NA DANAŠNJI DAN PRE 100 GODINA ROĐENA OLGA PETROV
Opovo, 1. decembar 2020;
Na današnji dan pre 100 godina u Barandi je rođena je Olga Petrov (Radičić), narodni heroj. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Osnovnu školu je završila u rodnom mestu, a potom je upisala gimnaziju u Petrovgradu (Zrenjanin). Posle prveog razreda gimnazije prešla je u Učiteljsku školu u Vršcu, koju je završila juna 1940. godine.
Po dolasku u Vršac, najpre je stanovala kod jedne učiteljice, koja je bila simpatizer Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), i preko nje se uključila u omladinski revolucionarni pokret. Kasnije je stanovala u školskom internatu. Za vreme školovanja, zbog lošeg materijalnog stanja, davala je časove slabijim učenicima. U školi se ovezala sa članovima SKOJ-a i KPJ, a 1938. godine je primljena u članstvo Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i do kraja školovanja je bila jedan od rukovodilaca ove organizacije u školi.
Bila je veoma aktivna u literarnoj sekciji učiteljske škole, đačkoj družini „Uzajamnost“, kulturno-umetničkom društvu „Abrašević“ i omladinskoj sekciji ženskog pokreta. Isticala se u pisanju literarnih radova, i često je na takmičenjima osvajala prve nagrade. Skojevska oragnizacije Učiteljske škole, kojoj je pripadala i Olga, bila je jedna od najaktivnijih organizacija SKOJ-a u Vojvodini. Olga je sarađivala sa Borislavom Bracom Petrovim, koji je bio sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Vojvodinu i organizator partijske tehnike u južnom Banatu.
Juna1940. godine , bila je uhapšena, kada je policija u dvorištu njene kuće pronašla kofer, sa ilegalnim partijskim materijalom. Bilo je to u vreme pred sam kraj njenog školovanja, i policijski islednici su je ucenjivali da ako ne prizna da je kofer njen, neće moći da diplomira. I pored straha od zabrane diplomiranja, Olga je pred islednicima poricala bilo kakvu vezu sa koferom. Na inicijativu grupe profesora, puštena je da se brani sa slobode. Posle završene mature, na sudskom procesu je bila oslobođena, zbog nedostatka dokaza. Ubrzo potom bila je ponovo uhapšena, zajedno sa grupom komunista, koji su bili osumnjičeni da su rasturali ilegalne partijske letke, ali je ponovo zbog nedostatka dokaza bila puštena. Posle ovih nemilih događaja, Olgina majka Leposava i sestra su se preselile u Pančevo.
Posle diplomiranja, svoje prvo učiteljsko mesto dobila je u rodnoj Barandi, gde se udala za Borislava Bracu Petrova. Iste godine primljena je i u članstvo Komunističke partije Jugoslavije. Zajedno sa suprugom radila je u partijskoj tehnici i kod sebe imala sav partijski propagandni i teorijski materijal. Aktivno je radila i u Pančevu, gde je bila član Mesnog komiteta SKOJ-a. Organizovala je nove partijske ćelije i organizovala štrajkove, od kojih je najveći bio štrajk tekstilnih radnika. Često je putovala u Novi Sad, kao specijalni kurir između Okružnog i Pokrajinskog komiteta KPJ.
U jesen 1940. godine , uhapšena je zajedno s grupom komunista, posle povratka sa jednog ilegalnog sastanka u Novom Sadu. Tada se prvu put susrela sa zloglasnim islednikom novosadske policije Jurajem Špilerom. Iako je bila mučena, islednicima nije rekla ni reči. Nekoliko dana pred početak rata, 17. marta1941. godine puštena je zajedno sa ostalim zatvorenicima.
Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine , okupator je u južnom Banatu naneo teške udarce partijskoj organizaciji, ali pored toga Olga i njeni drugovi su radili na organizovanju ustanka. Obilazila je mnoge, partijske i skojevske aktive, i u toku leta organizovala prve sabotaže na paljenju žita, na železnici, u radionicama i dr. Posle julske akcije Prvog banatskog partizanskog odreda, izvedene u blizini Pančeva, okupatorska policija je organizovala hapšenja, i sve sumnjive odvodila u pančevački logor „Svilara“.
Kuća Olgine majke, Leposave Radišić, u Pančevu je stalno bila pod prismotrom policije. Zbog toga su Olgina majka i sestra prešle u Čentu kod rođaka. Da bi iz kuće iznela preostali partijski materijal Olga je, obučena u seljanku, na konjskim kolima natovarenim kukuruzovinom, došla u kuću i prenela materijal. Zbog daljeg nemogućstva rada u Pančevu, Olga je, po partijskom zadatku, prešla u Crepaju, gde je sarađivala sa Stevanom Jovanovićem Stevicom, članom Oblasnog komiteta KPJ za južni Banat.
Oktobra1941. godine policija je opkolila kuću, u Crepaji, gde je održavan satanak, na kojem se nalazila i Olga. Videći da se ne mogu izvući, ilegalci su prihvatili borbu. Olga je tada,iako ranjena,ipak uspela da se izvuče i pobegne. Sklonila se u, rodno selo, Barandu, kod jednog poznanika. Olgin poznanik, polakomivši se na nagradu od 25.000 dinara, prijavio ju je policiji. Islednici pančevačke policije najpre nisu znali koga imaju u rukama, pošto je Olga ćutala, ali su slutili da je ona značajna ličnost Narodnooslobodilačkog pokreta u južnom Banatu. Zbog toga je prebačena u Bečkerek, gde je se po drugi put susrela sa zloglasnim Jurajem Špilerom, sada šefom gradske policije.
U istražnom zatvoru provela je šest meseci, podvrgnuta strašnom mučenju – vešali su je za kosu, pekli meso na nogama, povređivali stare rane i dr. U svojoj ćeliiji, u istražnom zatvoru, svojom krvlju je napisala na zidu — Ponosno umirem za KPJ. Na zahtev Gestapoa, prebačena je u Beograd, u Banjički logor. Streljana je 9. maja 1942. godine u Jajincima. Olgin suprug Braca Petrov, je takođe poginuo tokom Narodnooslobodilačkog rata, kada je marta 1942. godine bio opkoljen u jednoj kući na periferiji Pančeva.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra1953. godine , proglašena je za narodnog heroja. U njenu čast osnovne škole u Padinskoj Skeli, Vršcu , Banatskom Brestovcu i Barandi nose njeno ime.
Izvor: Narodni heroji Jugoslavije, Mladost, Beograd 1975; Heroine Jugoslavije, Spektar, Zagreb 1980; Majke heroja pričaju, Aleksandar Tadić, Iskra, Vinkovci 1985; wikipedia
