Foto vremeplov: BEŠE JEDNOM JEDAN DOS
BEŠE JEDNOM JEDAN DOS
Opovo, 18. novembar 2015;
Za razliku od straijih i iskusnijih političara koji su vezali i po nekoliko mandata, mlađi političari i odbornici sigurno se ne sećaju starog izgleda velike sale opštinskog parlamenta. Skupštinske prostorije su renovirane 2006. godine kada su montirane funkcionalne klupe i stolice, postavljen parket, uvedeno grejanje, a modernizacija se nastavila i danas jer je od nedavno naš mali parlament deo projekta uvođenja elektronskog glasanja.
Autor ovog teksta dobro se seća starog parlamenta, stolova poređanih u ćirilično slovo П, zelenih stolnjaka, pepeljara i dimne zavese jer u to vreme pušenje nije bilo zabranjeno.
Fotografije koje su pred vama snimljene su na sednici održanoj 12. jula 2004, par meseci uoči novih lokalnih izbora. U pitanju je poslednji period kada je predsednik Skupštine opštine Opovo ujedno bio i prvi čovek opštine i u stvari obavljao današnju funkciju predsednika opštine.
U tom periodu (2000 – 2004) većinu u parlamentu imala je koalicija DOS (Demokratska opozicija Srbije), koja je na izborima više nego ubedljivo pobedila zahvaljujući rejtingu nakon petoktobarskih događanja i promena. Koaliciju DOS u opštini Opovo činile su tri političke stranke, odnosno organizacije: Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Koalicija Vojvodina. Izbori su bili većinski i svaka od 25 izbornih jedinica davala je po jednog odbornika (Opovo 10, Baranda 4, Sakule 5 i Sefkerin 6), dok je na izborima za pokrajinskog poslanika ubedljivo je pobedio kandidat DOS-a i Demokratske stranke Srđan Savulov.
Kao i u republičkom parlamentu, i na lokalu koalicija nije sve vreme funkcionisala harmonično, ali svakako sa manje turbulencija nego ona u Nemanjinoj ulici. Tokom te četiri godine činili su se razni ustupci među koalicionim partnerima, izmišljale funkcije (što je praksa i danas), smenjivali predsednici tadašnjeg Izvršnog veća, oduzimali mandati i ponavljali izbori na pojedinim izbornim mestima.
Da malo pojasnimo. Danas je predsednik opštine po funkciji istovremeno i predsednik Opštinskog veća, dok su ranije predsednik skupštine (odnosno predsednik opštine) i predsednik Izvršnog veća bile odvojene funkcije i ujedno predstavljale dve najvažnije funkcije u okviru lokalne samouprave. Funkciju predsednika skupštine obavljao je Jovan Rackov (Demokratska stranka), dok je predsednik Izvršnog veća bio Jovan Legetić (LSV), kojeg je kasnije Skupština smenila i imenovala Zorana Rajna (LSV).
Neposredno posle izbora struktura parlamenta je izgledala ovako: Demokratska opozicija Srbije imala je 18 osvojenih mandata, koalicija SPS – JUL pet, Srpska radikalna stranka samo jedan, dok je Jovan Legetić iz Opova kao predstavnik grupe građana uspeo da osvoji mandat, ali je vrlo brzo pristupio Ligi socijaldemokrata Vojvodine, a kasnije postao i njen predsednik.
Po imenima sastav je bio ovakav – Demokratska opozicija Srbije: Jovan Rackov (DS – Baranda), Branko Mihajlović (DS – Opovo), Srđan Savulov (DS – Opovo), Staniša Stojković (DS – Sefkerin), Savica Đurđulena (DS – Sefkerin), Zoran Stojković (DS – Sefkerin), Petar Varšic (DS – Opovo), Zoran Rajn (LSV – Opovo), Milorad Paunov (LSV – Baranda), Milorad Stojanov (LSV – Baranda), Živa Mojsa (LSV – Opovo), Vlada Milovanov (LSV – Opovo), Petar Milakov (LSV – Opovo), Dragan Novakov (LSV – Baranda), Jovan Legetić (LSV – Opovo), Veljko Gligorin (Koalicija Vojvodina – Sakule), Vladislav Nedić (Koalicija Vojvodina – Sakule), Zoran Martinov (Koalicija Vojvodina – Sakule) i Mija Milankov (Koalicija Vojvodina – Sefkerin); Koalicija Socijalistička partija Srbije – Jugoslovenska levica: Vasa Ristić (Sefkerin), Ljubinko Vladul (Opovo), Žarko Damjanov (Sefkerin), Svetlana Civrić (Sakule) i Cane Živkov (Sakule); Srpska radikalna stranka: Stevan Marinković (Opovo).
Tenzije između partnera u većinskoj koaliciji postojale su sve vreme, ponekad više, ponekad manje izražene. Međutim, tenzije i sukobi su postojali i unutar samih stranaka pa je tokom mandata nekoliko odbornika isključeno iz svojih stranaka zbog čega su se održavali dopunski izbori na izbornim mestima odakle su ti odbornici dolazili.
-U to vreme stranke su još uvek bile vlasnici odborničkih mandata tako da je isključivanjem iz stranke koja ga je predložila za odbornika isti gubio odbornički mandat. Međutim, stranka nije automatski dobijala novi mandat nego su se na toj izbornoj jedinici organizovali novi izbori sa neizvesnošću ko će izbore dobiti, što znači da je stranka isključivanjem odbornika rizikovala gubitak mandata, priseća se tog vremena tadašnji odbornik Branko Mihajlović. Međutim, na odbornika koji je kršio stranačku disciplinu i vodio drugačiju politiku od strategije stranke, ionako niste mogli da računate, pa su novi izbori bili realno rešenje, kaže Mihajlović.
Do prvog prestrojavanja dolazi već nakon godinu i po dana. Zbog zdravstvenih problema Petar Milakov (LSV) podnosi ostavku i vraća mandat, dok je Demokratska stranka iz svojih redova isključila Stanišu Stojkovića. U skladu sa tada važećim Zakonom o lokalnoj samoupravi, raspisani su i održani dopunski izbori na ove dve izborne jedinice, a nove odborničke mandate ponovo dobijaju kandidati DOS-a Dragan Mećavin (Koalicija Vojvodine) i Dragan Stanivuk (Demokratska stranka). Na taj način Koalicija Vojvodina je dobila i petog odbornika, dok je Demokratska stranka ostala na početnih sedam.
Vremenom razlike i sukobi između Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvode postaju sve izraženije, pa su uzavrele strasti primorani da smiruju glavni odbori tih stranaka iz Beograda i Novog Sada, tako da koalicija nastavlja formalno funkcionisanje samo iz viših interesa.
U julu 2003. godine ponovo se raspisuju dopunski izbori. Ovog puta iz stranaka su isključeni Vladislav Nedić (Koalicija Vojvodina), Zoran Stojković (Demokratska stranka) i Savica Đurđulena (Demokratska stranka). Međutim, na ovim izborima Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine po prvi put izlaze samostalno, van koalicije DOS, otvoreno pokazujući sukob. Na ovim izborima nove mandate dobijaju Kosta Mihajlov (LSV), Mirjana Đurišić (Demokratska stranka) i Dragan Petrov (Demokratska stranka). Demokrate i nakon ovih dopunskih izbora ostaju na svojih sedam odbornika, Koalicija Vojvodina se vraća na četiri, kao i Liga socijaldemokrata Vojvodine na osam. Međutim, kako neposredni učesnici tih događaja kažu, Ligaši nikada nisu mogli da računaju na svih osam odbornika jer je među njima bilo i nekih samo formalnih članova, koji su u praksi bili veoma „nezavisni“.
Raspadom DOS-a u Skupštini Srbije prestaju i svi razlozi njegovog postojanja na opštinskim nivoima. Septembra 2003. godine, 16 odbornika glasa za smenu predsednika Izvršnog veća Jovana Legetića (LSV) i na njegovo mesto imenuju njegovog stranačkog kolegu Zorana Rajna. Kao kontra meru, Liga socijaldemokrata Vojvodine isključuje iz svojih redova dva odbornika koji su glasali za smenu predsednika Izvršnog veća – Zorana Rajna i Dragana Novakova. Međutim, kako je Odlukom Ustavnog suda Srbije u međuvremenu stavljen van snage stav 9. člana 152, Zakona o lokalnoj samoupravi, po kojem je do tada odborniku prestajao mandat isključivanjem iz stranke, ova dva odbornika zadržavaju mandate i dalje deluju kao nezavisni odbornici lojalni većinskoj koaliciji Demokratske stranke i Koalicije Vojvodina, koja dobija i mesto zamenika predsednika Skupštine opštine Opovo. Ovakva konstelacija snaga ostaje do lokalnih izbora koji su održani u oktobru 2004. godine.
