U subotu 19.. avgusta u 19 časova zakazano je svečano otvaranje retrospektivne izložbe slika Aleksandra Saše Alimpića
Aleksandar Sale Alimpić, slikar, član ULUS-a rođen je 1966. u Pančevu. Pored mnogih nadarenosti, a za sport i muziku ponajviše, odabrao je slikarski talenat –da bude njegov životni poziv i nadahnuće koje će ga voditi kroz život. Već anegdotski se pripoveda da ga je jedan drugi pančevački slikar, Dragoslav Husar koga je tom prilikom Sale vozio taksijem, uputio da razvije svoj slikarski dar – usmerio ga je u slikarsku radionicu pri Domu omladine, akademskom slikaru Čedomiru Кesiću. Tri-četiri godine pod patronatom ovog „lekovitog čoveka“, kako Sale reče u jednom intervjuu, i bio je spreman da upiše Akademiju za crkveno slikarstvo, 1996. godine. Nema sumnje da je upravo ovo usmerenje bio savršeno skrojeno za njega, spajajući kreativnost, slikarstvo i religiju, koja je bila sveprisutna u njegovom životu.
Na Akademiji je stekao svog drugog velikog mentora, đakona Srđana Radojkovića, koji je predavao slikanje fresaka i ikona; ove godine na Akademiji su ostavile trajan trag na Alimpićevo stvaralaštvo, jer svako njegovo buduće delo, religiozno ili svetovno, u sebi nosi linearnost ikonoslikarske ruke.
Aleksandar Alimpić, živeo je i slikao u turbulentno doba, kroz vremena velikih promena u državnom, ideološkom, religioznom i ekonomskom smislu. Кako „nijedan čovek nije ostrvo“, odnosno svako od nas živi zapljuskivan zajedničkim burama i talasima, tako je i Aleksandar Alimpić sva zbivanja, i spoljna i unutrašnja, i ona nastala njegovom voljom i voljom viših sila, usmeravao i izlivao, neštedimice, kroz svoja dela i na njih. U vremenu kada savremeno slikarstvo ponovo traži sebe, odevajući se u neka stara ruha, ali često i nanovo sašivena, i Saša Alimpić je u njega utkao svoje šarene niti.
Izvod iz teksta kataloga,
Damir Prašnikar, istoričar umetnosti
