by Glas Opova | 17.09.2025. | DRUŠTVO
Izvor: BIZportal – Kamatica
U Srbiji trenutno oko 171.156 penzionera, odnosno 13,3 odsto svih korisnika starosnih i invalidskih penzija, prima penziju po osnovu beneficiranog radnog staža.
Najviše ih je među vojnim licima i zaposlenima na poslovima koji se smatraju naročito teškim i rizičnim, pokazuju podaci Fonda PIO.
Najveći procenat korisnika dolazi iz redova profesionalnih vojnika – čak 98,5 odsto, odnosno više od 20.000 penzionera, ostvarilo je ovo pravo. Kod samostalnih delatnosti procenat je znatno manji i iznosi oko 6,2 odsto, dok je među poljoprivrednicima samo 1,3 odsto.
Ko sve ima beneficirani staž?
U Srbiji je čak 36 različitih zanimanja obuhvaćeno sistemom beneficiranog staža. Neka od njih su očekivana, ali pojedina iznenađuju:
Rudari – zavisno od eksploatacije, godina se računa i do 18 meseci.
Vatrogasci, radnici u kanalizaciji i toplanama – godina staža računa se kao 14 meseci.
Dimničari i pogrebnici – godina vredi 15 meseci.
Radiolozi i lekari Hitne pomoći – 15 meseci za godinu dana.
Balerine – godina staža računa se kao 18 meseci.
Operski pevači, solisti i igrači narodnih igara – 15 meseci, pod uslovom da imaju minimum 50 nastupa godišnje.
Piloti i nastavnici letenja – godina se računa kao 18 meseci, ali samo uz ispunjenje uslova od najmanje 200 letova godišnje.
Nastavnici padobranstva – 18 meseci, uz najmanje 30 skokova godišnje.
Beneficirani staž ne važi samo za rizične profesije – pravo imaju i osobe sa invaliditetom, vojni i civilni invalidi rata, slepa lica, kao i oboleli od teških bolesti poput multiple skleroze ili cerebralne paralize. Njima se svaka godina računa kao 15 meseci.
Poseban slučaj – majke sa troje dece
Žena koja je rodila treće dete ostvaruje pravo na dodatne dve godine staža, dok će se od 2032. godine majkama računati šest meseci za jedno dete i godinu dana za dvoje dece.
Zašto beneficirani staž?
Cilj beneficiranog staža je da se omogući raniji odlazak u penziju onima koji rade poslove koji narušavaju zdravlje, zahtevaju veliku fizičku spremnost ili su vremenski ograničeni prirodom profesije. Zato mnogi iz ovih zanimanja odlaze u penziju i pre 55. godine života, piše Kamatica.
by Glas Opova | 17.09.2025. | DRUŠTVO
SRBIJA, 17. Septembar 2025.
Izvor: RTS
U skladu s energetskim propisima Evropske unije i novi srpski Zakon o energetici uveo je kategoriju “aktivni kupac”. To znači da preduzeća i domaćinstva koja sama proizvode struju mogu je prodavati na tržištu bez posrednika.
Domaćinstva i privrednici koji iz solarnih panela sami proizvode struju za sada uglavnom pokrivaju sopstvene potrebe. Višak električne energije mogu da deponuju u EPS-u i povlače zimi kada je veća potrošnja za grejanje. Novi zakon otvorio je mogućnost da, upravo s tim viškom, izađu na tržište.
“Praktično aktivni kupac je krajnji kupac ili grupa krajnjih kupaca, koji proizvode električnu energiju i koji mogu da je skladište, koji mogu da je prodaju. Taj krajnji kupac ne mora da je koristi samo za svoje potrebe, može da trguje“, kaže Iva Đinđić Ćosić, članica UO Udruženja za pravo energetike Srbije.
Ta mogućnost trgovine u Evropskoj uniji je sve popularnija za “energetske zajednice” koje formiraju, recimo, stanari neke stambene zgrade i zajednički na krov postave solarne panele, a viškom struje snabdevaju vrtić, školu ili pekaru u okruženju.
“Sama trgovina električnom energijom više aktivnih kupaca ili grupe aktivnih kupaca, znači – ja proizvodim, a višak dajem nekom drugom, komšiji recimo. Kada meni treba, on meni daje. To je nešto što nije povezano sa snabdevačem već se odvija između te grupe i to je još u povoju“, kaže Željko Marković, stručnjak za energetiku “Savez energetičara”.U Ministarstvu energetike kažu da pripremaju uredbe koje će definisati administrativne i tehničke uslove priključenja na mrežu kako bi “aktivni kupac” što pre zaživeo u praksi.
“Očekujemo da se izmene dese krajem oktobra ili početkom novembra ove godine. A nakon toga bi trebalo da se ubrza završetak pravila o radu sistema tako da imamo ceo pravni okvir završen, ako ne do kraja ove, onda već početka proleća sledeće godine“, kaže Rade Mrdak, savetnik ministarke energetike. Evropska unija je status “aktivnog kupca” u energetske direktive uvela još 2019. godine, ali članice različito napreduju u tom segmentu.
“Domaćinstva, kupci, proizvođači čine manje od pet posto domaćinstva u većini zemlja Evropske unije. Samo u Belgiji, Holandiji, taj procenat je oko 25 posto. U Nemačkoj, Poljskoj i na Malti je između pet i deset posto“, kaže Branislava Lepotić Kovačević, predsednica Udruženja za pravo energetike Srbije.
Da podsetimo, u Srbiji već ima 5.320 domaćinstava i preduzetnika – takozvanih prozjumera – koji sami na svojim krovovima kuća i preduzeća proizvode struju iz solarnih panela.
by Glas Opova | 17.09.2025. | AKTUELNO
SRBIJA, 17. septembar 2025.
Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, danas se očekuje promenljivo oblačno, vetrovito i svežije, samo će na istoku i jugu Srbije ujutru biti oblačno sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom, a prestanak padavina uslediće tokom prepodneva. Duvaće umeren, povremeno i jak severozapadni vetar, na istoku Srbije kratkotrajno i sa olujnim udarima. Vetar će kasnije posle podne biti u slabljenju. Najniža temperatura biće od 11 do 16 stepeni, a najviša dnevna od 20 do 24.
U Beogradu će biti promenljivo oblačno, vetrovito i svežije vreme. Duvaće umeren, povremeno i jak severozapadni vetar, kasnije posle podne u slabljenju. Najniža temperatura biće oko 14 stepeni, a najviša dnevna oko 23 stepena. Idućih sedam dana u Srbiji će biti pretežno sunčano, ujutru sveže, dok će dnevna temperatura biti u postepenom porastu, pa se za vikend i početkom naredne sedmice ponovo očekuju vrednosti oko i malo iznad 30 stepeni.
