Intervju – Nada Kljajić U POTRAZI ZA NOVIM IZAZOVIMA I NOVOM NADOM
U POTRAZI ZA NOVIM IZAZOVIMA I NOVOM NADOM
Baranda, jul 2016;
[vsw id=”YGIT7xDJMFA” source=”youtube” width=”625″ height=”344″ autoplay=”no”]
U potrošačkom društvu u kojem živimo, danas su retki ljudi koji uspevaju da se ostvare i uživaju u svojoj profesiji, a još ređi su oni kojima to uspeva na više planova. Jedna od takvih je upravo i naša sugrađanka iz Barande, profesorka razredne nastave, slikarka i dečji pisac Nada Kljajić. Brojna priznanja i nagrade koje je dobila za svoj rad i kreativnost, ali i zadovoljstvo koje iskazuje baveći se svojim poslom, svrstava Nadu u one ljude koji su ispunjeni svojim životom, a istovremeno „gladni“ za novim izazovima i kreacijama.
Kako sama kaže, prva želja joj je bila Vojna akademija, ali je na nagovor drugarice posetila tadašnju Pedagošku akademiju u Kikindi, gde je prelomila i odlučila se za svoj životni poziv. Nakon dvadeset godina rada u prosveti sa decom, Nada zna da nije pogrešila.
– Učiteljski poziv je divan i u tom pozivu se sve „dodiruje“. U radu sa decom zaborave se sve brige, dobija se inspiracija, a obogaćuju duh i biće na razne načine. Tako sam i ja u radu sa decom dobijala inspiraciju za pisanje i slikanje. Jednostavno, pronašla sam se u učiteljkoj školi i učiteljskom pozivu. Vrlo je važno da čovek iz sebe izvuče maksimum. Osećam da još uvek nisam dala svoj maksimum, dvadeset godina staža je iza mene, u zrelim sam godinama i smatram da još dosta toga mogu da dam. Sve to od mene očekuju i moji đaci. Ove godine upisujem novu generaciju prvog razreda od koje očekujem da bude dobra kao i moje prethodne generacije.
Pored redovnin nastavnih aktivnosti nada Kljajić je posebno aktivna u organizovanju kreativnih radionica sa svojim đacima. U zavisnosti od afiniteta svojih učenika ili cele generacije, Nada prati njihova interesovanja i talente na osnovu čega kreira aktivnosti. Nekad je to matematička sekcija, nekad pozorište, a u poslednje vreme izbor su sve češće moderne tehnologije.
– Prethodnih četiri godine bilo mi je zanimljivo da decu animiram u vezi lutkarske sekcije gde smo bili veoma uspešni na takmičenjima Festivala lutkarstva osnovnih škola. Lutkarsku predstavu smo režirali na osnovu mojih autorskih tekstova, a deca su uglavnom radila lutke uz moju asistenciju i usmerenje. Naravno , roditelji su uvek bili tu i pomagali, mada ja ne insistiram na tome ne želeći da ih pored njihovih profesionalnih obaveza dodatno opterećujem. Druga aktivnost je „Radionica – Reciklaonica“, gde se povremeno skupljamo. Tu radimo kreacije vezane za reciklažu, razne upotrebne predmete, nakit i sve ono što je deci interesantno. Od prošle godine počeli smo da snimamo kratke filmove što je bilo veoma interesantno. U svakom slučaju morala sam da održim korak sa modernom tehnologijom i jednostavno sam primetila da ova generacija baš to od mene očekuje. Osmislila sam neke poučne, kratke pričice vezane za vaspitanje i obrazovanje, a serijal od pet kratkih filmova, gde su deca glumila, nazvali smo „Moj odnos prema drugima“.
Jedna od veoma važnih i bitnih stvari u Nadinom životu je slikarstvo jer na taj način iskazuje sebe i svoje, kako ističe, „unutrašnje nemire“. Tehnika kojom se bavi je poentilizam, a slikarski pravac kojim se izražava je brutart. Učestvovala je na brojnim kolektivnim izložbama i slikarskim kolonijama, a više puta samostalno izlagala. Slikarstvom je počela da se bavi još kao dete kada je svoje radove izlagala u školi ali i objavljivala u tadašnjim dečjim časopisima.
– Intenzivnije sam počela da se bavim slikarstvom 1998. godine pre bombardovanja i to je na neki način za mene bio spas od tadašnjih uslova života. Jako se teško živelo i imala sam običaj da noću, dok su moja deca spavala, prepariram platna i onda ih islikavam. Pet godina sam bila član Muzeja naivne umetnosti u Jagodini i sa njima sam učestvovala na raznim umetničkim kolonijama gde sam uz druge slikare i kustose sticala iskustva.
Kao i slikarstvom, Nada se i pisanjem bavi još iz školske klupe. Pričice i pesme objavljivala je u dečjim časopisima Tik Tak, Kekec, Neven i Dečje novine. Do sada je izdala sedam naslova, od toga, dve zbirke pesama i pet romana za koje kaže da su namenjeni i deci i odraslima. Već u oktobru očekuje izlazak novog romana.
– Najveći uticaj na mene je imala moja učiteljica, tako da se i ja nadam da ću na isti način uticati na svoje đake. Veoma je važno kako je ona to radila. Podsticala je moj rad i pisanje na šta sam joj veoma zahvalna. Zvala se isto kao i ja – Nada i zvala me je „imenjakuša“. Međutim, pisanjem se ozbiljnije bavim od 2005. godine. Zapravo od vremena kada su mi deca odrasla što mi je omogućilo da se ozbiljnije posvetim pisanju. Za prvu knjigu, zbirku pesama „Bašta Mašta“ inspiracija su mi bila upravo moja deca, a napisala sam je uz moralnu podršku Ljubivoja Ršumovića, dok je za izdavanje bio zadužen Dobrica Erić.
Za inspiraciju koja je jedna od nabitnijih stvari u kreativnom radu umetnika, Nada ističe sopstvena iskustva i detinjstvo.
– Inspiracija je celo moje detinjstvo. Ja sam dete iz Banata. Volela sam da se igram u prašini, da jurcam za guskama, da se klizam zimi na kanalu, da se igramo Indijanaca i kauboja, partizana i Nemaca, da se gađamo blatom. Sve sam to radila kao i ostala deca iz moje generacije, i to sam htela da ispričam kroz moje romane. Pisac mora da bude maštar ali najviše se „oslanja“ na ono što je lično proživeo. A to se kasnije razgrađuje, dorađuje, istančava i doteruje.
Na pitanje šta je to što povezuje učiteljicu, slikarku i pisca, Nada Kljajić nema dileme i maštu ističe kao glavni pokretač svega kreativnog u njenom životu.
– Da me pogrešno ne shvatite ali mi učitelji smo višestruke ličnosti. Mnoge naše telente moramo da izoštravamo i negujemo da bi smo što bolje to predstavili deci i da bi smo njima probudili kvalitet njihove ličnosti. Trudila sam se da svoju maštu izoštrim i unapredim i kroz pisanje i kroz slikanje, druženja sa decom, raznoraznim školskim aktivnostima. Za nešto smo dobili nagrade, zajedno ili ja sama kao učitelj, što mi je veoma velika čast jer to pokazuje da idem dobrim putem i nadam se da ću tako nastaviti i u budućnosti.
Nadu je učila Nada, a ova sada Nada svojom maštom uči neke nove klince. Vremena se menjaju ali slika i reč ostaju isti, moćni i jaki da promene stvari na bolje. Samo je bitno kako ih koristimo.
.
