Pod nazivom „Građani oprez, čuvajte svoju imovinu“ od ponedeljka je u toku edukativna akcija Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, koju u našem regionu i Opštini Opovo sprovode Gradska policijska uprava Pančevo i Policijska stanica Opovo. U okviru akcije održaće se tematske tribine u sve četiri mesne zajednice naše opštine, a takođe, deliće se informativni flajeri na javnim mestima.
Građani! Dobar deo uzroka koji čine imovinske delikte mogli bi da smanjimo na niži nivo, čime bi bezbednost vaše imovine bila podignuta na viši nivo.
Građani zaštitite svoju imovinu i na taj način odvratite potencijalne izvršioce krivičnih dela.
SAMO ZAJEDNIČKIM AKTIVNOSTIMA MOŽEMO UČINITI DA ZAJEDNICA U KOJOJ ŽIVIMO BUDE BEZBEDNIJA
Krivična dela krađe i teške krađe iz stana, porodičnih kuća, vozila i drugih mesta vrlo često se događaju na onim mestima gde ne postoji dovoljna mera opreza i zaštite.
ŠTA SAMI MOŽETE UČINITI!
-dodatno zaštitite ulazna vrata (sigurnosna vrata, dupla brava, čvrsta reza, alarm, video nadzor…)
-kada odlazite od kuće ili stana obavezno zatvorite prozore
-zaključavajte ulazne kapije od dvorišta i ne ostavljajte dostupna sredstva za savlađivanje prepreka na vidljivim mestima (npr. merdevine, sanduke i sl.)
-obavezno zaključavajte ulazna vrata stana, kuće ili pomoćnih prostorija, a ključeve ne ostavljajte uz ulazna vrata, ispod saksija za cveće, otirača ili na nekim drugim lako dostupnim mestima.
-ne ostavljajte pokazatelje da u stambenim objektima niko ne boravi (npr. spuštene roletne do kraja i sl.)
-ako ste u mogućnosti, postavite spoljašnje osvetljenje, jer kradljivci „vole mrak“,
-naučite decu da ne otvaraju vrata nepoznatim osobama i da prilikom javljanja na telefon ne saopštavaju da su sama kod kuće,
-upoznajte svoje komšije, razmenite brojeve telefona sa njima i održavajte razumnu toleranciju,
-organizujte da u vreme vašeg odsustva osoba od poverenja (komšija, prijatelj, rođak) češće obilazi kuću,stan, pomoćne objekte, vikendice, vozila, prazni poštanske sandučiće i dr.
-ne pričajte o planovima za putovanje, ne ostavljajte poruke na telefonskim sekretaricama, društvenim mrežama da ste na odmoru,
-kada odlazite na odmor ne ostavljajte vredne stvari u kući ili stanu, već ih odložite na sigurno mesto (sef ili na čuvanje kod osobe od poverenja),
-fotografišite nakit i dragocenosti radi prepoznavanja i lakšeg pronalaska i zapišite serijske brojeve tehničkih uređaja,
-ne oglašavajte da ste upravo dobili platu, kupili nove aparate, prodali imovinu ili uštedeli veću svotu novca,
-ako uočite nepoznate osobe koje se šetaju nekoliko dana pored kuće, ili po hodnicima zgrada, raspitajte se o njima kod komšija ili pozovite policiju,
-ne ostavljajte mobilne telefone, prenosne računare i druge vredne stvari na baštenskim stolovima, terasama kao i u ugostiteljskim objektima, klupama u školama, parkovima i na drugim dostupnim mestima,
-vredne stvari ne ostavljajte u vozilu, ma koliko da ste kratko odsutni (torbe, telefone, novac u pregradama, kasetama, navigacione uređaje i druge vredne stvari) koje bi „slučajni prolaznik“ mogao lako da otuđi.
Prema istarživanjima u oblasti zaštite imovine, preventivno delovanje, kao što je ugradnja alarmnih sistema i video nadzora, smanjuju mogućnost delovanja provalnika i do 80%.
POLICIJA 192 – Sigurnost i poverenje
SAVETOVALIŠTE ZA BEZBEDNOST – KUĆA BEZBEDNOSTI, 013/343-970, Vojvode Radomira Putnika br. 14
ISPLATA REDOVNE I PRIVREMENE NAKNADE Opovo, 20. avgust 2018;
Nacionalna služba za zapošljavanje obaveštava javnost da će preko Poštanske štedionice izvršiti isplatu redovne novčane naknade nezaposlenim licima za avgust u četvrtak (20. septembra), a da će privremenu novčanu naknadu za avgust licima koja žive na i izvan teritorije AP Kosova i Metohije, isplatiti u petak (21. septembar).
ZA SVAKU BEBU PAKET OD LOKALNE SAMOUPRAVE Opovo, 19. septembar 2018;
Svakog prvog i petanestog dana u mesecu opštinski većnici Ankica Simin Damjanov i Nebojša Gašić uručuju pakete za novorođene bebe koje donira lokalna samouprava. U pitanju je višegodišnja praksa da se roditeljima sa teritorije Opštine Opovo, koji su dobili prinovu pomogne u prvim danima odgajanja bebe.
U pitanju je paket vrednosti do 8.000 dinara, koji sadrži sredstva za higijenu, pelene, benkice, flašice, cucle i sve ono što je potrebno tek rođenoj bebi.
Opštinski većnik Nebojša Gašić kaže da mu ova dužnost ne pada teško, naprotiv, u pitanju je jedna lepa praksa, koju sa zadovoljstvom ispunjava.
„Evo već tri godine koleginica Ankica i ja uručujemo roditeljima pakete za bebe na kućne adrese. To ranije nije bio slučaj i paketi su se preuzimali u zgradi opštinske uprave. Kada smo Ankica i ja postali opštinski većnici želeli smo da nešto volonterski radimo i što nije u opisu većničkog posla, tako da smo odlučili da olakšamo roditeljima i pakete za njihove bebe donesemo na kućnu adresu. Roditelji dosta pozitivno reaguju, uvek nas pozovu u kuću i ugoste, kasnije nam se javljaju na ulici kad se sretnemo, pitaju da li akcija još uvek traje. Drago nam je što smo se ovog posla prihvatili i nastavićemo i dalje da raznosimo pakete za bebe“, rekao nam je Nebojša Gašić.
Mame i tate, koji dočekuju opštinske većnike veoma su zadovoljni paketima, jer kako kažu, dobro dođe svaka pomoć kad se beba rodi.
„Paket mi se mnogo sviđa i zahvalna sam našoj Opštini jer ovo je divna ideja. Za prvo i drugo dete koje sam rodila nije bilo ove akcije, sada sam dobila paket i vidim da tu ima svašta za bebe, odnosno sve ono što nam treba“, izjavila je majka malog Miloša – Zorica Sefkerinac, dok tata male Jane – Aleksandar Jovićević kaže da je paket odličan, da ima dosta stvari i da je to lep gest lokalne samouprave.
Da podsetimo, pravo na „paket za bebe“, ostvaruje novorođeno dete čija majka ima prijavljeno prebivalište ili boravište na teritoriji Opštine Opovo u trenutku rađanja deteta, a na osnovu zahteva koji se podnosi Opštinskoj upravi opštine Opovo u roku od tri meseca od trenutka rađanja deteta. Takođe, zahtev može podneti i otac deteta ukoliko je majka strani državljanin, umrla ili je teško bolesna, ako je majci oduzeta poslovna sposobnost ili ako se majka neposredno ne brine o detetu.
USVOJEN DRUGI REBALANS OPŠTINSKOG BUDŽETA Opovo, 19. septembar 2018;
Odbornici Skupštine opštine Opovo usvojili su sve tačke koje su se nalazile na današnjem dnevnom redu. Verovatno najvažnija tačka dnevnog reda je bio drugi rebalans opštinskog budžeta. Predlogom Odluke o izmenama i dopunama Odluke o budžetu Opštine Opovo za 2018. godinu – Rebalans II, vrši se usklađivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka budžeta Opštine Opovo, na višem nivou u odnosu na prethodni plan. Ukupan budžet je projektovan na nivou od 701.465.420 dinara, a povećanje je rezultat odobrenih namenskih transfera, planiranog novog zaduženja i povećanja planiranih prenetih sredstava.
Konkretno u pitanju je realizacija više novih projekata koji se rade ili čija se realizacija planira u bliskoj budućnosti.
Odbornici su dali saglasnost na rebalans Programa poslovanja JP „Mladost“ Opovo za 2018. godinu i izmene i dopune Statuta JP „Mladost“ Opovo za 2018.godinu, kao i na izmene i dopune Godišnjeg plan rada PU „Bambi “ Opovo za radnu 2018/2019.godinu.
HILJADU KILOMETARA KROZ SKANDINAVSKE ŠUME, PREKO FJORDOVA DO ARKTIČKE MAGLE Opovo, 19. septembar 2018;
U prilogu koji smo objavili pre par dana, ukratko smo vas upoznali sa avanturom Aleksandra Novakovića i Zlatka Fancanela, koji su motorima stigli do Nordkapa, najsevernije tačke evropskog kontinenta u polarnom krugu.
U nastavku ove reportaže objavljujemo putopis jednog od učesnika ovog putovanja Aleksandra Novakovića:
Pripremali smo se celo proleće, kupovali razne kamp – sitnice od šatora do vreća za spavanje. Na put smo krenuli sredinom jula u jeku Svetskog prvenstva u fudbalu. Dnevno smo prelazili 600 do 800 kilometara, a najlepši utisak sa puta ostavila je prelepa i očuvana skandinavska priroda.
Sve skandinavske države – Švedska, Norveška i Finska vode računa o očuvanju prirode. Iskrčeno je samo na lokacijama gde se nalaze gradovi i sela, dok je ostalo sve pod netaknutim prirodnim staništima. Brojna jezera i rečni tokovi, kao i hiljade kvadratnih kilometara borovih i brezovih šuma čine ovo poluostrvo prelepim. Autoput ide kroz šumu i bukvalno smo vozili i hiljadu kilometara kroz šumske predele.
Pored flore, zanimljiva je i fauna i nije retkost da vidite losa pored puta, a najčešći su bili irvasi, koje smo povremeno morali nogama da guramo sa kolovoza kako bi smo prošli. Naša bajk avantura trajala je šest dana, a noćivali smo ili u auto kampovima ili bi smo pravili sopstveni kamp pored puta. U situacijama kada smo se nalazili sami u divljini, šatore smo ograđivali granjem i konopom kako ne bi na nas natrčali irvasi, a bilo je opreznosti i zbog medveda.
Što smo bili severnije to su šume postepeno bile sve ređe. Za mene je na ovom putu najveći utisak ostavio krajnji sever Norveške gde je priroda najdivljija. Prelepi fjordovi i kanjoni, a tu se nalaze i tuneli dugački od 8 do 12 kilometara. Prolaz kroz ove tunele nije bio baš najprijatniji jer je za nas bajkere izuzetno hladno.
Bilo je delova puta kao u Arizoni gde je kolovoz prav kao strela, nema mu kraja na horizontu i samo trava okolo. Onda pređeš 100 kilometara i naiđeš na kuću, pa se upitaš – ko tu živi?
Najlepši grad na ovom putu je Alta (poslednji grad pre Nordkapa), možda i najlepši grad koji sam video u životu. Nalazi se na obali Arktičkog okeana na dnu istoimenog Altskog fjorda i ima oko 19 hiljada stanovnika sa okolinom. Grad čine prelepe kuće i zgrade, a prepun je luksuznih kola. Visok standard se objašnjava činjenicom da Norveška vlada svima koji žele da se nastane na krajnjem severu daje posebne benefite, tako da puno mladih dolazi na sever gde provedu desetak godina, zarade i onda se vrate južnije.
Na kranjem severu Norveške flora nije tako bujna, uglavnom trava i rastinje. Sam Nordkap nalazi se na jednom rtu i zvanično je najsevernija tačka evropskog konrinenta, međutim, tehnički ima jedan rt pored, koji je par kilometar duži, ali tako je upisano… Na Kapu se nalazi muzej i stalna vajarska izložba. Tu smo upoznali ljude iz svih krajeva sveta, od Koreje do Škotske. Uglavnom su to motoristi ali ima i onih sa kamp prikolicama i automobilima. Poprilično je hladno, duva vetar i razlika je čak 20 stepeni od temperature u nizinama.
Na Nordkapu smo bili par sati i odličili da se odmah vratimo u dolinu jer se iz pravca Severnog pola i preko celog horizonta valjalo nešto „strašno“ prema nama. Izgledalo je kao ogroman talas (cunami) vode, visok stotinak metara. U stvari, to je bila magla ali je tako strašno izgledala. Međutim, magla nas je stigla (pozdrav za Karpentera i njegov film The Fog), tako da smo išli dosta usporeno.
Povratak kroz Norvešku je bio istim putem, a onda smo rešili da idemo drugom rutom, odnosno, da obiđemo bar jedan deo Finske do vrha zaliva, odnosno mesta Haparanda, koji je na samoj granici sa Švedskom. Tu je Zlatko primetio da vozi na potpuno izlizanoj prednjoj gumi, toliko da se već konci vide. Imali smo sreće jer su Finci izuzetno predusretljivi ljudi da su nam obezbedili pomoć u najbližoj radionici za promenu guma, koja se nalazi par stotina kilometara dalje. A tek Laponci… Ljudi od metar i po, ali gostoljubivi da ne možeš da ih pitaš nešto a da te ne pozovu u kuću i počaste kafom ili čajem. Radnje su im kao male kućice i tu pored prehrambenih stvari prodaju i apotekarsku robu.
Leto je u Laponiji predivno, a jedina mana je previše komaraca i što je meni bilo čudno imaju jako mnogo obada. Srećom, pa smo na šatorima imali mreže za insekte. Finska je zemlja jezera, tako da je ovo raj za ribolovce.
I na kraju da sumiram. Kako Šveđani kažu za vožnju motorom, Švedska je harmonična, kao i Finska, jako lepa i šumovita. Norveška je priča za sebe – divlja, neotkrivena priroda, planinska i primorska istovremeno. Poznanstvo sa ljudima iz svih krajeva sveta je takođe doživljaj za sebe. Upoznali smo i one koji su se na ovaj daleki put uputili biciklama, a upoznali smo i jednu Slovenku, koja je išla kolima. Sve u svemu, jedna divna bajkerska avantura!
