Nova filozofija kupovine odeće: Od brze do održive mode
Za Glas Opova Marija Pavlović; BEOGRAD, 25. novembar 2025.
U malim mestima izbor odeće više nije samo stvar cene – utiče na kućni budžet i lokalnu ekonomiju.
Prelazak sa brze na održivu kupovinu odgovor je na konkretne ekonomske i ekološke pritiske, a svesna kupovina može doneti uštedu već u prvoj godini.
Ovaj tekst daje praktične kriterijume za procenu kvaliteta i pokazuje kako izbor materijala utiče na lanac vrednosti – od proizvodnje do otpada.
Zašto se menja filozofija kupovine odeće: ekonomski i društveni pokretači
Brza moda je izgradila model u kojem komad odeće košta manje od kilograma paradajza, ali taj model sve više pokazuje svoje slabosti zbog troškova koje nosi sa sobom.
Prosečno domaćinstvo u Srbiji baca oko 11 kilograma tekstila godišnje, pri čemu je većina toga odeća koja se nosila manje od deset puta.
Lokalne deponije se pune sintetičkim vlaknima koja se ne razgrađuju decenijama, a komunalne službe snose rastuće troškove zbrinjavanja.
Porodice koje troše 15.000 dinara godišnje na jeftinu odeću koja se raspadne posle šest meseci mogu uštedeti trećinu tog iznosa ako usmere kupovinu ka trajnijim materijalima i lokalnim proizvođačima.
Kada majica košta 800 dinara, a posle petog pranja se rastegne i izgubi boju, kupac zapravo nije uštedeo – samo je troškove rasporedio na kraće periode.
Povećana kupovina iz uvoza dovodi do gubitka lokalnih radnih mesta i znanja o kvalitetu materijala i dugovečnosti proizvoda.
Promena dolazi i od potrošača; sve više porodica primećuje da jeftina odeća zahteva češće zamene, pa na kraju anulira uštedu od niže cene.
Mehanizmi uticaja: ekologija, lanac snabdevanja i troškovi
Proizvodnja jedne pamučne majice procenjuje se na oko 2.700 litara vode (procena prema Water Footprint Network i sličnim izvorima), što ilustrativno pokazuje intenzitet potrošnje resursa.
Ako se ta majica nosi kratko i brzo odbaci, sav taj resurs je potrošen bez odgovarajuće vrednosti.
Sintetička vlakna, koja čine većinu brze mode, oslobađaju mikroplastiku pri svakom pranju – čestice koje završavaju u rekama i, na kraju, u lancu ishrane.
Lanac snabdevanja brze mode funkcioniše po principu maksimalne kompresije troškova: materijali se biraju po najnižoj ceni, a ne po trajnosti, dok radnici u fabrikama često rade pod uslovima koji ne bi bili prihvatljivi u Srbiji.
Kada kupujete majicu za 600 dinara, deo te cene reflektuje činjenicu da je na drugom kraju sveta neko radio za znatno nižu platu.
S druge strane, domaća proizvodnja ima kraći lanac snabdevanja i pregledniju strukturu troškova.
Proizvođači koji rade sa pamučnim materijalima mogu da garantuju kvalitet jer kontrolišu proces od nabavke sirovina do gotovog proizvoda. To smanjuje rizik od skrivenih troškova koji se kasnije ispoljavaju kroz lošu izdržljivost ili alergijske reakcije na hemikalije u tkanini.
https://unsplash.com/photos/a-t-shirt-with-a-picture-of-a-hot-dog-on-it-xccjtrOXJ7k
Kupovina za porodicu – primeri i procena trajnosti
Kada birate odeću za decu, trajnost postaje još važnija jer deca brzo rastu pa su česte zamene neizbežne.
U tom kontekstu kvalitet materijala direktno utiče na to koliko puta će komad odeće izdržati pranje i svakodnevnu upotrebu.
Dečije pidžame za devojčice i dečake od prirodnih materijala pokazuju kako pamuk pruža udobnost koja ne bledi ni posle desetog pranja, za razliku od sintetičkih mešavina koje postaju hrapave i gube oblik.
Takve pidžame propuštaju vazduh i pomažu u regulaciji telesne temperature, pa se dete neće znojiti ili osećati nelagodu tokom sna.
Sintetika zadržava vlagu i često izaziva iritacije kože, što roditelji primećuju tek posle nekoliko nedelja korišćenja.
Praktična procena trajnosti počinje od gramature tkanine. Pidžame ispod 120 g/m2 su tanke i brzo se habaju; one iznad 150 g/m2 pružaju solidnu izdržljivost – mogu preživeti čitavu sezonu intenzivnog korišćenja i biti prosleđene mlađem detetu ili susedima.
Šavovi su drugi pokazatelj kvaliteta. Dupli šavovi sa ojačanjem na mestima najvećeg naprezanja – oko rukava i na nogavicama – ukazuju da je proizvođač računao na dužu upotrebu. Jednostruki šavovi često se raspadaju već posle desetak pranja.
Kada etiketa navodi ‘100% pamuk’ i postoji OEKO‐TEX sertifikat, to obično znači da materijal zadovoljava određene standarde testiranja na štetne supstance (preporučuje se navođenje nivoa ili izvora sertifikata).
Ako etiketa navodi ‘mešavina’ bez dodatnih informacija, verovatno je reč o poliesteru ili drugom sintetičkom dodatku koji je ubačen da bi se smanjili troškovi proizvodnje.
Praktični koraci za kupce i male prodavce koji želeda podrže prelaz
Za kupce, prvi korak je promena perspektive: umesto da se gleda cena po komadu, treba računati cenu po godini korišćenja.
Majica od 2.500 dinara koja traje tri godine košta 833 dinara godišnje; majica od 800 dinara koja traje šest meseci košta 1.600 dinara godišnje.
Drugi korak je provera materijala pre kupovine: osetite tkaninu – kvalitetan pamuk ima prirodnu težinu i teksturu.
Ako se tkanina ponaša previše glatko ili ‘sintetično’, verovatno je mešavina. Okrenite odeću naopako i pregledajte šavove: labavi ili jednostruki šavovi znak su da proizvod nije napravljen za dugotrajnu upotrebu.
Treći korak je traženje lokalnih proizvođača; srpske firme koje rade sa prirodnim materijalima nude veću transparentnost – možete proveriti odakle dolazi pamuk, kako se proizvod pravi i pod kojim uslovima.
To može biti i praktična prednost: proizvođač koji stavlja svoje ime na proizvod neće rizikovati reputaciju.
Za male prodavce, prelazak na održivu ponudu znači proširenje asortimana ka trajnijim materijalima; to ne mora nužno da znači veće cene, već jasnije obrazloženje vrednosti.
Kupac koji razume zašto pamučna pidžama košta više od sintetičke spremniji je da plati razliku ako zna da će mu proizvod trajati duplo duže.
Mali prodavci mogu direktno sarađivati sa domaćim proizvođačima, čime se smanjuju troškovi posrednika i nude konkurentnije cene.
Lokalna saradnja takođe omogućava brže snabdevanje i prilagođavanje ponude potrebama zajednice.
Kontrolna lista za kupovinu može biti jednostavna: provera materijala (pamuk ili prirodna vlakna), provera šavova (dupli i ojačani), provera etikete (sertifikati i zemlja porekla), provera gramature (iznad 140 g/m2 za veću trajnost).
Ovih pet provera traje minut, ali može uštedeti mesece nepotrebnih zamena.
Kada porodica u Opovu odluči da kupi odeću koja će trajati, ne kupuje samo materijal – kupuje vreme koje neće morati da potroši na česte zamene, novac koji neće morati da izdvaja svakih nekoliko meseci i podršku lokalnoj ekonomiji koja stvara radna mesta.
Prelazak sa brze na održivu kupovinu predstavlja racionalan izbor koji može doneti uštede već u prvoj godini. Plaćanje nešto više danas može biti isplativije na duže staze.
