Regata „Reka“ kroz Sefkerin i Opovo: POZITIVNE IMPRESIJE UČESNIKA REGATE

by Glas Opova | 5.08.2019. | DRUŠTVO

POZITIVNE IMPRESIJE UČESNIKA REGATE

Opovo, 5. avgust 2019;

Jutros u 9:00 časova iz marine „Opava“ isplovili su učesnici regate „Reka“ prema svom konačnom cilju tokom desetodnevnog puta, ka Beloj steni na Dunavu.

U pitanju je tradicionalna regata, koja sedmu godinu za redom plovi svim našim rekama i plovnim putevima. Ove godine regata je išla Dunavom od Starih Banovaca preko Smedereva, zatim uplovila u Veliku Moravu do Ljubičeva, onda povratak na Dunav preko Kostolca, Gaja, Kovina do Pančeva gde je uplovila u Tamiš i nastavila nama poznatom trasom Jabuka, Glogonj, Sefkerin do Opova.

Organizator regate Saša Tabaković“ impresioniran je rečnim tokom Tamiša za koji kaže da ovakve reke u Srbiji nema kada je plovidba u pitanju.

„Sjajni su nam utisci, predivna reka, prava prirodna oaza, lepa mesta uz reku kao i ova čarda na kojoj se nalazimo i gde smo noćili. Šteta je što se plovidbeni tok ne održava i bilo bi dobro kada bi se povadili panjevi na spornim lokacijama i uklonili ostaci stubova starog mosta u Sefkerinu“, smatra Tabaković   Na ovogodišnjoj regati „Reka“ učestvovala su 34 broda, odnosno oko 80 aktivnih učesnika.

Pad nataliteta, globalni problem: SVE MANJE STANOVNIKA, U OPOVU “NESTAJU” ŠKOLSKA ODELJENJA

by Glas Opova | 5.08.2019. | DRUŠTVO

SVE MANJE STANOVNIKA, U OPOVU “NESTAJU” ŠKOLSKA ODELJENJA

Projekat „Briga o deci i problem nataliteta u opštini Opovo“ sufinansiran je od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama“

Opovo, 15. septembar 2019;

„Bela kuga“, globalni problem, koji već decenijama hara, najviše srednjom i istočnom Evropom, kod nas je toliko uzela maha, da se prognozira da će broj stanovnika u Srbiji opasti na 5,5 miliona (9 miliona 2011. godine, 7 miliona 2016. godine bez KiM, 8,8 miliona sa KiM).

Kako dalje, šta činiti?

Problem pada nataliteta je tema koja je na „stolu“. Ovaj problem demografi su prepoznali i upozorili da će do 2050. godine u Srbiji broj stanovnika drastično opasti, a da će radna snaga značajno ostariti i da će se smanjiti za 21 odsto.

Da je ovo jedan od glavnih problema uočio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je izjavio da naša država svakog dana istanovnika manje, kao i da će borba biti prioritet u budućnosti.

Ipak, u odnosu na katastrofalnu 2016. godinu, kada je rođen najmanji broj dece, stvari su se okrenule na bolje u borbi za očuvanje srpskog roda. Država je tek u poslednje tri godine ozbiljnije počela da se bavi ovim problemom, pa je prošle godine zabeleženo 160 rođene dece više nego 2016. godine.

To je bio prvi korak „Strategije za podsticanje rađanja“. Ova strategija se osim  krucijalnim problemom pada nataliteta bavi i brigom o starima i upravljanjem migracija.

Pad nataliteta uslovljen je finansijskom i socijalnom situacijom u državi, odnosno porodici. Novi zakon o finansijskoj podršci porodici trebalo bi da bude prvi stepenik ka rastu nataliteta. Umesto 40 hiljada, majke za rođenje prvog deteta dobijaju 100 hiljada dinara. Za drugo 10 hiljada mesečno u naredne dve godine (oko 6,5 hiljada ranije), za treće 12 hiljada mesečno tokom deset godina (ranije 11,5 hiljada tokom dve godine), za četvrto 18 hiljada mesečno tokom deset godina (ranije 15,5 tokom dve godine).

Srbija i dalje svake godine izgubi jedan grad (oko 35 hiljada stanovnika), a borba sa opadanjem broja stanovnika mogla bi da da rezultate tek za deceniju, ili dve.

Osim materijalnih razloga (ispitivanje sprovelo Ministarstvo za demografiju i populacionu politiku), ispitanici spominju kao glavne nematerijalne razloge nezaposlenost mladih, nefleksibilno radno vreme i nedovoljan broj pokušaja vantelesne oplodnje o trošku države.

U opštini Opovo situacija je veoma slična kao i u državi. Globalni problem naročito je uočljiv u malim sredinama. Tako, konkretno u opštini Opovo broj rođenih beba smanjio se više nego duplo u odnosu na period od pre tridesetak godina. Ovakvom tendencijom pada nataliteta za pet godina gubimo i po dva školska odeljenja. Podsetimo da je pre nekoliko godina u Opovu rođeno 120 beba.

Tako je 2015. godine rođeno 96 beba, 2016. godine 92 bebe, dok je već 2017. uočen drastičan pad kada je rođeno samo 78 beba. Prošle godine nastavljena je ista tendencija sa 77 rođenih beba. Tekuća godina mogla bi da bude mali pomak na bolje. Do avgusta meseca u opštini Opovo rođeno je 51 beba, pa posmatrano procentualno, to bi trebalo da znači da će do kraja godine biti rođeno između 85 i 90 beba.

Prošle godine u opštini Opovo preminulo je 192 ljudi, pa je ova razlika između umrlih i rođenih drastična, što još više zabrinjava.

Paketi za bebe primer su da lokalna samouprava vodi brigu o novorođenima, takođe podela sedišta za automobile prošle godine bio je gest koji makar malo može da olakša finansijske poteškoće novopečenim roditeljima. Centar za socijalni rad i Dom zdravlja ustanove su koje pomažu socijalno ugroženima, bolesnima, pa je njihov rad veoma bitan u rešavanju ovog problema, na globalnom, pa i na lokalnom nivou.

Ovo je tema koja dosta zabrinjava, a nadamo se da će se stvari u budućnosti značajno popraviti, jer nam preti drastično smanjenje stanovništva. Iz razloga širine problema ovom temom ćemo se baviti u naredna tri meseca kroz šest tekstova i tri video priloga. Razgovaraćemo sa ljudima iz kabineta predsednika, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja.

Igor Vujić