KADA JE OPOVČAN TRESAO MREŽE VELEŽA, VOJVODINE, VARDARA
Opovo, 14. oktobar 2020;
Pored fudbalera koji su igrali drugi savezni rang (Grujić i Mojsa), opovački Omladinac se može pohvaliti da je imao i fudbalera koji je nastupao u Prvoj ligi stare Jugoslavije. Aleksandar Radović je jedan od onih opovačkih sportista koji je ispunio dečački san i od utrina na kojima je „pikao“ fudbal sa svojim vršnjacima stigao do velikih stadiona najvećih jugoslovenskih klubova.
Radović je rođen 1956. godine u Bijelom Polju ali se kao sedmogodišnjak obreo u Opovu kada je njegov otac dobio posao u tadašnjoj fabrici za preradu voća „Banaćanka“. Kao i za većinu dečaka fudbal je za njega bio više od igre. Trenirao je u Omladincu gde je vrlo brzo pokazao raskoš svog talenta i rano uvršten u prvi tim. Po dolasku sa odsluženja vojnog roka 1976. godine fudbalsku karijeru je nastavio u beogradskoj Zvezdari.
„Kada sam došao iz vojske odigrao sam još jednu polusezonu u Omladincu, a onda su došli ljudi iz Zvezdare sa ponudom da karijeru nastavim u Beogradu. Nisam bio rad da napustim Opovo jer tu me je vezivalo puno toga. Odrasto sam u Opovu, tu su bili svi moji drugari, ali moj otac Dušan je insistirao tako da sam na kraju ipak prešao u Zvezdaru“, seća se tog vremena Radović.
Ni tu nije ostao neprimećen, tako da 1980. godine dobija poziv od prvoligaša OFK Beograda gde su u to vreme igrali Petković, Serpak, Milenković, Đujić, Kahrović i drugi asovi ovog kluba. Ostaće upamćem po pogotku koji je na debitentskoj utakmici dao Veležu, a taj momenat je ovekovečen u našem najpoznatijem sportskom magazinu Tempu. Igrao je na poziciji desnog krila, a osim gola Mariću iz Veleža, tresao je mreže Vojvodine, Varadara…
Nakon dve sezone i nekih nesuglasica sa trenerom Gojkom Zecom, napustio je OFK Beograd, a fudbalski putevi su ga vodili kroz drugoligaške klubove Voždovac, OFK Kikindu, AEK Bačka Topolu i Rudar iz Prijedora. Kako sam kaže, voleo je fudbal ali voleo je i život, izlaske i druženje zbog čega nije napravio veću sportsku karijeru, a imao je sve potencijale za to.
Radović i danas često dolazi do Opova i Barande i rado gleda utakmice lokalnih klubova.
„Često sam u Barandi gde me veže prijateljstvo sa Goranom Bjelogrlićem i pokojnim Draganom Dakovićem Drdom, a takođe voleo bih da se moj Omladinac konačno konsoliduje i vrati se u Prvu južnobanatsku ligu“, rekao nam je na kraju razgovora Aleksandar Radović.
