PŠENICA DOBRA I BEZ SNEGA
PANČEVO, 3. februar 2015. (TV Pančevo) – Pšenica se u pančevačkom ataru nalazi na osam hiljada hektara. Iz godine u godinu zemljoradnici joj ne posvećuju veću pažnju. Seje se uglavnom zbog plodoreda i prvih para koje paorima stižu posle žetve. Trenutno je u dobrom stanju, a uskoro će uslediti i prihrane hlebnog zrna.
Bez obzira na to što je ova zima blaga i što nema zimskog pokrivača, stanje pšenice je dobro. Pšenica se nalazi u stanju bokorenja i trenutno je ne napadaju veće bolesti.
– Pšenica je nastavila fazu mirovanja koju je imala s ulaskom u zimski period. Trenutno je u fazi običnog bokorenja sa tri do četiri lista. Značajno je da smo uspeli, bez obzira na to što je bilo blata, da uzmemo uzorke za sadržaj lako pristupačnog azota u zemljištu. Utvrdili smo određene količine, od 35-40 kg na dve dubine do 100 kg. Naravno, do promena dolazi s vremenskim prilikama. Ukoliko dođe do zahlađenja ili imamo period suše, menjaće se količina. Pošto je ta vrsta azota dinamična u zemljištu, može da dođe do njegove promene. Svima koji bi želeli da počnu prihranu preporučuje se da urade analizu zemljišta. Uzorci se uzimaju na dubini od 0 do 30 i od 30 do 60 centimetara, nema potrebe da se ide do 90 centimetara, kaže Bogdan Garalejić, savetodavac Poljoprivredno-savetodne službe Instituta „Tamiš“ Pančevo.
Poljoprivrednici ovih dana posećuju njive sa pšenicom.
– Pšenica je u dobrom stanju. Čuvam ovce pa gledam, nije izmrzla, ali plašim se vetra. Nema snega, samo da ne bude mraza i vetra jer to može da je uništi. Trebalo bi da se prehrani, ali blato je, rekao je Đorđe Čizmaš, poljoprivrednik.
– Pšenica je za sada u solidnom stanju. Prošle jeseni malo sam zakasnio sa setvom. U fazi je bokorenja. Iščekujemo lepše vreme, a nadamo se da će to biti do polovine februara, da izvršimo prvu prihranu. Obišli smo parcelu, nemamo glodara, korova nema iako je zima blaga. Nadam se dobrom rodu po onome kako sada izgleda, rekao je Đura Šušnjar.
– Pšenica je u sasvim solidnom stanju onome ko je na vreme sejao. Bilo je dana jakog mraza i malo je bila oprljena, ali to je zanemarljivo, rekao je Đurica Stanimirov.
Stručnjaci poljoprivrednicima savetuju da u narednom periodu obave jednu ili dve prihrane mineralnim đubrivom. Zemljoradnici brinu o predstojećim prihranama, zaštiti pšenice, ali i o celokupnom poslu koji ih očekuje.
– Prva zaštita je obavezna između 20. marta i 1. aprila, u zavisnosti od vremena. Nećemo gledati da li ima bolesti ili ne, već ćemo uraditi zbog preventive. Na osnovu analize zemljišta izvršiće se prva prihrana pšenice. Kupljen je uređaj za proveru količine azota preko lista, pa će druga prihrana pšenice zavisiti od toga, istakao je Zoran Sefkerinac, poljoprivrednik.
– Čim budemo mogli da uđem u njive, počećemo sa prihranom, ali imamo problem sa državnom zemljom, još nismo dobili papire za pravo prečeg zakupa. Nismo uradili ni oranje, a o prihrani još ne razmišljamo, rekao je Mirko Maksimović.
– Za prihranu se čeka lepo vreme, kaže Sava Lazarov, poljoprivrednik.
Mnogi se pitaju kada i koliko treba baciti mineralnih đubriva. Stručnjaci su i tu jasni.
– Molio bih proizvođače da imaju u vidu da prva prihrana uvek ide sa 60-70 odsto od planiranih količina za prihranu pšenice, a druga prihrana sa ostatkom od 30-40 odsto. Naravno, ovo se može reći i odrediti samo ukoliko postoje rezultati analize zemljišta ili se obavljaju druge vrste merenja, kao što je korišćenje senzorskih uređaja, koji poseduje Institut „Tamiš” Pančevo, istakao je Bogdan Garalejić, savetodavac Poljoprivredno-savetodavne službe
Pšenica se lepo razvija, ali što bi stariji paori rekli, ona je samo trava sve dok se ne požanje i ne skine sa njiva, tako da nema razloga za velike radosti. Inače, u pančevačkom ataru pšenica se nalazi na manje od deset hiljada hektara, što je smanjenje površina u odnosu na ranije godine
Pogledajte prilog.OVDE
