslovima i dalje nije to to. Od svega toga biljka uspe da usvoji do 40% a ostatak odlazi u podzemne vode. Razlog tome, u svim tim “A, B, C” preparatima elementi se nalaze u formi nedostupnoj za biljku. Pa tako kiša odnese više nego što biljka «pojede».
Da ne bismo trošili džaba papir za zapisivanje šta, gde, kome, kako i u kojoj meri, možemo se okrenuti prirodnom načinu poboljšavanja zemljišta i povećavanja prinosa, tzv. sideraciji.
Za početak, bonton nalaže da se upoznamo.
Siderati su biljke koje doprinose zemljištu. Seju se pre ili posle osnovne kulture i obradjuju se pre faze cvetanja. Pokrovni usevi je drugi poznati naziv za siderate.
Ovakve kulture ne samo da hrane našu zemlju već je i kopaju, i oru, prave strukturnom, baš onakvom kakva je nama potrebna za dobar prinos. Zimi je čuvaju od vetra, erozije i promrzavanja i zadržavaju dragocenu vlagu. A tek što korovi ne vole prisustvo siderata!
Rad je zasnovan na principu da se biraju biljke koje lakše usvajaju hranjive elemente iz zemljišta a posle ga ostavljaju tu gde su rasli u lako dostupnoj formi za sledeću kulturu. Zato je i bitno obraditi ih pre cvetanja kako ne bi potrošili sve sto su izvukli iz zemlje tokom rasta već to dali našem povrću. Sama obrada se vrši putem seče nadzemnog dela biljke. Ništa se ne prekopava jer siderat je svojim korenom već zavrsio taj proces. Njegova zelena masa obavezno se ostavlja na površini kako bi djubrila zemljište.
Najpoznatiji siderat je žito ili raž. Ova kultura je glavni neprijatelj korova. Tokom rasta žito izbacuje u zemlju posebne fermente koji bukvalno truju korove. Takva njegova osobina se zove «alelopatija». Istu osobinu ima i orah na primer. Zato za mnogo zakorovljene bašte žito je idealan početni siderat. Sem toga ono obogaćuje zemlju kalijumom, fosforom i drugim mikroelementima. Jedini njegov nedostatak je što u proleće mora da se ukloni. Seče se 2cm ispod zemlje, dakle ispod tačke rasta i ostavlja tu gde jeste kao pokrov. Samo u slučaju da se ne iseče krene duboko u ponovni rast. To i jeste taj neprijatni momenat sa njime.
Ali zato je tu njegov «brat» ovas. Isto zagorčava život korovima svojom moćnom zelenom masom. Njegov koren jako lepo rilja zemlju (može se videti na slici). Posejan u jesen dobro napreduje zimi, zadržavajući sneg. U proleće ili pred kraj zime samo se iseče i ostavi. Sva njegova zelena masa ostaje kao hrana za gliste koji je pretvaraju u humus. Ovas se često seje zajedno sa grahoricom, koja puže po njemu. Ujedno, kao i svaka mahunarka, skuplja azot. Samo što takva kombinacija nije pogodna za setvu pre i posle mahunarki kao sto su grašak, pasulj, bob..
Ovas i žito su dobri prethodnici i sledbenici za bilo koju povrtnu kulturu jer spadaju u porodicu žitarica. Mogu se sejati u jesen, a ovas i u rano proleće pre osnovnih kultura.
Mada, imaju oni i «sestru» heljdu. Ona je toploljubiva kultura, dakle odlična da se poseje posle uklanjanja useva luka, pasulja. A moze i posle krompira, pre sadnje zimskog luka. U ovom slučaju, umesto baštovana obraće je prvi mraz, oslobodivši gazdu od posla oko seče siderata.
Heljda smanjuje količinu korova tako što mu pravi konkurenciju velikom količinom zelene mase koja jako brzo raste. Koren lepo strukturira zemlju, a posle se razgrađuje i ostavlja kanale po kojima se kreću voda i vazduh. Sem toga obogaćuje zemljište fosforom i kalijumom.
Da sumiramo:
- siderati su biljke koje obogaćuju zemljište
- kontrolišu rast korova
- riljaju, kopaju i strukturiraju
- zadržavaju vlagu, čuvaju zemlju od erozije.
Postoje i pravi insekticidi i fungicidi medju sideratima. O tome nastavak sledi…
