Južnobanatski fudbal ostao bez velikog stručnjaka: PREMINUO TRENER ZORAN MADŽEVSKI

PREMINUO TRENER ZORAN MADŽEVSKI

Glogonj, 10. avgust 2020;

Još jedna neprijatna vest iznenadila je poznavaoce i ljubitelje fudbala u južnobanatskom regionu. Iznenada u 57. godini preminuo je renomirani fudbalski trener Zoran Madževski iz Glogonja. Kako saznajemo Madževski se juče vratio iz Idvora gde je njegov Glogonj igrao pripremni meč sa Poletom i preminuo u svojoj kući.

Tokom svoje bogate trenerske karijere Madževski je u našoj opštini trenirao opovački Omladinac, sefkerinski Tempo i mlađe kategorije sakulskog Borca. Takođe, vodio je Dinamo (Pančevo), Glogonj, Dolinu (Padina), Slaviju (Kovačica), Spartak (Debeljača) i bio član stručnog štaba Železnika (Beograd).




Investicije na levoj obali Dunava: INVESTICIJE PLANIRANE U PRIGRADSKIM NASELJIMA BESNI FOK, KOVILOVO, GLOGONJSKI RIT, JABUČKI RIT, DUNAVAC, PADINSKA SKELA I VRBOVSKI

INVESTICIJE PLANIRANE U PRIGRADSKIM NASELJIMA BESNI FOK, KOVILOVO, GLOGONJSKI RIT, JABUČKI RIT, DUNAVAC, PADINSKA SKELA I VRBOVSKI

Izvor: Ekapija
Kompanija Al Dahra Srbija namerava da do kraja 2022. godine uloži 173 mil EUR u izgradnu poljoprivredno-industrijskih kompleksa na teritorijama beogradskih opština Palilula i Surčin u Pančevačkom ritu.

Ovo je navedeno u dokumentaciji Urbanističkog projekta izgradnje kompleksa fabrike za preradu stočne hrane koja će, kako je eKapija nedavno najavila, graditi u Kovilovu, na prostoru kompleksa nekadašnjeg PKB-a.

U Zaključku Vlade Srbije koji je donet krajem jula 2020, a koji je deo projektne dokumentacije, navodi se da će se na osnovu trogodišnjeg investicionog programa kompanije od 2019. do 2022. godine, ulaganje u Pančevački rit sprovoditi fazno, u dve etape, sa ciljem da Al Dahra ispuni preuzetu investicionu obavezu prema Republici Srbiji u ukupnom iznosu od 30 mil EUR.

Ulaganje Al Dahre je Vlada u svom zaključku, imajući u vidu visinu planiranih ulaganja i stvaranja novih radnih mesta za visokostručne mlade kadrove, proglasila investicijom od značaja za Srbiju.

U prvoj etapi podrazumeva izgradnju četiri poljoprivredno-industrijska kompleksa, gradnju fabrike za preradu stočne hrane, dva kompleksa novih farmi za smeštaj ukupno 7.500 muznih krava sa štalama i silosima i 15 nezavisnih biogasnih postrojenja, kao i izgradnju kompleksa centra za poljomehanizaciju. Biogasna postrojenja biće sastavljena iz postrojenja za proizvodnju biogasa i postrojenja za proizvodnju struje iz biogasa, koja će zajedno činiti elektrane na gas i isporučivati električnu energiju u javnu mrežu.

Građevinski radovi na prvoj etapi investicije, kako je navedeno u projektu, započeće u avgustu ove godine i biće završeni u oktobru sledeće.

U drugoj etapi Al Dahra namerava da rekonstruiše postojeću fabriku stočne hrane, izgradi kompleks od 10 habova, uloži u infrastrukturu Pančevačkog rita, očisti i revitalizuje postojeće kanalske mreže i izgradi nove moderne sisteme navodnjavanja i odvodnjavanja i rekonstruiše postojeće proizvodne objekte.

U Zaključku je navedeno da Al Dahra Srbija trenutno ima stočni fond od 6.399 krava, sa ukupnim brojem grla od 17.298, a da je tokom ove godine već ugovorila 612 visokosteonih junica vrhunske genetike, te da je više od polovine tog uvoza već realizovano.

Navodi se i da kompanija na području Pančevačkog rita poseduje 16.700 ha zemljišta i veliki broj objekata, te da pored izgradnje novih proizvodnih objekata namerava i da infrastrukturno opremi teritoriju ovog dela gradske opštine Palilula, ulažući tako u razvoj i modernizaciju celokupnog područja.

Investicije su planirane u prigradskim naseljima Besni Fok, Kovilovo, Glogonjski Rit, Jabučki Rit, Dunavac, Padinska Skela i Vrbovski.

– Sa završetkom planiranih investicija očekuje se da Al Dahra Srbija formira najmoderniji poljoprivredni kompleks u ovom delu Evrope, na površini od 44.661 ha – stoji u Zaključku Vlade.

Dodaje se da je u toku i izrada Plana generalne regulacije za područje Opštine Palilula van obuhvata Generalnog plana Beograda 2021.

Kada je reč o izgradnji fabrike za preradu stočne hrane u Kovilovu, urbanističkim projektom, koji je izradila firma Bauprojekt iz Beograda, predviđeno je da ovaj kompleks bude izgrađen na 556.608 m², a sadržaće dve proizvodne hale za dve procesne linije za proizvodnju stočne hrane postupkom obrade lucerke koja se uzgaja u okviru poljoprivrednog gazdinstva Al Dahra Srbija, kao i 8 skladišta i pratećih objekata.

Dodaje se se stočna hrana proizvedena u fabrici delom koristiti direktno za ishranu stočnog fonda Al Dahra Srbije, a delom će biti namenjeni tržištu.

– Nakon izgradnje fabrike, na većem delu katastarske parcele u Kovilovu predviđene za gradnju i dalje će ostati šuma, a planirana je i sadnja zelenog pojasa zaštite okoline oko celog kompleksa – stoji u projektu.

B. Petrović




Veliko šumarsko srce: RADE MITIĆ SPASIO POVREĐENU VETRUŠKU

RADE MITIĆ SPASIO POVREĐENU VETRUŠKU

Opovo, 8. avgust 2020;

Ljubav prema prirodi bila je primarna u izboru školovanja i posla šumarskog tehničara Radeta Mitića iz Opova. I ne samo posao koji podrazumeva boravak u prirodi, Rade je poslednjih petnaestak godina aktivno učestvovao u raznim projektima zaštitara, ornitologa i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, bilo da se radi o monitoringu orlova belorepana, prolećnih i jesenjih migracija ili zimskog cenzusa ptica vodenih staništa. Rade je za stručnjake i istraživače uvek bio tu da pomogne.

U petak, 7. avgusta, između Idvora i Sakula, Rade je pronašao povređenu vetrušku (Falco tinnunculus), koja je stajala iznemogla pored kolovoza. Vetrušku je uhvatio, konstatovao da joj je povređeno levo krilo i jedna kandža, zatim napojio vodom, nakon čega je ptica živnula. Posle konsultacija sa ornitolozima iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, povređenu vetrušku odneo je u stacionar beogradskog zoo vrta gde će joj biti pružena stručna veterinarska nega.




Fondacija Ana i Vlade Divac: KONKURS ZA DODELU STIPENDIJA UČENICIMA

KONKURS ZA DODELU STIPENDIJA UČENICIMA

Opovo, 8. avgust 2020;

Fondacija „Ana i Vlade Divac” u saradnji sa grupom donatora raspisuje konkurs za dodelu stipendija učenicima koji 2020. godine upisuju prvi, drugi, treći ili četvrti razred srednje škole na teritoriji Republike Srbije, a po unapred utvrđenim uslovima.

I USLOVI

Pravo na stipendiju imaju učenici koji u septembru 2020. godine upisuju I, II, III ili IV razred srednje škole, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a koji postižu odličan uspeh u učenju i vladanju. Posebnu prednost pri dodeli stipendije imaće kandidati iz osetljivih društvenih grupa (materijalno ugrožene porodice, jednoroditeljske porodice, izbegličke i raseljeničke porodice, lica sa invaliditetom, dete/roditelj sa hroničnim bolestima i dr).

II POTREBNA DOKUMENTA

Kandidat prilikom prijavljivanja na konkurs podnosi obaveznu dokumentaciju:
1. Prijavni obrazac (preuzeti sa sajta Fondacije);
2. Uverenje o postignutom uspehu učenika u prethodnom školovanju (Kopija knjižice/svedočanstva za poslednje tri godine školovanja)
3. Uverenje o postignutim uspesima na takmičenjima (Kopija diploma i sl.)
4. Uverenje o prosečnom mesečnom prihodu po članu porodice učenika (Potvrda od poslodavca o visini neto primanja za poslednja 3 meseca, penzioni list ili potvrda nacionalne službe za zapošljavanje za nezaposlene roditelje/staratelje)
5. Štampane podatke sa elektronske lične karte ili fotokopiju lične karte oba roditelja ili staratelja.

Dodatna dokumentacija:
Kandidati iz osetljivih društvenih grupa, osim navedenih dokumenata, podnose i dokumentaciju kojom se dokazuje:
• invaliditet deteta/roditelja (medicinska dokumentacija),
• ratni vojni invalidi (potvrda)
• jednoroditeljski status porodice (urmlica roditelja, kopije sudske presude o samostalnom vršenju roditeljskog prava, odnosno umrlica ili drugi dokument koji dokazuje da jedan roditelj sam brine o detetu i dr),
• podstanarski status porodice (kopija ugovora sa stanodavcem) i druga dokumenta
• potvrda o izbeličkom statusu oba ili jednog roditelja/staratelja (Kopija izbegličke legitimacije ili potvrda od Komesarijata za izbegla i raseljena lica)
• potvrda o voloniranju, ukoliko je učenik volonirao u nekoj instituciji ili organizaciji
• druga relevantna dokumenta.

Podneta konkursna dokumenta se ne vraćaju.

III ROK ZA PODNOŠENJE DOKUMENATA I ODABIR STIPENDISTA

Konkurs će biti otvoren od 3.8.2020. do 28.8.2020. godine. Prijave se podnose na adresu Fondacije Ana i Vlade Divac, Ilije Garašanina 53 a, 11 000 Beograd sa naznakom „Za učeničke stipendije“. Odluka o odabranim učenicima biće doneta tri nedelje nakon završetka roka za prijave. Neblagovremena i nepotpuna konkursna dokumentacija neće biti razmatrana.

Fondacija „Ana i Vlade Divac“ neće odbacivati prijave kandidata koji već dobijaju stipendiju iz drugih izvora (opštinske, državne stipendije i sl), osim u slučaju učenika koji dobijaju stipendiju za izuzetno nadarene učenike Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na [email protected].

IV KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE REDOSLEDA KANDIDATA

Redosled kandidata za dodelu učeničke stipendije utvrđuje se na osnovu:
1) uspeha ostvarenog u prethodnom školovanju, i to:
– opšteg uspeha u poslednja tri razreda školovanja,
– nagrada na takmičenjima i sportskih rezultata
2) socijalno-ekonomskog statusa porodice.
Socijalno-ekonomski status porodice utvrđuje se na osnovu proseka ukupnih mesečnih prihoda po članu porodice učenika, za poslednja tri meseca tekuće godine, te dokumentacija kojom se dokazuje invaliditet deteta/roditelja/staratelja, jednoroditeljski status porodice, podstanarski status porodice i dr.

Uspeh ostvaren u prethodnom školovanju iskazuje se brojem bodova, i to:
1) opšti uspeh za poslednje tri godine školovanja- iskazuje se brojem bodova u visini opšteg uspeha (od 4,50 do 5 bodova za svaku školsku godinu, maksimalno 15);
2) nagrade na takmičenjima i sportskim takmičenjima (5 bodova nacionalna, 4 regionalna, 3 boda opštinska takmičenja, boduje se samo jedan, najbolji rezultat)
3) Volonterski i društveno koristan rad (1 bod)

Socijalno-ekonomski status porodice iskazuje se brojem bodova za prosek ukupnih mesečnih prihoda po članu porodice učenika za poslednja 3 meseca tekuće godine godine, i to:
• Bez prihoda (5 bodova)
• Ispod prosečnih mesečnih primanja za Republiku Srbiju (3 boda)
• Bolest deteta/člana porodice (3-5 bodova)
• Ostali socio-ekonomski uslovi – podstanarski status, kolektivni smeštaj, izbeglički status, žrtve porodičnog nasilja i dr. (1-3 boda)

Kandidati se rangiraju prema ukupnom broju bodova ostvarenom po svim osnovama koje se vrednuju za dodelu učeničke stipendije. Rangiranje se vrši na osnovu dostavljene dokumentacije.

V POSTUPAK

Prijava sa potrebnom konkursnom dokumentacijom podnosi se Fondaciji Ana i Vlade Divac, Ilije Garašanina 53a, 11000 Beograd do 28.8.2020. godine. Komisija razmatra prijave i utvrđuje konačnu rang-listu kandidata, koja se objavljuje na sajtu Fondacije.
Na osnovu odluke o dodeli stipendije, roditelj/staratelj učenika zaključuje ugovor o stipendiji sa Fondacijom, kojim se bliže uređuju prava i obaveze u vezi sa korišćenjem stipendije. Stipendija se isplaćuje na mesečnom nivou i dodeljuje se bez obaveze vraćanja. Učenik koji bude izabran za stipendiranje, biće u obavezi da najmanje 4 sata mesečno volontira o čemu će Fondaciju redovno pismeno obaveštavati.
Korisniku učeničke stipendije obustavlja se isplata odobrene stipendije u slučaju netačno prikazanih podataka, napuštanja redovnog školovanja ili prestanka uplate od strane donatora.

VI ISPLATA STIPENDIJE

Učeniku se odobrava isplata stipendije na period od 10 meseci, u toku školske godine, u jednakim mesečnim ratama.

DETALJNIJE: https://www.divac.com/Konkursi/2806/KONKURS-ZA-DODELU-STIPENDIJA-UCENICIMA-ZA-SKOLSKU.shtml




Kad Englez plovi po Tamišu: TRODNEVNI PACKRAFTING OD SAKULA DO PANČEVA (VIDEO)

TRODNEVNI PACKRAFTING OD SAKULA DO PANČEVA

Opovo, 5. avgust 2020;

Po preporuci Dragana Simića, beogradskog posmatrača ptica i iskusnog veslača, koji je čest gost potamiških prirodnih staništa,  posebno u našoj opštini, prošlog meseca veslačku avanturu na Tamišu je imao kajakaš iz Engleske Tomas Smolvud.

Tomas Smolvud

Veliki zaljubljenik u prirodu, ptice, vodene tokove i rafting na rekama, Tomas je tokom boravka u našoj zemlji došao na Tamiš i doživeo lepu avanturu na trodnevnom spustu od Sakula do Pančeva. Ono što je zanimljivo jeste da je koristio „packraft“ mali gumenjak na naduvavanje koji se može spakovati na guvernal bicikla. Tomasove impresije Tamišom su izuzetne i kako kaže, imao je zbog visokog vodostaja problema da pronađe pogodna mesta za kamp i noćenje ali je uživao u reci, prirodi i bogatstvu ptičijeg sveta.

kampovanje na Tamišu

Tomasova avantura je samo još jedan primer ogromnog prirodnog i ekoturističkog potencijala našeg Tamiša, koja još uvek nije iskorišćena. Naravno, da bi smo sve to iskoristili moramo se, pre svega, odgovorno ponašati prema ovom prirodnom blagu i sačuvati ga i za sebe i za buduće generacije. Deo Tomasove avanture možete pogledati u video prilogu:




Matične knjige umrlih: U JULU 15 PREMINULIH

U JULU 15 PREMINULIH

Opovo, 5. avgust 2020;

Tokom jula u matičnim i pogrebnim knjigama umrlih upisano je 15 preminulih. Šest u Opovu, četiri u Sakulama i pet u Sefkerinu.

OPOVO: Dušanka Stanković (1933), Božika Nestorović (1932), Zoran Cvijetić (1965), Danica Mihajlov (1949), Slavko Kurevija (1936), Dušan Todorović (1954); SAKULE: Dušan Vodeničar (1942), Nikola Stankov (1960), Ljubica Mađarov (1937), Radovan Ikonov (1948); SEFKERIN: Gordana Milićev (1963), Danica Jovanov (1933), Olgica Milosavljev (1945), Miroslav Odadžić (1938), Branka Stanižan (1938).




Udruženje sportskih ribolovaca Linjak: ODLOŽENA SKUPŠTINA OPOVAČKIH RIBOLOVACA

ODLOŽENA SKUPŠTINA OPOVAČKIH RIBOLOVACA

Opovo, 4. avgust 2020;

Zbog aktuelne epidemiološke situacije i propisanih mera, odložena je redovna godišnja i izborna Skupština Udruženja sportskih ribolovaca „Linjak“ Opovo, koja je bila zakazana za 8. avgust. O novom terminu održavanja Skupštine članovi Udruženja biće naknadno obavešteni preko sredstava javnog informisanja i na oglasnoj tabli Udruženja.




Da li ste znali: KADA JE IZGRAĐEN BARANĐANSKI MOST (VIDEO)

KADA JE IZGRAĐEN BARANĐANSKI MOST

Baranda, 4. avgust 2020;

Put Pančevo – Opovo – Baranda – Čenta – Perlez (Zrenjanin) izgrađen je uoči Prvog svetkog rata između 1912. i 1914. godine i to je prva saobraćajnica sa tvrdom podlogom koja je povezivala Pančevo i Zrenjanin. Tada je izgrađen  most(ovi) na Tamišu između Barande i Čente. Sve do 1961. godine ovo je bio jedini most na Tamišu u okolini, tako da su Opovčani tokom velikog vodostaja i izlivanja Tamiša, kada nije mogla da radi skela, na svoje njive u Ritu morali da idu zaobilazno preko Barande i Čente.

Mostovi su od metalne konstrukcije, kolovoz je asfaltiran i sastoji se iz tri celine: prvi je prelaz preko rukavca, drugi najveći premošćuje glavni tok Tamiša i treći najmanji prelazi preko zabarenog dela.




Matične knjige venčanih: TRI VENČANJA U JULU

TRI VENČANJA U JULU

Opovo, 4. avgust 2020;

Tokom jula na teritoriji Opštine Opovo održana su tri venčanja, dva u Opovu i jedno u Sefkerinu.

OPOVO: Dalibor Rodić i Marija Velimirović; Marko Janić i Vasiljka Božić; SEFKERIN: Milan Jovanov i Jelena Milankov.




Paketi za bebe: ČETIRI DEVOJČICE I TRI DEČAKA

ČETIRI DEVOJČICE I TRI DEČAKA

Opovo, 3. avgust 2020;

U prvoj avgustovskoj raspodeli paketa za bebe Opštinska uprava Opovo uručila je sedam paketa za četiri devojčice i tri dečaka. Jedna prinova je junska dok je šest julskih,  pet beba su iz Opova i po jedna iz Barande i Sakula.

JUN: Uroš Radovanov (Opovo); JUL: Đorđe Karakaš (Opovo), Nikolina Popović (Opovo), Emil Novakov (Opovo), Kristina Smiljanić (Sakule), Mina Novakov (Baranda), Helena Stajin (Opovo).




Priroda i ptice: POTRAGA ZA ČAPLJOM GOVEDARKOM

POTRAGA ZA ČAPLJOM GOVEDARKOM

Opovo, 2. avgust 2020;

Pečena slatina u Barandi bila je jedna od omiljenih destinacija poljskog ambasadora Maćeja Šimanjskog tokom njegovog diplomatskog službovanja u Beogradu. Mada slavista po obrazovanju, Šimanjski je kao strastveni ptičar i vrsni ornitolog, svaki svoj slobodan trenutak koristio da dođe do Barande ili Čente gde je na lokalnim vlažnim staništima posmatrao, proučavao i fotografisao ptice. Tokom tih godina, Maćej je imao značajnih ornitoloških nalaza koji su objavljeni u domaćoj stručnoj literaturi ali jedan se svakako izdvaja u odnosu na ostale.

Na Pečenoj slatini kod Barande, 2. juna 2008. godine posmatrajući ptice na jednoj od tada najvećih mešovitih kolonija čaplji, kašičara, ibisa i malih vranaca u Srbiji (gnezdilo se blizu hiljadu parova, međutim, zbog devastiranja staništa, kolonija se razbila i nije više u toj meri aktivna), Maćej je u „moru“ čaplji koje su sletale i uzletale iz trske primetio jednu koja se razlikovala od ostalih. Fotografije su potvrdile da se radi o čaplji govedarki (Bubulcus ibis), a mesto i vreme nalaza implicirali da je moguće i gnežđenje.

Ova vest je munjevito „prostrujala“ ornitološkom stručnom zajednicom jer je u pitanju bila izuzetno retka vrsta za Srbiju. „U Srbiji je prvi put pronađena kao gnezdarica 1883. godine na Obedskoj bari, odakle nestaje već 1886. Nakon tog perioda gnežđenje u Srbiji nije beleženo, a posmatrana je kod Kovina (1885-1892) i 1905. kod Starog Vrbasa. Poslednji nalaz tokom 20. veka bio je kod Perleza 1957. godine“ (Ptice Srbije, kritički spisak vrsta, M.Šćiban, D.Rajković, D.Radišić, V.Vasić, U.Pantović, 54 (2015)). Ako bi se potvrdila pretpostavka da se čaplja govedarka gnezdi kod Barande, to bi bilo prvi put nakon 122 godine. Na ovo se nije dugo čekalo jer je poznati srpski ornitolog Ištvan Ham vršeći monitoring kolonije na Pečenoj slatini tokom juna i jula 2010. godine zabeležio gnezdo čaplje govedarke sa četiri mlade jedinke. (Ciconia vol. 19, Ištvan Ham, 125-129 ). Narednih godina usledili su novi nalazi koji su potvrdili da se rekolonizacija ove vrste u Vojvodini nastavila. Čaplja govedarka je postala redovna ali malobrojna gnezdarica ili prolaznica u našoj zemlji (gotovo svake godine po nekoliko jedinki se tokom migracija beleži u Barandi i Čenti), sve do ove godine ili preciznije pre neki dan, kada je Vasili Kaliničenko obilazeći ribnjak u Čenti zabeležio jato od 49 ptica što je apsolutni rekord za Srbiju.

Nakon njegove objave, naš reporter je posetio čenćanski ribnjak gde je fotografisao ove divne ptice. Neposredno uz ribnjak prostire se veliki pašnjak gde se izvode krave na ispašu. Ove čaplje prate krave koje podižu insekte iz trave a kojima se čaplje govedarke hrane (po čemu su i dobile ime govedarka, a i njen naučni naziv Bubulcus na latinskom znači stočar), a posebno su korisne jer tako tamane krpelje.

Čaplja govedarka je jedini predstavnik monotipičnog roda Bubulcus i najsrodnija je rodu čaplji Ardea. U pitanju je mala čaplja bele boje, kompaktnog tela i relativno kratkog kjuna i vrata. Noge su sivkastožute, a kljun ružičastonarandžast (kod mladih tamne boje). U periodu gnežđenja dobija narandžasti preliv na temenu, prsima i leđima. Čaplja govedarka je ekspanzivna vrsta zbog čega je dobila kosmopolitski karakter. Iz svojih prvobitnih gnezdilišnih područja u tropskoj i subtropskoj Africi, subtropskoj Aziji, južnoj Španiji i Portugaliji, proširila se po većem delu planete: Evropi, Okeaniji, Severnoj i Južnoj Americi. (tekst i foto: Č.V)