Božićno jahanje konja u Sakulama
Božićno jahanje konja u Sakulama
SAKULE, 7. januar 2026 – U Vojvodini je stari običaj da se na sam dan Božića posle ručka ili drugog dana Božića, izvedu konji iz štala, jašu ulicama i domaćinima gde je otvorena kapija konjanici pesmom čestitaju praznik, a među meštanima je ovaj običaj poznat i kao Božićno jahanje konja.
Nekada je skoro svaka kuća imala konje pa je i ovaj običaj bio mnogo masovniji. Danas kada je mehanizacija preuzela sve poljoprivredne poslove, konje drže samo istinski zaljubljenici u ove lepe životinje.
Lazar Jovanov je jedan od onih zaljubljenika konja koji ih drže iz čistog zadovoljstva.
„To je tradicija od naših starih, dedova i pradedova. Ima dosta nas mladih koji držimo konje i to zbog ovoga najviše, božićnih praznika i drugih praznika tokom godine kada jašemo ili isterujemo kola u zaprezi. Nemamo drugih koristi od konja osim ovog zadovoljstva“, rekao je Jovanov.
Među jahačima je bila jedina devojka, četrnaestogodišnja Aleksija Ikonova i kako kaže, od malena jaše i voli konje.
„Volim da jašem i od malena to radim. Moj deda je oduvek imao konje i od njega sam to naučila i svake godine na Božić izlazim da ješem mog konja, a to je kobila Kanisija“, rekla nam je Aleksija.
Sakulski konjari uglavnom gaje lipicanere, a običaj su i ovog Božića ispoštovali. Jahali su ulicama i svraćali u domaćinstva sa otvorenim kapijama gde su ih častili rakijom i kitili peškirima.
Božić jahanje konja Sakule/Glas Opova
„Svake godine jahači dolaze kod nas i bude to lepo i kako treba, dočekamo, ispratimo, a tako je i u svačijoj kući“, kaže Silvana.
Veruje se da jahači svojim ulaskom u dvorište donose sreću i blagostanje domu i celoj porodici.
Po običaju, momci ili mladi oženjeni muškarci su konje svečano opremali i u galopu jurili seoskim ulicama, a svraćali bi i u kuće rođaka ili domove u kojima je bilo devojaka za udaju.
Božićno jahanje konja trebalo bi da najavi “vrednu”, a prema tome i plodnu godinu.