Opštini Opovo odobrena sredstva za vrtić u Sefkerinu
Opovo, 27. januar 2021;
Dobre vesti dolaze iz Novog Sada. Na današnjoj sednici Pokrajinske vlade doneto je rešenje da se Opštini Opovo usmeri 41,9 miliona dinara za dogradnju objekta namenjenog za Predškolsku ustanovu „Bambi“ u naselju Sefkerin.
„Zahvaljujući brzoj i efikasnoj reakciji lokalne samouprave koja je kompletirala projektnu dokumentaciju dobili smo jedan kapitalan projekat sa čijom realizacijom ćemo krenuti što pre. Zahvalio bih se projektnom timu koji je profesionalno i ažurno odradio veliki deo posla i omogućio da se projekat odobri i usmere sredstva za realizaciju“, izjavio je predsednik opštine Miloš Markov.
Realizacijom ovog projekta Sefkerin će konačno imati vrtić, a cela ustanova dobiti na funkcionalnosti.
Miloš Markov nastavnicima i učenicima čestitao školsku slavu
Opovo, 27. januar 2021;
Predsednik opštine Miloš Markov uputio je prosvetnim radnicima i učenicima Osnovne škole „Dositej Obradović“ čestitku povodom obeležavanja školske slave.
„Svim prosvetnim radnicima i učenicima Osnovne škole „Dositej Obradović“ Opovo sa izdvojenim odeljenjima u Sakulama, Barandi i Sefkerinu, čestitam „Savindan“ školsku slavu. Sveti Sava je jedna od najznačajnijih ličnosti naše istorije. Prosvetitelj i začetnik srpske srednjovekovne književnosti i zakonodavstva, smatra se zaštitnikom prosvetnih ustanova. Nažalost, ove godine zbog pandemije koronavirusa školsku slavu obeležavamo bez Svetosavske akademije ali ja se iskreno nadam da ćemo već naredne školske godine normalizovati nastavu i obeležiti školsku slavu kao što smo to radili prethodnih godina. Nastavnicima želim puno uspeha u radu, a učenicima da sakupe što više znanja“, navodi se u saopštenju predsednika opštine.
Nakon otkrivanja novog korona virusa u Kini u decembru 2019. godine, koji je prouzrokovao ob oljenje kod ljudi i doveo do velikog broja obolelih u mnogim zemljama širom sveta , Svetska zdravstvena organizacija( SZO) 30. Januara 2020. Proglasila javnozdrvstvenu vanrtednu situaciju od međunarodnog značaja nakon čega je usledilo i proglašenje pandemije ove bolesti. U Srbiji je prvi slučaj COVID-19 registrova 6. marta 2020. godine. Nepunih godinu dana nakon toga u Republici Srbiji je započeta vakcinacija protiv Covid-19 oboljenja kao specifična mera u suzbijanju i prevenciji daljeg širenja epidemije Covid-19, sa trenutno tri dostupne vakcine i to:
Vakcinacija je specifična mera prevencije koja sprečava da se osoba razboli ukoliko dođe u kontakt sa izazivačem bolesti protiv koje je vakcinisana. Cilj vakcinacije je da se razvije otpornost na bolest, slična onoj koja se stiče nakon dolaska u kontakt sa njenim uzročnikom odnosno nakon prirodne infekcije.Osnovni sastojak svake vakcine je aktivna komponenta(oslabljeni mikroorganizmi ili njihovi delovi) koja nema sposobnost da izazove bolest, a ima sposobnost da stimuliše organizam da stvori zaštitna antitela odnosno imunitet.
Vakcinacija je bezbedna. Neželjeni efekti koji se javljaju nakon imunizacije usled imunološkog odgovora organizma na vakcinu su obično blagi i kratkotrajni, kao što su bol na mestu uboda ili povišena temperatura. Neki ozbiljniji efekti nakon imunizacije su mogući, ali su izuzetno retki. Međutim, veoma je važno znati da je rizik od bolesti protiv koje se vakcina daje uvek neuporedivo veći nego rizik od neželjenog događaja nakon vakcinacije.
Kao što je slučaj i sa drugim lekovima, svaka vakcina pa i Covid-19 prolazi rigorozno ispitivanje kako bi se osigurala njena bezbednost pre nego što počne da se primenjuje Kao i svaka druga vakcina i vakcina protiv COVID-19 može da dovede do očekivanih, blagih neželjenih efekata, kao što su lokalne reakcije na mestu aplikacije (bol, crvenilo, otok), glavobolja, malaksalost, povišena telesna temperatura itd. Navedene reakcije najčešće prolaze spontano u roku od nekoliko dana.
Pre same vakcinacije lekar utvrđuje postojanje kontraindikacija, odnosno razloga zbog kojih osoba ne sme da se vakciniše određenom vakcinom.Osim toga, nije potrebno raditi bilo kakva druga ispitivanja, uključujući i laboratorijske analize.
Osobe koje su bile inficirane SARS-CoV-2 virusom, bez obzira na to da li su imale simptome bolesti ili ne, mogu da budu vakcinisane vakcinom protiv COVID-19, s tim da je potrebno da prođe najmanje četiri nedelje od infekcije, odnosno da osoba bude zdrava u momentu vakcinacije.
Prema trenutno dostupnim saznanjima sve vakcine čija je primena počela u svetu daju se u dve doze sa određenim razmakom (tri ili četiri nedelje) u cilju postizanja adekvatne zaštite. Da li će biti neophodna ponovna vakcinacija nakon određenog vremenskog perioda i sa koliko doza za sada nije poznato.
Na osnovu rezultata kliničkih ispitivanja, zaštita se može očekivati po isteku određenog vremena (obično sedam dana) od primljene druge doze vakcine, iako izvesna zaštita nastaje nakon primljene prve doze vakcine. Za intenzitet i dužinu trajanja imuniteta važna je kompletna vakcinacija, odnosno da osoba primi predviđeni broj doza jedne vakcine.
BEOGRAD, 27. januara (Tanjug) – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će novi paket pomoći privredi i građanima biti vredan, ako i velika preduzeća dobiju pomoć, ukupno 2,5 milijardi evra.
“Deo će krenuti u februaru, a nešto u martu, dok će nešto krenuti kasnije”, rekao je Vučić sinoć za RTS.
Kaže da je doneta odluka o četri grupe mera:
Prva mera je direktna podrška privatnom sektoru od 1. marta, što podrazumeva tri puta po 50 odsto minimalne zarade, sa isplatom od 1. aprila, rekao je Vučić.
Kaže da bi to bilo za preduzetnike, mikro, mala i srednja predzeća.
To je velika pomoć pošto je to jedan i po minimalac raspoređen u tri meseca, za sve preduzetnike, kompanije i zaposlene, naglasio je Vučić.
Vučić je istakao da će po pitanju podsticanja potrošnje svi građani dobiti u maju 30 evra i 30 evra u novembru, dok će penzioneri dobiti pored toga još 50 evra.
Penzioneri će tako dobiti ukupno 110 evra, dodao je predsednik.
“Videćemo koji će biti treći mesec kada će penzioneri dobiti dodatnih 50 evra. To je 1,705 miliona penzionera i 4,345 ostalih punoletnih građana”, naveo je Vučić.
Postoji još dilema da li da to radimo i sa velikim preduzećima, rekao je on.
Dodaje da velika preduzeća, njih 494 u Srbiji, zapošljavaju 295.000 ljudi.
“Nije svima njima potrebna pomoć, ali zašto i njih da ne nagradimo za trud, i tu odluku ćemo doneti u narednom periodu”.
Kaže da će pomoć privatnom sektoru obuhvatiti oko 1,253 miliona ljudi bez velikih preduzeća.
Sa velikim preduzećima bi bilo obuhvaćeno oko 1,55 miliona ljudi, koji bi ponovo dobili minimalac od države, rekao je Vučić.
Prevoznici u drumskom saobraćaju će dobiti 600 evra po autobusu u narednih šest meseci, naveo je on.
To je, kako kaže, sektorska podrška, za sektor prevoznika putnika u drumskom saobraćaju i autobuskih stanica, koji su najugroženiji i cilj je da se oni sačuvaju.
“Turistički radnici će dobiti i ovaj milimalac i po. Videcemo pred leto da li i tu treba nešto sektorski da se pomogne”.
Kada je reč o meri za obezbeđivanje likvidnosti preduzeća, Vučić kaže:
“Takođe za postojeću garantnu šemu za preduzeća ćemo obezbediti dodatnih 500 miliona evra, ali ćemo pored toga obezbediti i novu garantnu šemu sa još 500 miliona gde ćemo biti popustljiviji, što znači da će država preuzeti veći rizik”.
Kaže da su do sada uglavnom sredstva iz garantne šeme dobijala uspešna preduzeća i da su poslovne banke bile stroge.
“Tako da ćemo još 500 miliona evra obezbediti kroz novu garantnu šemu gde ćemo da budemo popustljiviji”.
Na pitanje da li država ima dovoljno novca za taj paket mera i odakle je novac, Vučić je odgovorio da novca ima i da su to “srpske pare”.
Ističe da je i ovaj paket pomoći privredi od ključnog značaja za dalji rast i razvoj našeg BDP-a, jer, ukazuje predsednik, korona i dalje “žestoko tuče” u Americi i Evropi, te da zbog toga mnoge evropske zemlje neće imati onakav rast BDP-a kakav su planirale.
Vučić navodi da će jedino pojedine azijske zemlje, poput Kine i Indokine, imati nešto veći rast, a da će se Srbija i ove godine boriti da ima najbolji privredni rast u Evropi.
Upitan da prokomentariše kritike da će novi paket mera ugroziti finansijsku stabilnost Srbije, Vučić je odgovorio da država uvek vodi računa da javni dug ne pređe 60 odsto i dodao da se to neće dogoditi ni ovog puta.
Za razliku od Srbije, Vučić dodaje da su mnoge evropske zemlje prešle taj nivo Mastrihta od 60 odsto i naveo da Italija ima javni dug 158,5 odsto BDP-a, Nemačka 88 odsto, Francuska 115 odsto, Španija 117 odsto, Slovenija 87 odsto, Hrvatska 85 odsto…
“Građani da znaju da držimo sve pod kontrolom, nećemo deci da ostavljamo dugove, ali mnogo toga zavisi od našeg privrednog rasta, da radimo I gradimo brže”, zaključio je Vučić.
