Putopis: ZEMLJA VATRE I LEDA
ZEMLJA VATRE I LEDA
Za Island drugačije kažu zemlja vatre i leda, i zaista je tako! Ovo je mesto gde se savršeno vidi snaga, moć prirode, pred kojom je čovek često nemoćan.
Island je smešten na samom severnom rubu Evrope, ili još bolje rečeno, između dve kontinentalne ploče, severnoameričke i evroazijske, za koje znamo da se svake godine udaljavaju po nekoliko milimetara. Mlado kopno Islanda nastaje izmedju 16 i 18 miliona godina, stoga se jos uvek vidi snažna vulkanska aktivnost i sve ono sto je posledica takve prirode. Stupanje na tlo Islanda mi se učinilo kao dolazak na neku drugu planetu, Mesec, a nije ni čudo, nisam prva. Od 1965. do 1967. grupa astronauta iz NASA-e, pripremala se za sletanje na Mesec baš sa ovog neverovatnog mesta. Biće da je i Žil Vern imao sličan osećaj, jer je Island uzeo za polaznu tačku da putuje u središte zemlje.
Posle dolaska na aerodrom Keflavik, odlazim u Rejkjavik, najseverniju prestonicu na svetu. Do Rejkavika putujem autobusom, a sama karta za prevoz se moze kupiti na aerodromu, što je dosta dobro organizovano. Ono što je bitno za svakog turistu je I nacin plaćanja, na Islandu zvanična valuta je Islandska kruna, ali mogu da se koriste I u euri. Zemlja sa dosta visokim životnim standardom, sa prosečnom platom oko 3 000 eura, zato I ne čude cene hrane, pića i smeštaja koje su za naš standard često previsoke. Rejkjavik je mali gradić sa oko 119 000 stanovnika (cela država ima oko 323 000), sa zgradama, kućama zanimljive arhitekture podređene klimi i načinu života u takvim uslovima. Često se mogu videti stambeni objekti različitih, svetlih boja kako bi se razbila svakodnevna monotonija. Kuće u samom gradu imaju uglavnom velika okna kako bi što vise svetlosti moglo da uđe u prostorije, a samo mali delovi se otvaraju radi provetravanja, zbog jačine vetra. Moram da se osvrnem i na vetar koji je ovde dosta snažan, čini veću neprijatnost nego niske temperature. I pored toga što se Island nalazi na krajnjem severu Evrope, klimu ublažava topla Golfska struja, koja prouzrokuje maglu i česte padavine. Na ostrvu gotovo da nema drveća, pa su za gradnju i izolaciju često korišćena zemlja, kamen i trava.
Građevina koja se prva vidi sa dolaskom u Rejkjavik jeste katedrala, koja se pruža u visinu poput nekakve rakete. Obzirom na to da sam kasno došla u sam smeštaj, trebalo se odmoriti jer je sledeci dan predstavljao pravu avanturu. Moram da se osvrnem I na posebnu toplinu stanova, a to opet ne čudi, ako znamo da je Island jedna od zemalja koja svo grejanje dobija od geotermalnih izvora kojih naravno ima u izobilju. U ovoj zemlji niko ne plaća grejanje. Sledeći dan odlazim u Plavu lagunu, na prvi pogled izgleda nestvarno. Voda mlečno-plave boje okružena crnim vulkanskim stenama iznad koje se podiže oblak magle. Plava laguna je jedna od najvećih atrakcija Islanda, zapravo banja, ispod cijeg dna se nalazi sloj lave koji greje vodu. Temperatura vode je između 37 I 39°C, dok je spoljašnja u proseku 5. Bogati geološki slojevi izbacuju obilje minerala, koji su pogodni za lečenje kožnih oboljenja poput psorijaze. Pre samog ulaska u vodu svako mora da se istušira I da opera kosu. Takođe u samoj vodi svako od posetilaca može da potraži od osoblja banje maske za lice koje služe u terapeutske svrhe. Plava laguna je mesto upoznavanja novih ljudi, sklapanja poslova I druženja. Nakon boravka u ovoj lekovitoj vodi, sledio je ukusan rucak. Island je zemlja koja ima veoma razvijen ribolov, zbog toga nikad nije greška naručiti u restoranu nešto od ribljih specijaliteta poput pastrmke ili lososa. Uvek je preporuka jesti I jagnjetinu, obzirom na to da je ovčarstvo jedna od malobrojnih grana stočarstva koja je zastupljena na ostrvu. Poslednjih godina banja beleži sve veći porast broja posetilaca I sa razlogom, jer zaista predstavlja jedno posebno iskustvo. Sledeći dan trebalo je obići sam jug ostrva. U dalje istraživanje Islanda moglo se krenuti samo sa terenskim vozilom, velikih točkova, jer su putevi dosta klizavi, kiša I sneg se smenjuju na svakih pola sata. Prva odrednica je bio najveći lednik na Islandu, a kazu I u Evropi – Vatnajökull . Nataloženi sneg I led koji godinama, vekovima grade lednik, spuštaju se polako ka liticama planinskog masiva, odaju neverovatnu snagu, ali I nekakav poseban mir I spokoj. Pri samom dolasku do lednika, zapazila sam nekoliko manjih sela, koja imaju po nekoliko kuca I jednu crkvu. Stanovnici ovih sela imaju veće farme gde se gaje ovce I konji. Na ostrvu se od ostalih životinja mogu zapaziti irvasi, polarne lisice, ponekad beli medvedi koji zalutaju na santama leda sa Grenlanda. Međutim, okean predstavlja pravo bogatstvo za ostrvljane, pa se u vodama okeana mogu vidti kitovi, foke I brojne vrste riba. Takođe, Island je pravo bogatstvo za ornitologe, a jedan od zastitnih simbola ostrva je morski papagaj.
Nešto dalje od samog glečera, dolazimo do obale I zatičemo led koji pluta preko rečnih tokova I odlazi polako ka okeanskoj obali.
Atrakcija ostrva je I vodopadi Skógafoss,impozantan vodopad sa 60 m visine. Njegove lepote su zabeležene u filmovima holivudske I bolivudske produkcije. Island, zemlja Vikinga, beleži sve veći rast broja turista, toliko da ne mogu da se potkrepe smeštajni kapaciteti, takođe, ljudski resurski ostrva postaju nedovoljni. Nadam se da ovako značajan priliv turista neće ugroziti ovaj savršen ekosistem kome bih se svakako ponovo vratila.
S. Vukmirović-Stojić
