DIJALOG O KLIMATSKIM PROMENAMA
Beograd, 05/06. oktobar 2015;
U organizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz podršku GEF, francuske i nemačke ambasade i UNDP-a, u Beogradu se održava dvodnevna konferencija „Dijalog o klimatskim promenama- u susret konferenciji u Parizu“.
Klimatske promena koje nastaju neodgovornim ljudskim aktivnostima imaju za posledicu globolno otopljavanje koje remeti i ugražava život na čitavoj planeti, prožimajući sve grane i oblasti i zahtevajući opsežnu akciju svih struktura, do svetskih lidera, u rešavanju ovog problema.
Šef delegacije Evropske unije Majkl Devenport izrazio je neophodnu potrebu i svoje očekivanje da će, preko sto lidera koji će prisustvovati predstojećoj Svetskoj konferenciji COP21 u Parizu, preduzeti odlučnu akciju i postignuti sporazum o zajedničkom rešavanju klimatskih promena.
U tom smislu, Kina će nastojati da do 2017. godine uspostavi sistem zaštite u svojoj teškoj industriji. Važno je da se što više zemalja uključi i preduzme konkretne aktivnosti da se do 2020. smanji emisija štetnih gasova do 20%, emisija CO2 40%, ograniči globalno zagrevanje na manje od 2 celzijusova stepena.
Načini sprečavanja i smanjenja klimatskih promena su preduzimanje preventivnih mera, bolja saradnja vladinog i nevladinog sektora na svim nivoima,bolja informisanost, aktivnost lokalnih zajednica opredeljivanjem namenskih sredstava u lokalnim budžetima.
Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine izradilo je publikaciju vezanu za uticaj promene klime na poljoprivredu u Republici Srbiji pod nazivom „Zagrevanje useva-kako odgovoriti“ što može biti značajno i poljoprivrednicima naše opštine. Povećanje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovodi do promena u poljoprivrednoj i stočarskoj proizvodnji u smislu smanjenja prinosa, produženog perioda vegetacije, pojave oboljenja, uticaja na plodnost , zdravstveno stanje životinja i njihov uzgoj. Veoma je važno blagovremeno se prilagoditi izmenjenim klimatskim uslovima promenom datuma setve, uvođenjem novih vrsta i sorti, navodnjavanjem, korišćenjem protivgradnih mreža, delotvornim merama zaštite od štetočina i oboljenja.
U kontekstu klimatskih promena višestrukog značaja, kao adsorbent ugljen-dioksida i u borbi ptotiv erozije tla, je intenzivno sadjenje šuma – pošumljavanje više od 100 000 ha neiskorišćenog zemljišta u Republici Srbiji.
