POLOŽEN VENAC NA SPOMENIK OLGE PETROV
Baranda, 30. avgust 2017;
[vsw id=”zLfQaFfteEs” source=”youtube” width=”625″ height=”344″ autoplay=”no”]
Povodom praznika Dana mesta Barande, Savet mesne zajednice je organizovao prigodnu svečanost na kojoj su pored domaćina prisustvovali predsednik opštine dr Zoran Tasić sa svojim saradnicima iz lokalne samouprave, kao i direktori opštinskih javnih ustanova i preduzeća.
Predsednik Saveta mesne zajednice Moma Vujčin poželeo je dobrodšlicu gostima, u kratkim crtama podneo izveštaj o radu u ovoj godini istakavši da se u Barandi prethodnih godinu i po dana značajno poboljšala infrastruktura.
– Mi smo od prošle godine revitalizovali ovaj praznik koji je prethodnih petnaestak godina bio gotovo zaboravljen. Što se tiče naših aktivnosti, i ove godine se puno ulagalo u Barandu, tako da je uređeno 850 metara u šest zemljanih ulica, betonirane su nove staze, parking prostori kod zdravstvene ambulante i groblja, renovirana zgrada Mesne zajednice i nove prostorije biblioteke, postavljena rasveta u parku, a planiramo izgradnju ograde i kapele na groblju, izjavio je Moma Vujčin.
Predsednik opštine je pozdravio skup i ukratko se osvrnuo na rezultate rada u prethodnom periodu kao i na planove za budućnost, gde je još jednom potencirao strategiju ravnomernog ulaganja u sva četiri opštinska mesta.
Nakon obraćanja, učesnici skupa su se zajednički uputili do spomenika Olgi Petrov, rodoljuba iz Barande, koja je kao član pokreta otpora u Drugom svetskom ratu streljana 1942. godine. Na spomenik je položen venac i minutom ćutanja odana počast.
Datum praznika Barande izabran je na osnovu događaja u noći između 28. i 29. avgusta 1944. godine, kada je partizanski odred iz Srema izvršio napad na nemačku policijsku stanicu u Barandi, koja se nalazila na mestu sadašnjih kuća na uglu ulica Maršala Tita i Oslobođenja. Partizani su napali iz pravca parka i tom prilikom je poginuo izvesni Toša Aćimović čije je partizansko ime bilo Mećava, tako da je kasnije i jedna ulica u Barandi nazvana Mećavina. Povodom ovog događaja ustanovljen je praznik, a zašto to nije 28. ili 29. avgust kada se napad zaista i dogodio, razlog su verovatno velikogospojinski crkveni praznici zbog čega su tadašnji politički funkcioneri odlučili da se datum pomeri za jedan dan kako se socijalistički praznik ne bi poklapao i slavio kada i Velika Gospojina.
