Sistem “Pronađi me” prilagođen uslovima u Srbiji
SRBIJA, 26. Oktobar 2023
Sistem za hitno obaveštavanje javnosti “Pronađi me” od juče je aktivan i u Srbiji. Osnivač Fondacije “Tijana Jurić” i direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić kaže za RTS da će se razlikovati od postojećih sistema u svetu, te da je prilagođen uslovima u Srbiji.
U slučaju aktiviranja sistema o nestanku maloletnog lica građani će biti obavešteni SMS porukom, prekidom televizijskih i radio emisija, kajronima na auto-putu, aerodromskim, autobuskim i železničkim stanicama”.
Sistem “Amber Alert” nastao je u Americi. Naziv je dobio po devetogodišnjoj devojčici koja je nestala i ubijena u Teksasu. Sistem za hitno obaveštavanje javnosti “Pronađi me” od danas je aktivan i u Srbiji, a razlikovaće se od postojećih sistema koji se poznaju u svetu. Prilagođen je uslovima u Srbiji.
Igor Jurić navodi za RTS da će se obaveštenje o nestanku češće objavljivati u Srbiji nego u zemljama Zapadne Evrope.
“Dakle, kada se desi nestanak i kada policija pokrene sâm sistem, mediji, sve televizije u Srbiji će imati obavezu da u prvih osam sati od pokretanja sistema svakih 30 minuta objavljaju jedan poster sa slikom deteta i osnovnim informacijama. Nakon tog perioda, do isteka 48 sati, nastaviće se objavljivanje na svakih sat vremena. Nakon 48 sati već se zna da je informisana celokupna javnost i tada mediji više neće imati obavezu da objavljuju, osim ako to policija ne zatraži”, kaže Jurić.
Naveo je da će zatim mobilni operateri poslati svojim korisnicima poruku o nestalom detetu, zajedno sa linkom sajta Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
“Danas ćemo u toku dana svi dobiti tu poruku da je sistem pušten u rad. Takođe, danas je na auto-putevima u Srbiji na led-ekranima bio tekst sa ispisom da je sistem ‘Pronađi me’ pušten u rad. Hoću da kažem da smo na neki način intenzivirali ovo objavljivanje i širenje ovih informacija u odnosu na druge zemlje”, poručuje Jurić.
Takođe, JP “Putevi Srbije”, aerodrom “Nikola Tesla”, autobuske i železničke stanice objavljivaće na ekranima informaciju o nestanku deteta.
U drugoj fazi se uključuju tržni centri, benzinske pumpe, naftne kompanije…
Ukazuje da se u drugoj fazi uključuju i drugi činioci koji treba da učestvuju u širenju informacija o nestalom detetu – tržni centri, benzinske pumpe, naftne kompanije i društvene mreže.
Naveo je da je, prema njegovim saznanjima, MUP već u kontaktu sa kompanijom “Meta” kako bi se rešio problem odgovornih osoba koje će garantovati da se objava o nestanku povuče kada dete bude pronađeno.
“Ono što znam da je MUP već u pregovorima sa ‘Metom’, dakle sa vlasnicima Instagrama i Fejsbuka i da će to biti u narednih godinu dana. Takođe u kontaktu smo i sa Vajberom i sa njima je već uspostavljena komunikacija. Ono što zaista očekujem da u narednih godinu dana i ovi drugi činioci budu priključeni samom sistemu i to će onda biti zaista jedan izuzetno jak alat i velika pomoć u potrazi za nestalim licima”, kaže Jurić.
Kriterijumi za pokretanje sistema
Na pitanje koji su kriterijumi za pokretanje sistema, Jurić je naglasio da sistem ne može biti pokrenut sa svakim prijavljenim nestankom, već moraju biti ispunjeni određeni uslovi.
Osnovni kriterijum jeste da je dete u životnoj opasnosti, i to je ono čime će se voditi policijski službenici koji pokreću sam sistem.
“Kriterijum je, recimo, da je dete mlađe od 7 godina. Samim tim ako je dete nestalo u tom uzrastu, dete je već u životnoj opasnosti. Drugi kriterijum je da je dete mlađe od 18 godina, sa nekim oblikom invaliditeta, oblikom autizma, lakše intelektualne teškoće ili slično, i ono što je ključno jeste da je dete u životnoj opasnosti, da se pouzdano zna. To se recimo desilo u slučaju naše Tijane gde se pouzdano znalo da je ona prvi put nestala, da je pronađena patika na mestu gde se desila otmica i na kraju – to je bio neki trag borbe”, rekao je Jurić.
Prvi sati od nestanka deteta ključni
Prva četiri sata od nestanka deteta su ključna, kao i brzina i efikasnost.
“Kad su kriminalne otmice u pitanju, što je najređe, ali nažalost najopasnije, tada je ta statistika nemilosrdna i tada je nekako životni vek deteta negde do četiri sata i tako je nažalost i naša Tijana. Ona je upravo živela tri i po sata od momenta kada je bila oteta do momenta same smrti. Zbog toga je važan ovaj sistem da u tim momentima zapravo kada se dete bori za život damo sve od sebe. Da svako svojom informacijom, mestu gde se nalazi, bude obavešten i doprinese da se detetu spasi život”, kaže Jurić.
Ukazuje da sledi edukacija građana i period prilagođavanja, te da će on trajati godinu, godinu i po dana.
“Međutim, za dve godine kada budemo razgovarali o ovome i kada se neko dete uspešno pronađe, to će biti sasvim uobičajan alat gde mi znamo ako nam se desi takva situacija, ne daj bože, nadamo se da se neće nikada desiti, onda imamo ko će nam pomoći. Veliki broj građana i medija”, zaključio je Jurić.
