AGROS
BASKET (Opovo) – VIZURA (Beograd) 50:60 (11:15; 25:9; 6:19; 8:17); Nažalost,
Opovčanke nisu uspele da savladaju direktnog konkurenta za plasman u baraž,
tako da im do kraja lige preostaje da se bore za peto mesto u grupi. U svakom
slučaju ne treba previše tugovati jer će naše košarkašice tek naredne sezone
biti izlazno godište u pionirskoj konkurenciji kada će i biti konkurentne
svojim rivalkama i po godištu.
Što
se tiče utakmice, videli smo veliku požrtvovanost sa obe strane. Bilo je puno
„iskrica“ i sa klupa i u publici što ne čudi jer je veliki ulog bio u pitanju
za obe ekipe. Beograđanke su imale kvalitetniju rotaciju sa klupe i dominantan
skok u napadu (često i po tri šuta u jednom napadu), tako da su održale isti
tempo do kraja meča. S druge strane, Opovčanke su slabo zatvarale reket nakon
šuta, fizički su pale u drugom poluvremenu, a u finišu je to rezultiralo i
padom koncentracije. Međutim, mora im se odati priznanje da su se do poslednje
sekunde, bez obzira što su već bile svesne poraza, borile kao lavice.
Prva
četvrtina je bila u realtivnom egalu i završila se sa četiri poena prednosti za
Vizuru, ali su košarkašice Agrosa u drugoj deonici zaigrale mnogo bolje i
košgeterskom kanonadom Jovanov i Šaran, što je Veljanovski „začinila“ trojkom,
poluvreme završile vođstvom 36:24. U tom trenutku mnogi su pomislili da je
utakmica dobijena, ali gošće u nastavku meča ponovo ulaze u egal, tako da se u
poslednju četvrtinu ulazi sa rezultatom 42:43 za Vizuru. Da li su Opovčanke
sagorele u prevelikoj želji ili je pritisak pobede bio pretežak, ili
jednostavno nisu mogle fizički da iznesu finiš utakmice, možda nije ni bitno.
Košarkašice Vizure su napravile razliku, koju su Opovčanke tokom cele poslednje
četvrtine jurile, često brzopleto šutirale ili bacale neprecizne pasove, što su
Beograđanke iskoristile i mirno završile utakmicu.
Do
kraja lige ostalo je još četiri kola, Opovčanke u narednom 15. kolu su
slobodne, a nakon toga ih očekuju utakmice sa ekipama Novi Beograd, Crvena
Zvezda Kombank i Radivoj Korać.
Uz
podršku i saradnju Centra za socijalni rad, Aktiv žena Opovo četvrtu godinu za
redom organizuje i sprovodi humanitarnu akciju u kojoj obilaze socijalno
ugrožena i staračka domaćinstva i uručuju pakete hrane i higijene.
Sa
sloganom „Da nam početak godine bude u znaku humanosti, saradnje, saosećanja i
razumevanja“ članice Aktiva žena Opovo, spremaju slatko – slano pecivo i kolače,
koje zajedno sa prikupljenim sredstvima za higijenu, spremaju u pakete koji su
ove godine bili namenjeni za pet porodica u Opovu.
„Uvek
se rukovodimo maksimom da naše malo nekom znači mnogo, i zaista ovu akciju uvek
sprovodimo sa puno ljubavi i empatije prema sugrađanima koji nemaju mogućnosti
da obezbede osnovne uslove za život. To su najčešće staračka domaćinstva i
pojedinci, usamljeni ljudi bez najbližih o kojima nema ko da brine i mi na ovaj
način želimo da im pomognemo i pokažemo da nisu sami“, izjavila je povodom
akcije predsednica Aktiva žena Opovo Zorica Ugrinov.
Zbog
planiranih radova na VN mreži u Sefkerinu, 30. januara (četvrtak) u vremenskom
intervalu od 9:30 do 12:00 časova bez električne energije biće ulice Rade
Ilkića (od JNA ka Proleterskoj), JNA (od Oslobođenja do Slobodana Radišića),
Vuka Karadžića (od Rade Ilkića do Stojanov Milana) i Proleterska od brojeva 33
do 61b.
U
slučaju vremenskih neprilika radovi mogu biti otkazani.
USLOVI STANOVANJA, MATERINSKI DODATAK I VANTELESNA OPLODNJA
Novi Sad, 24. januar 2020;
Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku,
demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić održao je konferenciju za
medije na kojoj je predstavio mere populacione politike koje realizuje
Pokrajinska vlada.
Pokrajinski sekretar je izneo zvanične podatke
Republičkog zavoda za statistiku iz popisne 2011. godine i nekoliko
međupopisnih godina, iz kojih je uočljivo da se broj stanovnika u Vojvodini
smanjuje sa konstantim prirodnim priraštajem od minus 5,5 promila. Na
teritoriji Pokrajine godišnje umre 10.000 ljudi više nego što se rodi, a pored
toga broj stanovnika starijih od 65 godina veći je nego broj mlađih od 15
godina pa sve to ukazuje na ozbiljan trend starenja u Vojvodini.
„Ovaj problem uočen je još 1989. godine, ali
tada nije definisana ni kreirana populaciona politika. Polazeći od mera koje se
realizuju u lokalnim samoupravama i statističkih podataka i uzimajući u obzir
porodice koje nisu obuhvaćene drugim merama, kreirali smo tri mere populacione
politike“, istakao je Predrag Vuletić.
Prva mera za cilj ima unapređenje uslova
stanovanja za porodice koje dobiju treće ili četvrto dete. Ova mera se realizuje
od septembra 2018. godine i do sada su 172 porodice dobile sredstva za kupovinu
ili adaptaciju nekretnine. U 2020. godini planirano je 300 miliona za ovu
namenu, a sredstva će se dodeljivati putem javnih konkursa od kojih će prvi
biti raspisan u februaru.
Mera koja podrazumeva materinski dodatak
realizuje se od 1. januara 2019. godine i namenjena je nezaposlenim majkama
koje rode treće ili četvrto dete. U periodu od 24 meseca one imaju pravo na
novčanu pomoć od 15.000 dinara mesečno.
„U 2019. godini ovo pravo već je ostvarilo 657
nezaposlenih majki, i pretpostavlja se da će ga u 2020. godini ostvariti još
oko 840 nezaposlenih majki, što će ukupno biti oko 1.500 korisnica materinskog
dodatka na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, pa je za tu meru u 2020.
godini planirano 300 miliona dinara“, rekao je Vuletić.
Sufinansiranje troškova biomedicinski
potpomognutog oplođenja postoji kao mera od 2014. godine, ali odnosila se na
drugo, treće i svako naredno dete. Novom odlukom starosna granica za ženu pomerena
je na 45 godina i parovi stiču ovo pravo i za prvo dete.
Za parove koji nemaju dece, važno je da su
iskoristili sve pokušaje koje finansira RFZO, nakon čega mogu da se obrate
Pokrajinskom sekretarijatu.
Novom odlukom prate se i svetski trendovi, pa
je omogućeno zamrzavanje embriona kao i postupak krioembriotransfera, koji do
sada nije finansiran sredstvima Sekretarijata. Za ovu meru planirano je 50
miliona dinara.
„Ukupan budžet za sve mere je 650 miliona
dinara, što iznosi preko 60% budžeta Sekretarijata“, zaključio je Predrag
Vuletić.
KRAJNJI ROK ZA EVIDENTIRANJE STVARNIH VLASNIKA ISTIČE 31. JANUARA
Beograd, 25. janauar 2020;
U skladu sa izmenama i
dopunama Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, usvojenim 23
decembra 2019 godine, svi registrovani subjekti (sva privredna društva, društva
u likvidaciji, zadruge, ogranci stranih privrednih društava, poslovna
udruženja, udruženja i savezi udruženja, fondacije i zadužbine, ustanove,
strana predstavništva privrednih društava, udruženja, zadužbina i fondacija),
dužni su da evidentiraju podatke o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju
najkasnije do 31. januara 2020. godine.
Registrovani subjekti treba
elektronskim putem da unesu podatke u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika
koju vodi Agencija za privredne registre (APR), a ovu obavezu treba da izvrše
zastupnici u privrednim društvima i društvima u likvidaciji, zadrugama,
ograncima stranih privrednih društava, udruženjima i poslovnim udruženjima,
fondacijama, zadužbinama, ustanovama i stranim predstavništvima privrednih
društava. Ova evidencija je za registrovane subjekte besplatna.
Trenutno je u Centralnoj
evidenciji upisano 132.500 obveznika, odnosno stvarne vlasnike je do sada
evidentiralo 85,50% privrednih subjekata, oko 78% ustanova, zadužbina i
fondacija i više od 68% udruženja.
Ovim putem apeluje se na sva
udruženja, zadužbine i fondacije da izvrše upis u Centralnu evidenciju stvarnih
vlasnika, posebno imajući u vidu član 14. Zakona o Centralnoj evidenciji
stvarnih vlasnika kojim su predviđene novčane kazne za pravno lice, odnosno
udruženje, zadužbinu ili fondaciju u visini od 500.000 do 2.000.000 dinara,
odnosno za odgovorno lice u pravnom licu u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara.
Uvid u Centralnu evidencije, uputstva za upis i kontakt podatke za podršku možete naći naOVDE
