ZLATIBOR, 23. septembra (Tanjug) – Osiguranje u poljoprivredi u Srbiji je niže od 15 odsto, a tome doprinose klimatske promene s kojima se treba izboriti promenom kultura koje se uzgajaju, izjednačavanjem subvencija premija osiguranja u regionima, kao i finansijskim jačanjem i informisanošću poljoprivrednika, izjavio je za Tanjug član Izvršnog odbora Dunav osiguranja Milo Marković. On je, nakon panela „Klimatske promene i održivost osiguranja u poljoprivredi“ koji je održan na Zlatiboru, naveo da klimatske promene, odnosno rast globalne temperature, dovode do preterane i prevremene vegetacije, praćene prolećnim mrazom koji uništi useve, tako da osiguravači, kada dođu na red, više nemaju šta da osiguraju. „To je jedan par problema i delom uzrok drugog izazova – to je mali obuhvat osiguranja u našoj zemlji, koji je ispod 15 odsto. Koliko je to nedovoljno govori podatak da u okolnim zemljama, na primer u Mađarskoj on iznosi 50 odsto, u Hrvatskoj 60 odsto, a u Sloveniji čak 80 odsto“, kazao je Marković. On je naveo da osiguravači ne mogu da nađu instant rešenja, već da prvo treba podići poljoprivredu i izboriti se sa klimatskim promenama tako što će se promeniti kulture koje se gaje, kao i način i tehnologija sadnje, i razviti finansijska snaga poljoprivrednika kako bi dobili interes za osiguranje koje dolazi na kraju.
„To nije samo osiguranje, to je čitava sinergija osiguravača i banaka i države koja je jako bitna u ovom procesu. Subvencije u državama Evropske unije kreću se od 50 do 70 odsto premije osiguranja i ne ograničavaju se samo na ovu premiju, već su u raznim segmentima. Kod nas su 40 ili 70 odsto, a u toku su pregovori sa državom da se ona izjednači u svim regionima kako bi one koji su pasivni sa aspekta osiguranja podigli i da mi kao osiguravači obezbedimo diverzifikaciju rizika na taj način da ponudimo nižu premiju i kvalitetniji proizvod“, kazao je Marković. On je dodao da je osiguranje u poljoprivredi u zlatnim godinama bilo 15 odsto, a sada je to niže – oko 13 odsto, te da 70 odsto premije plaća država, a ostatak lokalna samouprava.
„Čak ni u tim regionima mi nemamo stoprocentnu pokrivenost osiguranjem, a reč je i o neinformisanosti naših poljoprivrednika o benefitima“, naveo je Marković. Panel „Klimatske promene i održivost osituranja u poljopirivredi“ održan je u sklopu trodnevne konferencije “Ključni trendovi realnog i finansijskog sektora” u organizaciji tri poslovne asocijacije Privredna komore Srbije (PKS), Udruženja banaka Srbije (UBS) i Udruženja osiguravača Srbije (UOS), a koja je okupila veliki broj stručnjaka, predstavnika vodećih banaka, osiguravajućih kuća, kompanija i institucija. Savetnik predsednika PKS-a Veljko Jovanović rekao je nakon panela da su sugestije osiguravajućih kuća i bankarskog sektora da je jedan od najvećih problema transfer znanja gde su najugroženiji oni koji su na dnu lanca ishrane kada je reč o proizvodnji – najmanji proizvođači. “Mislim da je mnogo veći problem koliko finansijske institucije razumeju problem, nego koliko najmanji poljoprivrednici razumeju šta treba uraditi i gde se unaprediti i ono što je preporuka sa ovog skupa jeste da sarađuju osiguravajuće kuće, banke i mi iz Privredne komore kao neki integrator koji bi pomogao da se ta znanja prošire kroz naše regionalne komore i dođu do svakog poljoprivrednika, individualnog nosioca gazdinstva”, zaključio je Jovanović.
