Kao
što je tradicionalni sefkerinski običaj da se za seosku zavetinu Mandalinu
otvaraju kapije za goste, tako je i firma Eksperta Piramida na ovaj dan
otvorila svoje kapije. U dvorištu firme priređena je svečanost otvaranja
objekta na kojoj su prisustvovali radnici, poslovni partneri i prijatelji
Eksperte, kao i predstavnici lokalne samouprave i Mesne zajednice Sefkerin.
Predsednik
opštine dr Zoran Tasić je istakao da je otvaranje objekta Eksperta Piramida u
skladu sa privrednom strategijom lokalne samouprave.
„Ovo
je novi privredni subjekat koji će zapošljavati 20 do 30 radnika i to je sve u
skladu sa privrednom strategijom lokalne samouprave što se tiče otvaranja novih
radnih mesta. Otvaranjem ovog privrednog subjekta prelazimo cifru od 200 novih
otvorenih radnih mesta što i jeste bio naš cilj pre četiri godine kada smo
preuzeli vlast, rekao je Tasić.
Predsednik
opštine je do kraja godine najavio nove investitore što će usloviti otvaranje još
novih radnih mesta.
„Lokalna
samouprava intenzivno radi na uređenju industrijske zone, imamo već potpisane
ugovore sa novim investitorima, konkretno, zbog poslovne politike tih ljudi ne
bih govorio, ali očekujem da ćemo do kraja godine imati sigurno još 50 novih
radnih mesta. Što se tiče objekta Eksperta Piramide, lokalna samouprava je dala
sve od sebe kada je u pitanju brzina izdavanja lokacijskih uslova, građevinske
dozvole, a sdruge strane učestvovali smo u infrastrukturnom opremanju ovog dela
naseljenog mesta Sefkerin, isključivo namenski za izgradnju ovakvog objekta.
Bili smo ekspeditivni u realizaciji ovog projekta jer ono što smo prošle godine
obećali u razgovoru sa investitorom, danas je i završeno“, izjavio je
predsednik opštine.
Eksperta
Piramida je uspešna konditorska firma osnovana 2002. godine i bavi se handmade (ručnom) proizvodnjom keksa. Godišnja
proizvodnja im je 70 – 100 tona, a proizvode distribuiraju u veleprodaju zdrave
hrane i rinfuzne robe, a u maloprodaji zastupljeni su u Deleze Maxi marketima.
Zbog
odličnih uslova koje su pronašli u Sefkerinu vlasnici Eksperta Piramide Marina
Jočić i Zoran Stoimenov odlučili su da firmu registruju i presele u našu opštinu.
Stoimenov ističe pomoć lokalne samouprave, a već u ponedeljak najavljuje
početak proizvodnje.
„Postavili
smo sebi rok da otvaranje bude simbolično na dan seoske slave Manadline, bilo
je „borbe“ da se izgradnja završi ali evo uspeli smo. Veliku pomoć smo imali od
strane lokalne samouprave koja nam je maksimalno izašla u susret po pitanju
svega što nam je trebalo. Sutra ujutro počinjemo sa radom i proizvodnjom. Ovo
je sada naša baza, novo radno mesto i odavde krećemo i idemo dalje“, najavio je
suvlasnik firme Zoran Stoimenov.
Objekat
je otvoren svečanim presecanjem vrpce, koju su zajednički presekli predsednik
opštine Zoran Tasić i suvlasnica firme Marina Jočić. Nakon toga obišli su
objekat i radne pogone gde će od sutra stari i novi radnici Eksperta Piramide krenuti
u proizvodnju.
Kao
što je pred vikend i najavljeno, na deonici lokalnog puta Baranda – Sakule danas
se sprovodi obeležavanje horizontalne saobraćajne signalizacije zbog čega je
saobraćaj na kraće vreme obustavljen.
Jutros
u 9:00 časova iz marine „Opava“ isplovili su učesnici regate „Reka“ prema svom
konačnom cilju tokom desetodnevnog puta, ka Beloj steni na Dunavu.
U
pitanju je tradicionalna regata, koja sedmu godinu za redom plovi svim našim
rekama i plovnim putevima. Ove godine regata je išla Dunavom od Starih Banovaca
preko Smedereva, zatim uplovila u Veliku Moravu do Ljubičeva, onda povratak na
Dunav preko Kostolca, Gaja, Kovina do Pančeva gde je uplovila u Tamiš i
nastavila nama poznatom trasom Jabuka, Glogonj, Sefkerin do Opova.
Organizator
regate Saša Tabaković“ impresioniran je rečnim tokom Tamiša za koji kaže da
ovakve reke u Srbiji nema kada je plovidba u pitanju.
„Sjajni
su nam utisci, predivna reka, prava prirodna oaza, lepa mesta uz reku kao i ova
čarda na kojoj se nalazimo i gde smo noćili. Šteta je što se plovidbeni tok ne
održava i bilo bi dobro kada bi se povadili panjevi na spornim lokacijama i
uklonili ostaci stubova starog mosta u Sefkerinu“, smatra Tabaković
Na
ovogodišnjoj regati „Reka“ učestvovala su 34 broda, odnosno oko 80 aktivnih
učesnika.
OMLADINAC
1927 (Opovo) – RADNIČKI (Baranda) 6:0 (3:0); Ubedljiva pobeda opovačkih
fudbalera nad indisponiranim Radničkim iz Barande, koji je pre meča važio za
favorita. Baranđani su u Opovo došli nekompletni, bez rezervnih igrača, i
očeigledno je da još uvek organizaciono i kadrovski nisu spremni za početak
sezone.
Domaćin
je već u prvih 45 minuta rešio utakmicu, a golove su podjednako raspodelili u oba
poluvremena. Nemanja Jovanov je postigao het-trik (11’, 36’, 41’), a u listu
strelaca su se upisali još Puškaš (50’), Arsenović (55’) i Dimitrov (70’).
Omladinac
nastavlja kup takmičenje u okviru Međuopštinskog saveza Kovačica – Opovo.
SVE MANJE STANOVNIKA, U OPOVU “NESTAJU” ŠKOLSKA ODELJENJA
Projekat „Briga o deci i problem nataliteta u opštini Opovo“ sufinansiran je od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama“
Opovo, 15. septembar 2019;
„Bela
kuga“, globalni problem, koji već decenijama hara, najviše srednjom i istočnom
Evropom, kod nas je toliko uzela maha, da se prognozira da će broj stanovnika u
Srbiji opasti na 5,5 miliona (9 miliona 2011. godine, 7 miliona 2016. godine
bez KiM, 8,8 miliona sa KiM).
Kako
dalje, šta činiti?
Problem
pada nataliteta je tema koja je na „stolu“. Ovaj problem demografi su
prepoznali i upozorili da će do 2050. godine u Srbiji broj stanovnika drastično
opasti, a da će radna snaga značajno ostariti i da će se smanjiti za 21 odsto.
Da je ovo jedan od glavnih problema uočio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je izjavio da naša država svakog dana istanovnika manje, kao i da će borba biti prioritet u budućnosti.
Ipak, u
odnosu na katastrofalnu 2016. godinu, kada je rođen najmanji broj dece, stvari
su se okrenule na bolje u borbi za očuvanje srpskog roda. Država je tek u poslednje
tri godine ozbiljnije počela da se bavi ovim problemom, pa je prošle godine
zabeleženo 160 rođene dece više nego 2016. godine.
To je
bio prvi korak „Strategije za podsticanje rađanja“. Ova strategija se osim krucijalnim problemom pada nataliteta bavi i brigom
o starima i upravljanjem migracija.
Pad
nataliteta uslovljen je finansijskom i socijalnom situacijom u državi, odnosno
porodici. Novi zakon o finansijskoj podršci porodici trebalo bi da bude prvi
stepenik ka rastu nataliteta. Umesto 40 hiljada, majke za rođenje prvog deteta
dobijaju 100 hiljada dinara. Za drugo 10 hiljada mesečno u naredne dve godine
(oko 6,5 hiljada ranije), za treće 12 hiljada mesečno tokom deset godina
(ranije 11,5 hiljada tokom dve godine), za četvrto 18 hiljada mesečno tokom
deset godina (ranije 15,5 tokom dve godine).
Srbija i
dalje svake godine izgubi jedan grad (oko 35 hiljada stanovnika), a borba sa
opadanjem broja stanovnika mogla bi da da rezultate tek za deceniju, ili dve.
Osim
materijalnih razloga (ispitivanje sprovelo Ministarstvo za demografiju i
populacionu politiku), ispitanici spominju kao glavne nematerijalne razloge nezaposlenost
mladih, nefleksibilno radno vreme i nedovoljan broj pokušaja vantelesne
oplodnje o trošku države.
U
opštini Opovo situacija je veoma slična kao i u državi. Globalni problem
naročito je uočljiv u malim sredinama. Tako, konkretno u opštini Opovo broj
rođenih beba smanjio se više nego duplo u odnosu na period od pre tridesetak
godina. Ovakvom tendencijom pada nataliteta za pet godina gubimo i po dva
školska odeljenja. Podsetimo da je pre nekoliko godina u Opovu rođeno 120 beba.
Tako je
2015. godine rođeno 96 beba, 2016. godine 92 bebe, dok je već 2017. uočen
drastičan pad kada je rođeno samo 78 beba. Prošle godine nastavljena je ista
tendencija sa 77 rođenih beba. Tekuća godina mogla bi da bude mali pomak na
bolje. Do avgusta meseca u opštini Opovo rođeno je 51 beba, pa posmatrano
procentualno, to bi trebalo da znači da će do kraja godine biti rođeno između
85 i 90 beba.
Prošle
godine u opštini Opovo preminulo je 192 ljudi, pa je ova razlika između umrlih
i rođenih drastična, što još više zabrinjava.
Paketi
za bebe primer su da lokalna samouprava vodi brigu o novorođenima, takođe
podela sedišta za automobile prošle godine bio je gest koji makar malo može da
olakša finansijske poteškoće novopečenim roditeljima. Centar za socijalni rad i
Dom zdravlja ustanove su koje pomažu socijalno ugroženima, bolesnima, pa je
njihov rad veoma bitan u rešavanju ovog problema, na globalnom, pa i na
lokalnom nivou.
Ovo je
tema koja dosta zabrinjava, a nadamo se da će se stvari u budućnosti značajno
popraviti, jer nam preti drastično smanjenje stanovništva. Iz razloga širine
problema ovom temom ćemo se baviti u naredna tri meseca kroz šest tekstova i
tri video priloga. Razgovaraćemo sa ljudima iz kabineta predsednika, Centra za
socijalni rad, Doma zdravlja.
