ČITAJTE KNJIGE – NE BOLI, A BIĆETE PAMETNIJI
Baranda, 18. jun 2015;
Kada bi me pitali koja mi je prva asocijacija na biblioteku bez razmišljanja bih odgovorio miris. Da, dobro ste pročitali – miris. Kao što bi vezanih očiju znao da sam u restoranu ili bolnici, tako bi pomoću čula mirisa nedvosmisleno znao da sam u biblioteci. Nema greške, taj božanstveni miris „patine“ starih i sveža štampa novih knjiga, jednostavno se ne može zameniti. Dobro, osim ako sa knjigama niste baš najbolji drug.
Biblioteke imaju nešto sakralnog u sebi. Kao hramovi iz daleke prošlosti. Mada, nije to toliko daleko od istine, jer kad malo bolje razmislim, pa zar nisu biblioteke „hramovi znanja“. Stotine hiljade stranica ispunjenih slovima, rečima, prelepih misli, informacija i ilustracija stoji potređano u policama. I svaki put iznova kada prođem između redova naslaganih do plafona, osetim te čarobne zvuke produhovljene tišine, koju samo povremeno remeti vađenje knjiga iz polica i prelistavanje stranica.
Međutim, tehnološki razvoj nosi radikalne promene. Kao što su gramofoni i gramofonske ploče bukvalno nestali za samo nekoliko godina, tako knjige i biblioteke, polako ali sigurno se povlače ispred digitalizacije. Nije to još uvek tako drastično ali je neminovno da će se u budućnosti sve promeniti. Već sada mlađa populacija za čitanje sve više koristi digitalna izdanja i internet, tako da biblioteke polako postaju utočište samo onih posvećenika koji još uvek ne mogu bez prave knjige, štampe, korica i listova.
Tehnološki razvoj i promene su neminovnost ali sa sobom nose i puno negativnih stvari. Da li zbog ubrzanog tempa života ili protoka previše informacija, tek očigledno je da deca sve manje čitaju, a internet koriste da obaveznu lektiru pročitaju u „bezobrazno“ skraćenim verzijama. Na taj način dobijamo instant obrazovanu generaciju, a kakve će posledice iz toga proisteći, to ćemo tek da vidimo.
Ali, da previše ne „lamentiramo“ nad sudbinom knjiga i čitanja, biblioteke su još uvek tu gde jesu, a dok se ne pretvore u muzeje, hajde da se pozabavimo malo o njima kakve su sada.
Opštinska narodna biblioteka Opovo poseduje u svom fondu preko 60.000 knjiga što je podatak vredan pažnje i hvale. Sa 5,5 knjiga po glavi stanovnika naša opština daleko prelazi evropski prosek. U sklopu opštinske biblioteke rade i tri posebna odeljenja u Barandi, Sakulama i Sefkerinu, i u ovom prilogu pažnju posvećujemo upravo odeljenju u Barandi.
Biblioteka u Barandi osnovana je davne 1969. godine i do danas se, nakon 46 godina još uvek nalazi na istom mestu. Drugi sprat mesne zajednice, poslednja vrata levo. Naš domaćin je Ljiljana Grujić, tek druga bibliotekarka u Barandi, pošto je nasledila Dragicu Mihajlov.
Biblioteka broji preko 9095 naslova i od toga je 408 novih knjiga. Kada uzmemo u obzir da Baranda ima 1554 stanovnika, onda dobijamo još veći prosek od opštinskog (5,8 knjiga po glavi stanovnika). Opština Opovo svake godine radi na prikupljanju novih naslova i obogaćivanju polica sve četiri biblioteke u opštini. Najčitanije su knjige iz žanrova trilera, horora, ljubavni romani, bestseleri. Vredi pomenuti da su veoma čitane i istorijske knjige.
Što se tiče članova biblioteke i tu je situacija ohrabljujuća. U biblioteku se prošle godine učlanilo čak 187 novih članova, što čini 11,5% obuhvaćenosti stanovništva.
Naravno najveći deo od tog broja su deca školskog uzrasta, ali i stariji sugradjani se sve češće odlučuju za učlanjenje u biblioteku.
– Članovi biblioteke poštuju pravilnik. Vraćaju knjige u stanju u kakvom su ih uzeli i što je bitno, u roku. Postoje, naravno, i oni koji bi mogli da se sete i vrate knjige, rekla je Ljiljana.
Biblioteka radi utorkom i četvrtkom od 7:30 do 14:00 časova. Bitna informacija je i to da će biblioteka RADITI i preko leta. Takođe, učlanjenje je POTPUNO BESPLATNO. Pa ko voli da čita, a trenutno pri sebi nema neko štivo – pravac biblioteka. Zaista je mnogo naslova u ponudi i sigurno se može naći nešto zanimljivo za svakog od vas.
Ne znam kako vi, ali ja ni novine ne mogu da čitam ako ih ne razgrnem preko stola uz jutarnju kafu. A tek knjige. Šta ima lepše nego u krevetu pred spavanje otvoriti dobru knjigu (malo je nezgodno sa laptopom) i uz doživljaje njenih junaka sačekati boga sna. ČITAJTE, ZNANJE JE DOBRO!
Tekst: Branislav Babin i Čeda Vučković; Foto: Branislav Babin
