Jovanov objedinio juniorske titule i overio normu za evropsko prvenstvo
BEOGRAD, 20. februar 2021 – Atletičar opovačkog Spartaka i reprezentativac Srbije Stefan Jovanov potvrdio je dominaciju u juniorskoj konkurenciji. On je na državnom prvenstvu za mlađe juniore u dvorani hicem od 17,77 metara, uz dvoranski lični rekord, osvojio zlatnu medalju i tako objedinio titule državnog prvaka i u mlađoj i u starijoj juniorskoj kategoriji.
Ovim rezultatom Stefan je overio vizu za odlazak na Evropsko atletsko prvenstvo koje će se održati krajem avgusta u italijanskom gradu Rijetiju.
-Pa, evo idem u baštu da okopam. Baš se raširio korov, a pre nedelju dana sam sve već bila oplevila.
Poznata svakogodisnja priča za svakog baštovana. Ti neuništivi korovi!
A možda ipak nisu toliko besmrtni, ti korovi…
Pre svega treba da promenimo svoj stav. Nećemo da se borimo sa korovima nego da ih držimo pod kontrolom.
Ništa u prirodi nije idealno, pa ne mora ni naša bašta. Nema potrebe da korov koji izviruje negde na kraju bašte troši naše zdravlje i kvari raspoloženje.
A korovi znaju da budu i zanimljivi! Na primer, rastavić i bokvica govore nam o tome da je zemljište kiselo ili slabokiselo. Ako korovi cvetaju i formiraju seme tek na kraju leta – zemljištu nedostaje humus. A svima poznati maslačak, koji raste pored krastavca, pospešuje sazrevanje plodova.
Da se ne udubljujemo u biologiju, korove ćemo uslovno podeliti na jednogodišnje i višegodišnje.
Jednogodišnji ceo svoj životni ciklus prolaze za jednu godinu. Na kraju svog veka bacaju semena i nestaju do sledeće sezone.
I pored toga što se svako od nas maksimalno trudi da ne dođe do formiranja semena, odakle u našim baštama toliki korov svakog proleća? Odgovor je i više nego jednostavan i leži na povrišini, u stvari u dubini zemlje.
Na svakih 20-30 cm zemlje nalazi se sloj semena korova. Zaliha će biti dosta za narednih 50 godina. Za jednu sezonu mi maksimalno suzbijamo jednogodišnje korove. Ali u jesen, uz pomoć traktora ili ašova vadimo iz dubine zemlje sledeću turu. I tako iz godine u godinu. Praktično sami sebi obezbeđujemo siguran posao za sledecu sezonu.
Višegodišnji korovi razmnožavaju se kako semenima, tako i deljenjem korena. Vredni baštovani uz pomoć motike i pluga svojeručno množe višegodišnje korove na za njih najbolji način – seku koren na delove.
Vreme je da promenimo način kontrole korova, a ujedno i poštedimo svoja leđa.
Glavni neprijatelj svakog korova je malč ili bilo kakvo pokrivanje zemlje. U takvim uslovima korovi nemaju gde da rastu, pa vremenom koren koji je ostao bez hrane od zelenog dela ugine. U početku korovi će se probijati kroz malč, ali svakim danom biće ih sve manje. U mojoj bašti problem sa jednogodišnjim korovima bio je rešen već početkom jula.
Višegodišnji korovi u slučaju malčiranja počinju da sele koren bliže površini zemlje – problem čupanja njihovih dugačkih korenova rešava se sam.
Obzirom na takvu njihovu osobinu može da se upotrebi još jedna stara metoda za raščišćavanje određenog prostora. Deo zemlje pokriva se u proleće starim tepihom, baš onim što je spremljen za bacanje, pritiska se i ostavlja do jeseni. Posle uklanjanja tepiha sav koren će se nalaziti na površini zemlje, na nama je samo da ga skupimo.
Omiljeno sredstvo mnogih baštovana, herbicidi, ne mogu se zaboraviti. Sve više se primećuje da u malim baštama i nisu baš delotvorni. Zašto? Jednostavno zato što nisu namenjeni za takve bašte. Zadatak herbicida je da uspori rast korova kako bi osnovna kultura izrasla dovoljno visoko da joj korovi ne smetaju. U klasičnoj bašti, gde rastu relativno niske kulture to nije slučaj, jer korovi stalno smetaju. Samim tim i herbicidi nemaju šta da rade u takvim baštama.
O još jednom neprijatelju korova – sideratima sledi…
Pileći file prosušiti i peći na prethodno zagrejanom maslacu dok ne porumeni sa obe strane i bude pečen oko 80%.
Na ulju propržiti crni luk oko 2 minuta, dodati beli luk i med, nakon minut naliti pivom i dinstati još minut, dodati soja sos i nastaviti sa dinstanjem oko 2 minuta dok alkohol ne ispari. Od povrća i pirinča napraviti rižoto za prilog. Na tanjir serviramo rižoto, postavimo meso, i prelijemo sosom od piva i meda. Serviramo uz prohlađeno crno vino Božule.
