1

Šah: ŠK „Bata Ćosić“ Opovo odbio učešće u Prvoj ligi Srbije

ŠK „Bata Ćosić“ Opovo odbio učešće u Prvoj ligi Srbije

OPOVO, 12. avgust 2021 – Nakon 100 godina postojanja pančevački šahovski klub „Svetozar Gligorić“ (nekada Ivan Kurjački), najverovatnije zbog fiansijskih poteškoća, istupio je iz Prve lige Srbije. Šahovski savezi Srbije i Vojvodine upražnjeno mesto ponudili su opovočkim šahistima.

Evo odgovora predsednika kluba, Gorana Vlajkovića:

„Naravno, naš kratkoročni cilj jeste osvajanje Druge lige Srbije i ulazak u najviši rang takmičenja, evo ukazala se šansa da u elitnom takmičenju nastupimo kao zamena za naše komšije iz Pančeva, kako kaže jedan moj prijatelj „fraj nastup“ , međutim ponuda je stigla prekasno.

Sastav ekipe, kao i finansijska konstrukcija odavno su završeni, pa su pred nama su bile dve mogućnosti: prva je da se pojačamo sa dva velemajstora, otkažemo dvojici standardnih igrača, te da pokušamo da pronadjemo dodatna finansijska sredstva, ili druga mogućnost da nastupimo u trenutnom sastavu, bez finansijskih i igračkih pojačanja, odigramo ligu iz zadovoljstva, ali sasvim sigurno takmičenje bismo završili pri dnu tabele sa zagarantovanim ispadanjem. Inače od 12 ekipa ispadaju čak 3.

Nakon kraćih konsultacija, gotovo jednoglasno (naravno suprotno mišljenje imao je Dragoljub Joksimović), doneli smo odluku da odigramo ligu za koju smo se i pripremali, imamo jači sastav nego ikada, pa hajde da radimo po unapred utvrđenom planu, da učinimo sve što je u našoj moći i da osvojimo drugu liga, pa onda da vidimo, možda će se naši snovi i ostvariti“ !

Inače, Druga liga Srbije odigraće se u Bačkoj Palanci od 23-30. oktobra, dok će se Prva liga Srbije odigrati u Vrnjačkoj Banji od 07-16. septembra.




Omaž ljudima koji su stvarali istoriju Opova: Jovan Popović, „živopisac“ koji je obeležio bidermajer epohu srpskog slikarstva 19. veka (video)

Jovan Popović – autoportret

Projekat „Omaž ljudima koji su stvarali istoriju Opova“ sufinansiran je preko konkursa Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije

OPOVO, 11. avgust 2021 – Mestom rođenja bilo mu je predodređeno da bude trgovac ili paor, možda graničar. Međutim, njegov alat su postali paleta, platno i kist. Bio je izuzetno plodan likovni stvaralac. Njegov umetnički katalog broji 320 radova. Monumentalna galerija u Opovu nosi njegovo ime – Jovan Popović.

Život Jovana Popovića nosi puno kontradiktornosti. Istovremeno cenjen i osporavan, drugovao je sa najuglednijim savremenicima i potretisao najznačajnije Srbe 19. veka, ali je njegova smrt prošla gotovo nezapaženo.

Autoportreti Jovana Popovića

Tokom 20. veka skoro je zaboravljen i tek sa inicijativom direktora Doma kulture u Opovu Velibora Stefanovića i kustosa Narodnog muzeja u Beogradu Nikole Kusovca, organizovanja izložbi njegovoih radova 1965. i 1971. godine, kao i izdavanjem monografije, Jovan Popović dobija mesto koje zaslužuje u srpskoj istoriji umetnosti.  

O Jovanu Popoviću se do šezdesetih godina 20. veka znalo vrlo malo. Bilo ga je u postavci Narodnog muzeja, u Pančevu su kult njegov uvek gajili zbog toga što je on napravio onaj čuveni portret Vojvode Knićanina na topu, kada su srpski „golaći“ branili Pančevo od Mađara. Naravno, za Pančevo je značajan jer je napravio portret prote Vase Živkovića. Tako da je postojalo neko saznanje o njemu. Znalo se da je rođen u Opovu i to je bilo skoro sve“, kaže Nikola Kusovac

Jovan Popović je rođen 14. novembra 1810. godine (po starom kalendaru), kao jedanaesto i poslednje dete opovačkog trgovca Danila i Ane, koja je bila rodom iz Banatskog Brestovca. Popovići su stara opovačka familija koja se 1733. pominje u prvim spisima opovačke pravoslavne crkve.

Njegov biograf i prijatelj, dr Jovan Subotić doslovno kaže: „On nije bio od kuće imućan i izdržavao se svojom ručnom molerskom zaslugom“.

A zaslugom direktora Doma kulture „Olga Petrov“ Velibora Stefanovića, u Opovu je 1970. godine izgrađena galerija koja je naziv dobila po Jovanu Popoviću. Galerija poseduje dva Jovanova rada – Portret nepoznatog građanina i Portret žene sveštenika iz Vršca, a 1971. godine izdala je monografiju čiji je autor Nikola Kusovac.

Portret nepoznatog građanina i Portret žene sveštenika iz Vršca

Nema podataka o njegovom detinjstvu, mladosti i školovanju. Na osnovu rukopisa i ortografije najranijih potpisa na poleđinama slika rađenih još 1834. i 1835. godine, možemo pretpostaviti da je imao solidno osnovno obrazovanje, a potpisivao se i na srpskom i na mađarskom.

Pretpostavlja se da je karijeru slikara-zanatlije verovatno počeo u Aradu ili Temišvaru, a kao slikar Popović se prvi put pojavljuje 1833. godine kao „prenumerant“ iz Pančeva i već tada pored imena stavlja podatak da je po zanimanju „živopisac“.

Baš u to vreme u Pančevu boravi poznati slikar Konstantin Danil koji privodi kraju radove na slikanju ikonostasa za pančevačku Sabornu crkvu, tako da se postavlja pitanje da li je Popović učio kod Danila pomažući mu na slikanju ikonostasa u Pančevu.

Portret vojvode Stevana Knićanina; Portret kneza Mihaila Obrenovića; Portret malog Garašanina; Portret Tome Vučića Perišića; Dete s jagnjetom; Portret devojčice s cvećem; Portret dečaka u srpskom; Portret Savke Simić.

Njegov život i kretanje između 1833. i 1839. godine, koje je prethodilo dolasku u Beograd nije jednostavno pratiti i rekonstruišemo ga na osnovu podataka koje pruža katalog Popovićevih radova. Na osnovu toga znamo da je do 1835. godine, pored kraćeg putovanja u Srem, bio u Pančevu, da je do pred kraj 1837. boravio u Vršcu, a na osnovu naslikanih portreta, možemo pretpostaviti da je od 1837. do 1839. godine u potrazi za poslom dosta putovao po Sremu, što u to vreme nije bilo neobično za slikare.

U Beograd je verovatno došao preko Zemuna i u srpskoj prestonici se zadržao do 1841. ili početka 1842. godine.

Popović je već u to vreme stekao glas dobrog i traženog umetnika, posebno kada su u pitanju bili porterti, međutim želeo je da unapredi svoje slikarsko obrazovanje i relativno kasno, kao tridesetdvogodišnjak odlazi u Beč radi upisa na Akademiju likovnih umetnosti na odsek crtanja u klasi profesora Leopolda Kupelvizera.

Portret Jelene Karađorđević; Portret artiljerijskog oficira Stefana Miljkovića; Portret Jovana Sterije Popovića; Portret Boška Tadića; Portret episkopa Emilijana Kengelca; Portret Jovana Kuševića; Portret sveštenika Save Kolarskog iz Dolova; Portret prote Vase Živkovića.

Po završenim slikarskim studijama Popović se 1846. ponovo vraća u Beograd, a 1847 boravi u Pešti.

Burnu revolucionarnu 1848. godinu koja je uzdrmala Evropu, a naročito Austrijsko carstvo, Popović se obreo kao dobrovoljac na dužnosti intendanta u četi Jovana Stefanovića Vilovskog, ali razočaran besmislenim žrtvama i nepovoljnim razvojem događaja povlači se 1849. godine u Beograd, kada slika porterte vojvode Knićanina i Jovana Sterje Popovića.

Popović je bio popularan i tražen u svim slojevima građanskog društva što najbolje potvrđuje broj njegovih radova, odnosno portreta slikanih tokom pete decenije u Beogradu.

Ikonostas srpske pravoslavne crkve u Dolovu

Međutim, Popović nije imao naklonost crkvenih vlasti tako da nije dobio da izradi bilo kakav ikonostas u Srbiji, što je možda bio razlog njegovog povratka u rodni Banat gde oko 1853. dobija da slika ikonostas za srpsku crkvu u selu Dolovu. U pitanju je bio veliki posao za koji je plaćen 10.500 forinti.

Na ikonostasu u Dolovu, Popović ostvaruje jednu od najlepših religioznih celina u prvoj polovini 19. veka. Pod uticajem kasnonazarenskog slikarstva najviše pažnje obraća na preciznost crteža, skladnost komponovanja sa smelim skraćenjima obrade draperija.

Delovi ikonostasa srpske pravoslavne crkve u Dolovu

Tokom radova na ikonostasu u Dolovu, Popović se oženio. U Protokolu venčanih Saborne crkve u Vršcu, 28. januara 1854. zapisano je sledeće: „Jovan Popović, akademski živopisac 39 godina star, rodom iz Opave, stanuje u Dolovu, venčao se sa Anastasijom ćerkom Aleksandra Spajića, starom 20 godina“. Kum je bio Jovan Sterja Popović, a stari svat plemeniti Georgije Todor iz Peštere.

Međutim podatak iz Protokola o Popovićevim godinama nije tačan jer je tada imao već pune 43 godine, a razlog tome svakako treba tražiti u velikoj razlici u godinama mladenaca. Ipak, činjenica ko su bili kum i stari svat, kao i da je devojka iz ugledne vršačke porodice ukazuje nam da je Jovan Popović uživao veliki ugled u društvu. Iz ovog braka Jovan i Anastasija su imali jednog sina Georgija.

Delovi ikonostasa srpske pravoslavne crkve u Crepaji

Po završetku ikonostasa u Dolovu, Popović sa porodicom boravi u Pančevu i njegovi poslovi su uglavnom vezani za ovaj grad i okolinu. Njegov sledeći veliki rad je slikanje ikonostasa za srpsku pravoslavnu crkvu Uspenja Bogorodice u selu Crepaja 1858/59. godine. Uradio je najveći deo ikonostasa, pevnice i ikone za Bogorodičin i arhijerejski tron, kao i niz celivajućih ikona. U vreme kada smo snimali ovaj film, na ikonostasu u Crepaji rađena je kompletna restauracija.

Deo ikonostasa srpske pravoslavne crkve u Crepaji

Šta je radio i kako je proveo poslednje godine života zna se veoma malo, ali je karakteristično da naglo opada broj njegovih radova nakon 1858. godine. Za to postoje dva prihvatljiva objašnjenja. Prvo, da je Popović nakon dva velika i dobro plaćena posla – slikanja ikonostasa u Dolovu i Crepaji, dao sebi zaslužen odmor, a drugo, da je u to vreme bio ozbiljno bolestan.

Jovan Popović je umro 25. septembra 1864. godine u vreme kad je započeo rad na slikanju ikonostasa srpske pravoslavne crkve u Tomaševcu. Umro je od slinavke, stočne bolesti koja se prenosi i na ljude. Bolest je bila teška, umro je u velikim mukama, imao je samo 54 godine.

Mural sa likom Jovana Popovića na fasadi zgrade kulturnog centra u Opovu

Nikola Kusovac se priseća prve izložbe portreta Jovana Popovića u Opovu:

„Prvu izložbu Jovana Popovića ovde je otvorio Lazar Trifunović, direktor Narodnog muzeja. Ono što ga je kupilo, to se mora reći, kada smo ulazili u dom kulture nismo mogli da uđemo od naroda, koji je došao da vidi izložbu Jovana. Morali smo da „razgrćemo“ narod da bi otvarač mogao da prođe do tih 20-30 portreta, koje sam izložio, izvanrednih portreta i već se videlo da u Jovanu Popoviću imamo boljeg slikara nego što znamo ili što smo pretpostavljali“.

Danas, Popovićevi radovi krase galerije i funduse muzeja u Vršcu, Pančevu, Beogradu, Matice srpske u Novom Sadu i brojne privatne kolekcionarske zbirke. Svojim imenom opovačka galerija nas podseća na ovog umetnika koji je u duhu bidermajera svojim portretima i ikonostasima obeležio srpsko slikarstvo 19. veka.




Fudbal: Nemanja Sladović novi golman Radničkog

Nemanja Sladović novi golman Radničkog

BARANDA, 12. avgust 2021 – Radnički iz Barande ovih dana je dobio veliko pojačanje. Novi čuvar mreže Radničkog je vrsni golman Nemanja Sladović, dosadašnji golman Banata iz Čente.

Navijači Radničkog dobro pamte Sladovića. Baranđani su 2019. godine imali sjajnu generaciju i sezonu kada su plasmanom u vrh tabele obezbedili baraž za ulazak u Vojvođansku ligu. U odlučujućem dvomeču igrali su upravo sa komšijskim Banatom iz Čente. Oba meča, u Čenti i Barandi završena su identičnim rezultatom 2:2, tako da su u revanšu u Barandi usledili penali. Sladović, koji je briljirao tokom tog meča u penal seriji brani dva udarca i vodi Banat u Vojvođansku ligu.

Dve godine kasnije, Sladović je u dresu Radničkog, gde očekuju još jedno dobro izdanje čenćanskog golmana.

Inače, fudbaleri Radničkog su 8. avgusta odigrali treću pripremnu utakmicu u Debeljači gde su pobedili domaći Spartak rezultatom 1:0, a strelac za Vrane je bio Danilo Babin.




Deo Sakula bez vodosnabdevanja, ekipa jp “Mladost” na terenu

Sakule, 12. Avgust 2021
Ulica JNA poslednji kvart do idvorske raskrsnice je trenutno bez vodosnabdevanja. Ekipa JP “Mladost” je na terenu i kako nadležni saopštavaju, normalizacija vodosnabdevanja se očekuje za jedan do dva sata