1

Recepti po preporuci kuhinje hotela “Stari Banat”: PASTA ALLA ARRABIATA

PASTA ALLA ARRABIATA

Priprema:
Povće oprati dobro i iseći na sitnije kockice, paradajz i pečurke na četvrtine četvrtine. Makarone skuvati u kljičaloj vodi. Paradajz pelat iseći na  sitnije kockice, obavezno sačuvati tečnost. Povrće dinstati na maslinovom ulju oko 5min, zatim dodati pelat i nastaviti dok ne proključa, dodati začine i ljutu papričicu. U sos dodati makarone (oko 80% kuvane) i nastavite sa kuvanjem oko 2min, dok ne upiju sokove. Pastu servirati toplu, kao predjelo ili glavno jelo pogotovo u letnjim danima, uz čašu belog La corte Antica vina.

PASTA ALLA ARRABIATA

Namirnice:

100g tikvice

100g patlidžana

100g paprike babure

60g čeri paradajza

100g pečurka

200g paradajz pelata

200g kuvanih makarona

20 ljute paprike (po ukusu)

Peršunovog lišća

So

Biber




Da li ste znali: KRALJ, PREDSEDNIK VLADE I KOMANDANT ARMIJE U OPOVU

KRALJ, PREDSEDNIK VLADE I KOMANDANT ARMIJE U OPOVU

Opovo, 16. avgust 2020;

Nakon Prvog svetskog rata, ujedinjenja i nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prestolonaslednik i regent (kralj) Aleksandar I Karađorđević je obilazio razne krajeve nove države. Tako je, verovatno 1921. godine, zajedno sa predsednikom vlade Nikolom Pašićem i načelnikom generalštaba vojske Živojinom Mišićem, prolazeći kroz naš kraj (Sefkerin, Opovo, Baranda, Čenta), tada jedinim putem sa tvrdom podlogom Pančevo – Opovo – Perlez – Zrenjanin (Petrovgrad) imao i kraće zdržavanje u Opovu.

Kako navodi Andreas Majer, visoku državnu delegaciju sa nešto vojne pratnje dočekao je i pozdravio ispred opštinske zgrade predsednik Vlada Milakov, a Julkica Matić je Aleksandru Karađorđeviću na dar predala košulju.

Postoji priča da se Aleksandar zadržao i u Barandi gde se susreo sa jednim delegatom, pretpostavljamo Velike narodne Skupštine koja je donela odluku o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji ili je možda bio skupštinski poslanik. Kako god bilo, priča kaže da je Aleksandar na njegovo insistiranje svratio do njegovog domaćinstva, a da li je u pitanju samo lokalna legenda ili ima nešto istine u tome, ne možemo sa sigurnošću reći. Ako među našim čitaocima ima nekog koje bolje upoznat sa ovom pričom bili bi smo zahvalni da nas kontaktira.

Pretpostavku da je to bilo 1921. godine zasnivamo na činjenici da je Nikola Pašić bio predsednik Vlade Kraljevine SHS u periodu od 1921 do 1924. godine, a Živojin Mišić načelnik generalštaba vojske Kraljevine SHS u periodu od 1918. do 1921. godine, kao i da je Vlada Milakov bio drugi po redu predsednik opštine (ekvivalent današnjoj mesnoj zajednici) nakon Prvog svetskog rata, tako da bi 1921. godina bila optimalna za datovanje ovog događaja.