by Glas Opova | 25.02.2018. | SPORT
PORAZ U POSLEDNJOJ SEKUNDI MEČA
Opovo, 25. februar 2018;
OPOVO 99 – STARA PAZOVA 67:70 (12:29; 26:14; 17:12; 12:15); Još jedna fantastična partija podmlađenog sastava Opova i samo zbog nedostatka sportske sreće Opovčani nisu sinoć slavili. Košem u bukvalno poslednjoj sekundi meča lider prvenstva Stara Pazova je ostvarila pobedu u ovoj neizvesnoj i izuzetno uzbudljivoj utakmici.
Već na početku meča Stara Pazova je pokazala zašto je favorit za ulazak u viši rang. Gosti prvu četvrtinu dobijaju sa 17 poena razlike, ali Opovčani uzvraćaju u drugoj deonici i na poluvreme odlaze sa podnošljivih pet poena zaostatka. Mladi košarkaši Opova odličnu igraju i u nastavku tako da se treća četvrtina završava nerešeno 55:55.
U poslednjoj četvrtini se igra koš za koš. Dvadeset sekundi pre kraja dva razlike je za goste kada trener Nikolić uzima tajmaut. Opovčani odigravaju kombinaciju i postižu koš za izjednačenje. Sledi novi tajmaut koji traži trener Stare Pazove. Opovčani staju u zonu, gosti ne uspevaju da stvore poziciju za šut i onda u poslednjoj sekundi, više iz očaja, iskoračuje u stranu van balansa, šutira i pogađa za tri poena.
I pored poraza, trener Mario Nikolić je izuzetno zadovoljan igrom i pristupom svojih košarkaša, ističući da im je ovo najbolje odigrana utakmica u poslednje dve sezone.
Zaista, mladi košarkaši Opova su potpuno iskoristili pruženu šansu u nastavku prvenstva, koju su možda trebali i ranije da dobiju, kako priznaje i sam trener Nikolić.
by Glas Opova | 25.02.2018. | SPORT
FK VOJVODINA U GOSTIMA KOD SAKULJANA
Sakule, 25. februar 2018;
Već nekoliko sezona sakulski Borac uspešno reprezentuje naš opštinski fudbal na srpskoligaškoj pozornici. Borac je poslednjih godina jedan od najuspešnijih fudbalskih klubova južnobanatskog regiona, zbog čega smo svi ponosni. U ovom prilogu podsećamo vas na jedan fudbalski događaj od pre 32 godine, kada je FK Vojvodina iz Novog Sada povodom praznika 9. septembra gostovala u Sakulama 1986. godine.
Prvoligaš je bio više nego prejak za tadašnji Borac o čemu govori i rukometni rezultat na kraju meča 18:3 za Novosađane.
Na fotografiji su fudbaleri Vojvodine Branislav Novaković, Marijan Zovko i Anselmo Delika, na zagrevanju i istezanju pred početak utakmice u Sakulama.
by Glas Opova | 25.02.2018. | KULTURA
KOMEDIJA SA PUNO SMEHA I GORKIM UKUSOM U USTIMA
Opovo, 25. februar 2018;
[vsw id=”lo7_gBOCQlM” source=”youtube” width=”625″ height=”344″ autoplay=”no”]
Predstavom „Hor bečkih dečaka“ koja je odigrana sinoć, startovala je ovogodišnja pozorišna sezona na sceni Kulturnog centra u Opovu. Opovačka pozorišna publika imala je priliku da vidi odličnu predstavu, a kao i do sada, sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Tri velika barda srpskog glumišta – Predrag Ejdus, Irfan Mensur i Boda Ninković, držali su pažnju publike svih sat i po vremena koliko predstava traje, često prekidani burnim aplauzima i glasnim smehom.
Režiser ovog komada, a ujedno i jedan od glumaca Irfan Mensur, ističe značaj odigravanja pozorišnih predstava van velikih gradskih centara i gostovanja u malim mestima i sredinama.
– Svaki grad, varoš, varošica trebalo bi da živi život koji žive i prestonice. Ja sam čovek koji nikad nije delio geografski prostor na provinciju i metropole, i vrlo često idem, čak i češće idem u „takozvanu“ provinciju da radim i tamo srećem ljude koji su isto tako talentovani i isto toliko vredni koliko i oni u prestonici. Ne vidim neku veliku razliku i dobro je da se u manjim sredinama, malim i „maleckim“ sredinama napravi prostor gde će ljudi doći da pokažu ono što umeju i znaju, da bi ljudi iz tih sredina shvatili da postoje i neki drugi putevi u životu, odnosno, da se treba „otisnuti“ i potražiti neke druge puteve, smatra Mensur.
Predstava „Hor bečkih dečaka“ urađena je po tekstu Miroljuba Nenadovića, dok je adaptaciju i režiju potpisao Irfan Mensur. Komedija „Hor bečkih dečaka“ je priča o našim ljudima koji sanjaju budućnost, a bore se za sadašnjost. Radnja se događa u jednom podrumu u Beču, bez prozora i dnevnog svetla gde žive Vule i Aca. Oni rade neke poslove, improvizuju, a za tu bečku improvizaciju zadužen je Džoni, gastarbajter druge generacije, koji pomaže svojim zemljacima da se snađu u tuđini.
– Ovaj komad sam uzeo da radim da bih se dobro „podružio“ sa Predragom Ejdusom, sa kojim sam radio i režirao nekoliko komada, a godinama već glumimo na sceni zajedno. Prvi put sam radio sa Bodom Ninkovićem i indikativno mi je bilo da kad su i jedan i drugi pročitali tekst odmah rekli „da“ i želeli što pre da počnemo sa realizacijom komada. To je slutilo na predstavu koja će imati dug „život“ i koja će dosta putovati i koju će videti dosta ljudi. Do sada smo bili na nekih sedam – osam festivala i isto toliko dobili nagrada, što za glumu, što za predstavu, ako je to relevantno jer priča o vrednosti predstave nije u nagradama nego u komunikaciji sa publikom, a mi sa ovom predstavom dobro komuniciramo. Ono što je najvažnije, mislim da ova predstava nije namenjena samo smehu, nego je namenjena i razmišljanju. Mislim da posle ove predstave ljudi, osim smeha, imaju i jedan gorak ukus u ustima, što smo i hteli da uradimo, rekao je režiser predstave Irfan Mensur.
Po završetku predstave dugo je salom odjekivao aplauz, a Boda Ninković je za Glas Opova izjavio da je oduševljen i prijatno iznenađen opovačkom publikom, koja očigledno dobro poznaje pozorište. A na pozorišnoj sceni Kulturnog centra, već osmog marta očekuje nas nova predstava – kabare „Brak, u stvari ljubav“.
by Glas Opova | 25.02.2018. | AKTUELNO
STIGAO HLADNI TALAS
25.februar, 2018.
Veoma hladno. Ujutro i pre podne malo i umereno oblačno i suvo. Od sredine dana jače naoblačenje, uveče i tokom noći povremeno sa snegom. Vetar slab i umeren, severni, severoistočni. Najniža temperatura oko -6 °C, najviša oko -3 °C.
by Glas Opova | 24.02.2018. | ISTORIJA I FELJTONI
ĐORĐE ROŠ I KOSTA PEĆANAC U OPOVU – OSVEĆENJE ZASTAVE
Opovo, 24. februar 2018;
U Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata postojala su brojna četnička udruženja, čiji su članovi pored veterana i učesnika u gerilskim borbama pre i za vreme balkanskih ratova, kao i tokom Velikog rata (Prvi svetski rat), bili i svi oni građani koji su kroz ta udruženja negovali i čuvali tradiciju, istoriju i tekovine oslobodilačkih borbi i ratova sa početka XX veka.
Jedan od pododbora udruženja četnika egzistirao je i u Opovu, a beogradski list Pravda izveštava o događaju koji se desio na seosku slavu „Prenos moštiju svetog oca Nikole“ 22. maja 1937. godine, kada je uz prisustvo predsednika Glavnog odbora udruženja četnika, vojvode Koste Pećanca, osveštana četnička zastava. Zastavi je kumovao industrijalac i počasni konzul Kraljevine Norveške u Beogradu, kapetan po činu i jedan od pionira srpske avijacije dr Đorđe Roš, koji je opovačkom pododboru poklonio zastavu. Osveštavanje zastave je obavio sveštenik Aleksandar Protić, a na svečanosti su prisustvovali načelnik (Kovinskog ili Kovačičkog) sreza Tihomir Dimitrijević, brojni delegati i gosti iz mesta i okoline, dok je uveče priređen koncert Srpskog pevačkog društva iz Petrovgrada (Zrenjanina).
Evo kako je o ovom događaju izveštavala Pravda:
SUTRA OSVEĆENJE ČETNIČKE ZASTAVE U OPOVU (21. maj 1937.g.)
Pododbor udruženja četnika u Opovu – Banat 22. maja na svečan način osvetiće svoju društvenu zastavu. Ovim svečanostima prisustvovaće pretsednik Glavnog odbora vojvoda g. Kosta Pećanac i još mnoge druge ugledne ličnosti. Kumovaće zastavi g. Đorđe Roš, industrijalac i konzul iz Beograda. Za ove nacionalne manifestacije vlada veliko interesovanje u Južnom Banatu. Iz Petrovgrada će sudelovati Srpsko pevačko društvo, koje će uveče održati i koncert.
U SELU OPOVU U BANATU OSVEĆENA ČETNIČKA ZASTAVA (25. maj 1937. g.)
Na vrlo svečan način osvećena je u banatskom Opovu četnička zastava. Zastavi je kumovao g. Dr Đorđe Roš, kapetan invalid, koji je zastavu i poklonio ovdašnjem Udruženju četnika. Osvećenje je obavio g. Aleksandar Protić, prota. Samoj svečanosti osvećenja prisustvovali su četnički vojvoda g. Kosta Pećanac, načelnik Kovničkog sreza g. Tihomir Dimitrijević, mnogi delegati i gosti iz mesta i okoline.
Đorđe Roš (1896 – 1977) bio je oficir Kraljevine Jugoslavije, pionir vazduhoplovstva i osnivač Komiteta za obnovu i veliki dobrotvor manastira Hilandar. Rođen je u porodici stručnjaka za izgradnju pruga Sebastijana Roša naturalizovanog Nemca i Slovenke Antonije. Kao gimnazijalac bio je dobrovoljac u Drugom balkanskom ratu, a dve godine kasnije postao je pitomac Niže škole Vojne akademije. Učestvovao je u borbama tokom odbrane Beograda 1915. godine i teško je ranjen u jurišu na Dunavskom keju pod komandom majora Gavrilovića. Do 1917. godine proveo je u zarobljeničkom logoru u Češkoj, odakle ga razmenjuju. Krajem rata dolazi na Solunski front gde postaje vojni pilot, kao jedan od pionira srpskog civilnog, sportskog i vojnog vazduhoplovstva. Nakon Velikog rata unapređen je u čin kapetana ali napušta vojnu službu i zajedno sa bratom Dušanom postaje vlasnik trgovačke firme Eksport – import Roš i zvanični predstavnik nemačke teške industrije u Jugoslaviji, a njihova firma je snabdevala Jugoslovensku Kraljevsku vojsku vojnom opremom iz Nemačke. Ženidbom sa Norvežankom Ostom 1924. godine postaje počasni konzul Kraljevine Norveške u Beogradu. Organizovao je i finansirao obnovu manastira Gračanica. Sa porodicom je emigrirao iz Jugoslavije 1944. godine zbog promene vlasti. Živeo je u Argentini, a zatim u Nemačkoj, da bi se 1974. godine preselio u Grčku, gde pokreće Komitet za obnovu manastira Hilandar. Umro je 1977. godine, iznenada na putu za Hilandar, a zahvalni hilandarski monasi sahranili su ga u manastirskoj porti i on je jedini koji počiva na monaškom groblju, a da za života nije nosio monašku rizu.
Konstantin Milovanović – Kosta Pećanac (1879 – 1944), ličnost kontradiktorne biografije koju je obeležila velika ratna slava u Prvom svetskom ratu i epitet izdajnika u Drugom svetskom ratu.
Kosta Milovanović Pećanac rođen je u selu Dečane u blizini manastira Visoki Dečani. Otac Milosav je bio zaštitnik manastira, a Kosta je ostao bez cele porodice u 12. godini prilikom napada Albanaca na manastir. Krajem 19. i početkom 20. veka započinje na prostoru Makedonije komitsko bojevanje, a sa samo 25. godina na velikom četničkom skupu na Božić 1904. godine dobija titulu vojvode. Balkanske ratove i Prvi svetski rat provodi u redovnoj vojsci kao narednik u Moravskoj diviziji gde će napredovati do čina poručnika. Posle pada Srbije 1916. godine, povlači sa sa svojom divizijom preko Albanije, ali se uskoro vraća u Srbiju da nastavi gerilsko ratovanje protiv Bugara. Zajedno sa Kostom Vojinovićem vodi Toplički ustanak, koji je 1917. godine krvavo ugušen. Nakon rata Pećanac učestvuje u gušenju Albanske pobune na Kosovu, a kasnije je izabran za vođu udruženja srpskih četnika u čijem svojstvu je 1937. godine posetio Opovo.
Pred samu invaziju 1941. godine Pećanac je od jugoslovenske vlade dobio novac i oružje kako bi organizovao gerilske jedinice u južnoj Srbiji, Makedoniji i Kosovu. U prvim mesecima nakon aprilskog rata i kapitulacije Pećanac je okupio četničke odrede ali su se borili samo protiv albanskih grupa. Nakon ustanka u Srbiji, Pećanac odbija komandu pukovnika, kasnije generala Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića, napušta borbu protiv sila Osovine i sklapa sporazum sa nemačkim okupacionim vlastima i marionetskom vladom Milana Nedića. Od strane izbegličke vlade i glavnog štaba generala Mihailovića osuđen je kao izdajnik, narednih godina je potpuno izgubio kredibilitet, njegove jedinice Nemci raspuštaju 1943. godine, da bi naredne godine bio likvidiran od strane Mihailovićeve crne trojke.
