OPOVO, 16. novembar 2021 – Opštinu Opovo je posetila državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Milka Milovanović Minić koja je sa predsednikom opštine Milošem Markovim razgovarala o aktuelnoj demografskoj situaciji, kao i načinima kako da se negativni trendovi prevaziđu. U radu sastanka su učestvovale zamenica predsednika opštine Anka Simin Damjanov, načelnica Opštinske uprave Opovo Ankica Jožika, direktorka Centra za socijalni rad Opovo Jelena Bjelica i stručni saradnik Centra za socijalni rad Magdalena Arnold.
Predstavnici Ministarstva za brigu o porodici i demografiju obilaze lokalne samouprave sa ciljem da do kraja godine obiđu većinu opština i da kroz razgovore sa predsednicima opština i njihovim saradnicima dođu do detalja koji karakterišu demografsku sliku i demografske prilike svake od sredina. Potrebno je determinisati primere dobre prakse kada je u pitanju unapređenje demografije i demografskih prilika, ali da se pre svega vide problemi koje u tom smislu imaju lokalne samouprave i da u jednoj koordinisanoj aktivnosti sa ministarstvima, pomogne da se negativni trendovi promene, a pre svega zaustave.
„U Opštini Opovo možemo da se uverimo da dobar ambijent kreiraju ljudi, da predsednik opštine Miloš Markov i njegovi saradnici na jedan kvalitetan način promišljaju o ovom problemu, čine sve u skromnim uslovima i sa skromnim budžetom, kao jedna mala opština da poprave ambijent za život građanima. Popravljanjem ambijenta privućiće se i investicije, dosta projekata je u toku, ja se nadam da će se sve ono što sam danas čula i realizovati u narednom periodu“, rekla je Milovanović Minić.
Predsednik opštine Miloš Markov navodi da statička depopulacija naše opštine traje više decenija i da je potrebno obezbediti mere i podsticaje kako bi se zadržali mladi.
„Razgovarali smo o temama koje se tiču pre svega demografije, o načinima i metodama kako da sprečimo negativan natalitetni trend na teritoriji naše opštine. Posmatrajući podatke možemo da vidimo da je 2001. godine naša opština imala 11.016 stanovnika, prema popisu iz 2011. godine 10.440, a sada prema procenama Zavoda za statistiku negde oko 9.800 građana živi u našoj opštini. Ovo ministarstvo je veoma zainteresovano da pronađemo modele na nivou lokalne samouprave u saradnji sa republičkim organima vlasti kako i kroz koje mere i podsticaje možemo da zadržimo mlade da ostanu na teritoriji naše opštine ali i poboljšati njihove uslove i kvalitet života i na taj način i demografsku sliku naše opštine“, izjavio je Markov.
Državna sekretarka je posebno istakla važnost stvaranja kvalitetnih životnih uslova kako bi se sprečila depopulacija.
„Pre svega kvalitet života mladih ljudi da ovde bude bolji, da probamo da zaustavimo migracije ka većim centrima. Blizina Beograda i Pančeva s jedne strane je dobra ali s druge strane imamo tu situaciju da ljudi odlaze smatrajući da će se lakše i bolje snaći u velikom gradu ali to nije uvek slučaj. Porodica se širi lakše u manjoj sredini gde je život jeftiniji ali moramo da stvorimo uslove da ta porodica boravi u toj sredini“, smatra državna sekretarka Milka Milovanović Minić.
Zaključak je da demografska slika u Srbiji nije povoljna, mortalitet je velik, rađa se mnogo manje dece, a da bi se stvorili povoljni uslovi potrebno je sprovoditi širok dijapazon infrastrukturnih projekata, obezbediti podršku lokalnih i državnih organa čime će se stvoriti kvalitetan ambijent za život.
Pokrenut novi program za unapređenje zapošljivosti mladih kroz radne prakse
BEOGRAD, 16. novembar 2021 – UNICEF u Srbiji, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i partnerima, pokreće inovativni program „Unapređenje zapošljivosti mladih kroz radne prakse“.
Srbija je ostvarila značajan napredak u privrednom rastu i ekonomskoj stabilnosti. Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi stopa zaposlenosti (za stanovništvo 15+) u drugom kvartalu 2021. godine iznosila je 48,3% , što je porast u odnosu na prethodni period. Ipak, kada se radi o mladima starosti 15-24 godine, njihov položaj na tržištu rada i dalje je nepovoljan, a pronalaženje posla jedan od najvećih izazova, velikim delom i zbog manjka radnog iskustva mladih u odnosu na odrasla nezaposlena lica.
Program za cilj ima da obezbedi mladima više prilika za razvijanje veština i tako poveća njihove mogućnosti da pronađu odgovarajuće zaposlenje. Unapređenje položaja mladih na tržištu rada predviđeno je i strateškim dokumentima Vlade Republike Srbije, odnosno Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i pratećim Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine
„Kako bismo adekvatno adresirali nezaposlenost mladih, potrebno je kreirati mogućnosti za sticanje iskustva kroz radne prakse i adekvatnu podršku u procesu traženja posla. Uz veštine koje će sticati u skladu sa potrebama poslodavaca, mladi će biti pripremljeniji i konkurentniji na tržištu rada,“ istakla je prof. dr Sandra Grujičić, v.d. pomoćnica ministra za rad i zapošljavanje.
Prema podacima iz najnovije Ankete o radnoj snazi iz 2021, stopa nezaposlenosti mladih (između 15 i 24 godine) u Srbiji iznosila je 22,2%. Mladi u Srbiji se suočavaju sa lošijim izgledima na tržištu rada od svojih vršnjaka u EU, gde je 2021. godine stopa nezaposlenosti mladih iznosila 16,2%.„Jedan od najvažnijih napora koje bilo koja država može da učini jeste da pomogne mladima da stiču veštine i znanja. U želji da podržimo napore institucija u Srbiji, radimo na tome da učinimo radne prakse dostupnim. Program će poslodavcima pružiti mogućnost da, u skladu sa svojim potrebama, i u okviru principa društveno odgovornog poslovanja angažuju i pruže šansu mladima iz posebno osetljivih kategorija“, izjavila je Stanislava Vučković, rukovoditeljka programa za mlade UNICEF-a u Srbiji.
Kroz namenski razvijenu onlajn platformu mladi će prvo proći kroz obuke i pripremu za praksu u radnom okruženju, a zatim će imati plaćenu radnu praksu kod poslodavaca iz privatnog, javnog i civilnog sektora. Ova praksa će omogućiti mladima da steknu veštine i znanja koja su im neophodna za prilagođavanje potrebama tržišta rada.
„Program podrazumeva pružanje radnih praksi mladima do 30 godina koji se ne školuju, ne obučavaju, niti su zaposleni, a stekli su osnovno, srednje ili visoko obrazovanje, a sve u cilju da se podrži društvena i ekonomska inkluzija mladih, posebno mladih iz osetljivih grupa, pružajući im priliku za obuku, razvoj veština i znanja traženih na tržištu rada. Da bi se prilagodili radnom okruženju i stekli neophodne veštine mladi će imati priliku da se uključe u obuke kroz namenski razvijenu onlajn platformu za učenje, a zatim uključe u obavljanje radne prakse. Poslodavci koji se uključe u program imaju mogućnost selekcije obučenih mladih praktikanata, na osnovu potreba za kadrom određenih profila u okviru svoje kompanije, i pružanja radne prakse u trajanju od dva meseca za odabrane praktikante,“ objasnio je Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
„Najveći problem u vezi sa zapošljavanjem mladih predstavlja to što poslodavci zahtevaju radno iskustvo i praktične veštine koje su stekli radeći negde. To je za najveći broj mladih veoma teško”, rekla je Jovana Vasić, članica Savetodavnog odbora programa.
Program Unapređenje zapošljivosti mladih kroz radne prakse počeo je 1. novembra 2021. godine i trajaće do kraja 2022. godine. Plan je da se kroz obuku i plaćenu radnu praksu poveže najmanje 2000 mladih i 500 poslodavaca. Zainteresovani mladi i poslodavci mogu da se prijave i uzmu učešće u ovom programu putem platforme za prijavu Biram uspeh – program unapređenja zapošljivosti mladih www.biramuspeh.com.
OPOVO, 17. novembar 2021 – Kovid sertifikat je dokument kojim se potvrđuje da nosilac dokumenta poseduje jedan od sledećih dokaza, i to:
1) negativan rezultat REAL TIME PCR testa na SARS-CoV-2, ne stariji od 72 sata nakon izdavanja rezultata koji izdaje mikrobiološka laboratorija u javnoj svojini na teritoriji republike srbije, odnosno strana referentna mikrobiološka laboratorija;
2) negativan rezultat testa za detekciju antigena SARS-CoV-2, ne stariji od 48 sati nakon izdavanja rezultata koji izdaje mikrobiološka laboratorija u javnoj svojini i mikrobiološka laboratorija u privatnoj svojini na teritoriji republike srbije, odnosno strana referentna mikrobiološka laboratorija;
3) dokaz o primljenoj drugoj, odnosno trećoj dozi vakcine protiv zarazne bolesti COVID-19 koji izdaje zavod za javno zdravlje obrazovan za teritoriju Republike Srbije, odnosno nadležni zdravstveni organ strane zemlje, kojim se potvrđuje da vakcinacija nije starija od 210 dana;
4) pozitivan rezultat serološkog testiranja na SARS-CoV-2 S-Protein (RBD) Immunoglobulin G (IgG) koji izdaje mikrobiološka laboratorija u javnoj svojini na teritoriji republike srbije ne stariji od 90 dana od dana uzorkovanja;
5) dokaz o preležanoj zaraznoj bolesti COVID-19 u vidu pozitivnog REAL TIME PCR testa na SARS-CoV-2 ili testa za detekciju antigena SARS-CoV-2, ne mlađeg od 14 i ne starijeg od 210 dana od dana uzorkovanja, koji izdaje zavod za javno zdravlje obrazovan za teritoriju Republike Srbije odnosno nadležni zdravstveni organ strane zemlje, a na osnovu rezultata testova mikrobioloških laboratorija u javnoj svojini na teritoriji Republike Srbije, odnosno stranih referentnih mikrobioloških laboratorija.
Kovid sertifikat može biti:
1) Digitalni zeleni sertifikat Republike Srbije u digitalnom ili papirnom obliku, koji izdaje zavod za javno zdravlje obrazovan za teritoriju Republike Srbije;
2) EU digitalni COVID sertifikat u digitalnom ili papirnom obliku, koji nosi mašinski čitljivu grafičku oznaku – matrični kod (QR kod) (u daljem tekstu: EU DCC);
3) Digitalni COVID sertifikat druge zemlje u digitalnom ili papirnom obliku, koji nosi mašinski čitljivu grafičku oznaku – matrični kod (QR kod) i koji sadrži najmanje iste informacije kao i EU DCC, izdat na engleskom jeziku od nadležnog zdravstvenog organa te zemlje, a sa kojom Republika Srbija ima zaključen sporazum o priznavanju sertifikata ili na osnovu faktičkog reciprociteta.
Kovid sertifikat sadrži mašinski čitljivu grafičku oznaku – matrični kod (QR kod), odnosno dvodimenzionalni bar-kod, radi omogućavanja provere dokaza elektronskim putem.
KVANTITATIVNO ODREĐIVANJE IGG ANTITELA na virus SARS-COV-2 na lični zahtev građana obavlja se u Zavodu za javno zdravlje Pančevo- Mikrobiološka laboratorija, ulica 6. oktobra broj 9, svakim radnim danom od 10 do 13 časova.
Za potrebe određivanja antitela uplaćuje se 1800 dinara na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje broj 840-17750-34 (na isti način kao i za PCR testiranje).
Sa dokazom o uplati možete doći u laboratoriju bez predhodnog zakazivanja.
