by Glas Opova | 24.06.2015. | POLITIKA
POČINIOCE SNIMILE SIGURNOSNE KAMERE
Opovo, 24. jun 2015;
Da meta lopova nisu samo automobili, prodavnice, njive i apoteke, mogli smo se ovih dana uveriti na primeru stranačkih prostorija Srpske napredne stranke u Opovu.
U nedelju 21. juna, 45 minuta nakon ponoći, skinute su dve zastave sa ulaza objekta u kojem se nalaze prostorije Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Opovo. Slučaj je prijavljen policiji, a pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova obavili su uviđaj i kako saznajemo istraga je u toku.
Zanimljivost ove pomalo apsurdne krađe je to što su ceo događaj snimile sigurnosne kamere postavljene na zgradi firme Agros doo Opovo. Na snimku se vidi da dve osobe u jaknama sa kapuljačama, za koje se vizuelno može pretpostaviti da su mlađe ili srednje starosne dobi, dolaze u 00:45h ispred prostorija Srpske napredne stranke i pokušavaju da se pomoću „lopovskih merdevina“ popnu i skinu zastave. Međutim, to im ne uspeva, a nakon razgovora mobilnim telefonom, pomeraju obližnji kontejner na koji će se popeti kako bi konačno skinuli zastave. Od tri zastave koje su visile, dve su bile stranačke, a jedna državna. Lopovi su odneli državnu i jednu stranačku zastavu. U međuvremenu, kako nezvanično saznajemo, policija je pronašla jednu držalju na kojoj je bila zakačena zastava.
Povodom ovog događaja oglasili su se i predstavnici Srpske napredne stranke.
– Zaista nam nije jasan motiv ove krađe i kome smetaju zastave ispred naših prostorija, rekao je predsednik Opštinskog odbora dr Zoran Tasić. Ako je tim momcima trebala državna zastava za doček mladih fudbalera, mogli su da nam se obrate i mi bismo im vrlo rado dali državnu zastavu da se posluže. Međutim, očigledno da su motivi malo drugačiji jer je skinuta i stranačka zastava, tako da se opravdano pitamo da li ovaj čin ima i političku pozadinu, zaključio je prvi čovek opovačkih naprednjaka.
by Glas Opova | 24.06.2015. | SPORT
DAMNJANOVIĆ – MARKOVIĆ, NOĆNA MORA ZA PROTIVNIČKE GOLMANE
Sakule, 24. jun 2015;
Vicešampionskom titulom u Banatskoj zoni fudbaleri sakulskog Borca ostvarili su najveći uspeh u istoriji kluba. U izuzetno izjednačenoj ligi, Sakuljani su u svojoj drugoj sezoni u četvrtom rangu nacionalnog fudbalskog saveza, uspeli da se nametnu kao ekipa koju svi klubovi lige respektuju. Možda je nepravedno izdvajati nekog posebno jer su svi fudbaleri od golmana Lazovića do rezervnih igrača dali doprinos ovom uspehu, ipak moramo izdvojiti fantastičan napadački dvojac, koji je ove sezone bio noćna mora za protivničke golmane. Navalni tandem Ivan Damnjanović – Aleksandar Marković postigao je 37 golova što predstavlja 67% od ukupno 55 datih golova cele ekipe. Dolazak ova dva igrača početkom sezone pokazao se kao pun pogodak i jedna od najboljih odluka uprave kluba.
Ivan Damnjanović je ove sezone postigao neverovatnih 27 golova na isto toliko mečeva, tako da ima fantastičan prosek gol po utakmici. Izuzetan tehničar, sjajan dribler i pre svega rasan strelac Damnjanović je za kratko vreme postao miljenik sakulskih navijača.
S druge strane, golgeterski saldo Aleksandra Markovića zaustavio se na broju deset ali razlog tome leži u činjenici da je odigrao znatno manje mečeva, posebno u periodu kada je morao da odsustvuje sa terena zbog teške povrede glave. Međutim, Marković se pored golova u ekipi istakao kao odličan timski igrač jer je zabeležio desetak direktnih gol asistencija.
Za ova dva vrsna napadača već se interesuju brojni klubovi, a da li će produžiti vernost sakulskom klubu, saznaćemo do početka priprema u julu.
by Glas Opova | 24.06.2015. | DRUŠTVO
HAJDE DA BEZ DROGA RAZVIJAMO NAŠE ŽIVOTE, ZAJEDNICU I IDENTITET
Opovo, 24. jun 2015;
Rezolucijom 42/112, 1987. godine Generalna skupština UN-a proglasila je 26. jun Međunarodnim danom protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama kao izraz odlučnosti da ojača delovanje i saradnju u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama. Ovaj dan obeležava se širom sveta u cilju mobilisanja pojedinaca i zajednice za aktivan odnos u suzbijanju problema zloupotrebe droga.
Slogan kampanje za 2015. godinu je „Hajde da bez droga razvijamo naše živote, zajednicu i identitet”.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana protiv zloupotrebe i krijumčarenja droga, širom sveta se:
- organizuju javne manifestacije ili drugi događaji unutar institucija
- sprovode aktivnosti koje imaju za cilj informisanje stanovništva o problemu zloupotrebe droga, pri čemu je ove godine specijalan fokus na novim psihoaktivnim supstancama
- doniraju sredstva lokalnim NVO radi pružanja podrške preventivnim aktivnostima ili pružanja finansijske podrške kampanji ili događajima povezanim sa kampanjom.
Cilj sprovođenja kampanje u Republici Srbiji je mobilisanje podrške čitave javnosti i podsticanje stanovništva da pruži svoj doprinos u promociji zdravih stilova života, u suzbijanju problema zloupotreba droga i u zaštiti mladih širom sveta od opasnih supstanci. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i mreža instituta/zavoda za javno zdravlje obeležavaju ovaj dan organizovanjem različitih aktivnosti kao što su stručne konferencije, javne manifestacije, predavanja i tribine za roditelje i decu, priprema i/ili distribucija informativnog materijala za stanovništvo, a sve aktivnosti podrazumevaju i intenzivnu saradnju sa svim sektorima društva i medijima. Značajno je učešće škola, roditelja, policije, radno aktivnog stanovništva i poslodavaca, medija, verskih zajednica, zdravstvenih radnika, udruženja građana i drugih u aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje zloupotrebe droga. Uključivanje što većeg broja partnera u obeležavanje ovog značajnog datuma iz Kalendara zdravlja doprinosi daljem jačanju međusektorske saradnje u oblasti smanjenja ponude i potražnje droga.
Korišćenje droga u Evropi:
Podaci Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti o drogama (EMCDDA) kažu da je Evropa važno tržište za droge, ne samo da ima domaću proizvodnju droga, već uvozi drogu nezakonito iz drugih zemalja. Svake nedelje na evropskom tržištu pronađu se dve nove vrste droga. U EU (28 zemalja članica Europske Unije, Norveškoj i Turskoj) prijavljena je tokom 2014. godine sveukupno 101 nova droga (porast sa 81 droge u 2013.), a nadzire se ukupno više od 450 droga, više od polovine otkrivene su samo u poslednje tri godine.
Kanabis je i dalje najčešće konzumirana ilegalna droga u Evropi; oko 19,3 miliona odraslih osoba, odnosno 23,3% osoba starosti od 16 do 64 godine navode da su je konzumirali u protekloj godini, a od toga je 14,6 miliona maloletnika i mlađih odraslih osoba (15 do 34 godina starosti). Procjenjuje se da ga oko 1% svih odraslih osoba koristi svakodnevno ili gotovo svakodnevno. U 2013. godini zabeleženo je 671.000 zaplena u EU-u. Na kanabis otpada najveći broj prekršaja povezanih uz droge.
Korišćenje heroina i drugih opioida relativno je retko i smanjuje se – smatra se da trenutno u EU živi oko 1,3 miliona korisnika. Međutim, broj tih korisnika je veliki kada se gleda smrtnost i trošak lečenja. U 2013. godini 175.000 korisnika tražilo je pomoć – što je pola manje korisnika nego ranijih godina koji su u proseku pet godina stariji.
Kokain je i dalje najčešće upotrebljavan ilegalni stimulans u Evropi. 4,6% ispitanih priznalo je da je koristilo kokain makar jednom. U 2013. godini zabilježeno je oko 78.000 zaplena – ukupno 63 tone te droge na EU tržištu.
Oko 3,6% odraslih osoba probalo je ekstazi jednom u životu.
Amfetamini se proizvode u Evropi za domaće tržište, a probalo ih je 3,5% osoba.
Učestalost korišćenja droga u Srbiji:
Prema rezultatima Nacionalnog istraživanja o stilovima života stanovništva Srbije koje je 2014. godine sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” uz podršku Evropskog monitoring centra za droge i zavisnosti od droga (EMCDDA) i Tvining projekta SR 10 IB JH 02 „Implementacija Strategije za borbu protiv droga (komponente smanjenja ponude i potražnje)”, u Srbiji je bar jednom u toku života drogu koristilo 8% od ukupne populacije, starosti od 18 do 64 godine.
Drogu su tokom života sa većom učestalošću koristili muškarci (10,8% muškaraca u odnosu na 5,2% žena) i mlađa odrasla populacija od 18 do 34 godine starosti (12,8%). Najčešće korišćena ilegalna droga među odraslom populacijom je kanabis (marihuana i hašiš), čija je upotreba, bar jednom u toku života, zabeležena kod 7,7% ispitanika uzrasta od 18 do 64 godine (10,4% muškaraca i 4,9% žena). Kanabis je u prethodnih 12 meseci konzumiralo 1,6% populacije (3,4% među mlađom odraslom populacijom). Među skorašnjim korisnicima kanabisa (prethodnih 12 meseci), većina njih su muškarci (80%) i pripadaju mlađoj odrasloj populaciji, uzrasta od 18 do 34 godina (73%). Percepcija dostupnosti pojedinačnih droga odgovara nivou zastupljenosti upotrebe istih – kanabis kao najčešće zastupljena droga je prema proceni stanovnika Srbije i najdostupnija. Visokorizična upotreba kanabisa retka je u Srbiji i prisutna kod 0,5% odrasle populacije (0,8% muškaraca i 0,1% žena), što odgovara ukupnom broju od 14.000 do 28.000 ljudi, od kojih je približno polovina starosti od 18 do 34 godine.
Zavod za javno zdravlje Pančevo kontinuirano srovodi edukacije u školama sa učenicima VII razreda u Južnobanatskom okrugu na temu prevencije narkomanije. Edukacijama je obuhvaćeno oko 27 osnovnih škola u okrugu, a godišnje je prođe oko 800 učenika sedmih razreda. Od školske 2004./2005. godine do sada ukupno je edukovano oko 9000 učenika u Južnobanatskom okrugu. Zavod za javno zdravlje sprovodi i edukaciju učenika srednjih škola, prosvetnih radnika i roditelja u gradu i u okrugu.
Ove godine Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge Zavod će obeležiti učešćem na javnoj manifestaciji na otvorenom, koju organizuje Dom kulture Starčevo, 26. juna 2015. godine sa početkom u 19 časova u centru Starčeva.
by Glas Opova | 24.06.2015. | DRUŠTVO
KANCELARIJA JAVNOG BELEŽNIKA U OPOVU
Opovo, 24. jun 2015;
Na osnovu Rešenja Ministarstva pravde od 16.03.2015. godine, u Opovu je započela sa radom kancelarija javnog beležnika – notara.
Za javnog beležnika imenovana je Tatjana Mitrović za područje Osnovnog suda u Pančevu – sa službenim sedištem kancelarije u Opovu.
Kancelarija se nalazi na adresi ul JNA 15, preko puta crkve.
Telefon kancelarije 013 682-234 ; 064 455 29 67.
Radno vreme kancelarije: radnim danom od 09 -17 časova.
KO SU JAVNI BELEŽNICI
Javni beležnik je samostalan i nezavisan stručnjak iz oblasti prava kome je povereno javno ovlašćenje da sastavlјa isprave o pravnim poslovima i drugim činjenicama koje su od značaja za pravni promet, kao i da u svojstvu poverenika suda sprovodi neke postupke.
Javne beležnike imenuje ministar nadležan za poslove pravosuđa, iz reda diplomiranih pravnika koji poseduju odgovarajuće stručne kvalifikacije kao što su položen pravosudni i notarski ispit i iskustvo u pravnoj struci.
ŠTA RADI JAVNI BELEŽNIK
- Overa ugovora o raspolaganju nepokretnostima (solemnizacija)
Javni beležnik overava ugovore o raspolaganju nepokretnostima koje se nalaze na području suda za koji je imenovan. Javnobeležnička kancelarija u Opovu nadležna je za overu ugovora o raspolaganju nepokretnostima koje se nalaze na području Osnovnog suda u Pančevu.
- Ugovor o kupoprodaji, poklonu, razmeni nepokretnosti.
- Ostali ugovori o raspolaganju nepokretnostima.
- Ugovor o doživotnom izdržavanju.
- Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života.
Overa (solemnizacija) punomoćja kojim se neko lice ovlašćuje za raspolaganje nepokretnostima vrži se kod javnog beležnika, bez obzira gde se nepokretnost nalazi.
- Izrada javnobeležničkih zapisa
Javni beležnik u formi javnobeležničkog zapisa izražuje sledeće:
- Ugovor o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica.
- Sporazum o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom.
- Ugovor o hipoteci i založna izjava kao izvršne (bez obzira gde se nepokretnost nalazi).
Javni beležnik vrši različite vrste overa:
- Overa potpisa na ugovoru o kupoprodaji motornog vozila , ugovora o kupoprodaji polјoprivredne mašine i sl.
- Overe potpisa na punomoćju.
- Overa potpisa na rzličitim izjavama.
- Overa kopije.
- Overa odluke koju je doneo organ upravlјanja pravnog lica.
- Javnobeležničke potvrde ( potvrda da je određeno lice u životu, potvrda o podnošenju isprave na uvid, potvrda o uvidu u neki javcni registar i sl)
GDE I KAKO JAVNI BELEŽNIK PRUŽA USLUGE
Javni beležnik pruža usluge u svojoj javnobeležničkoj kancelariji.
Ako stranka zbog bolesti ili starosti ne može da dođe u javnobeležničku kancelariju, beležnik može preduzeti službenu radnju i sačiniti ispravu van kancelarije, u stanu strane, odnosno u bolnici.
KAKO SE ODREĐUJE NAKNADA ZA RAD JAVNOG BELEŽNIKA
Nagrada za rad javnog beležnika i naknanda troškova nastalih u vezi sa obavlјanjem posla javnog beležnika utvrđeni su Javnobeležničkom tarifom (S. Glasnik RS. 91/2014, 103/2014 i 138/2014).
Naknada po pravilu, zavisi od vrednosti pravnog posla, i ista je kod svakog javnog beležnika
by Glas Opova | 24.06.2015. | POLITIKA
SRPSKA DELEGACIJA U POSETI USTECKOM REGIONU
Pančevo 24. jun 2015;
U okviru nastavka programskih aktivnosti na realizaciji partnerskog projekta sa Usteckim regionom (Republika Češka) “Priprema i rešavanje vanrednih i kriznih situacija vezanih za prirodne katastrofe“ srpska delegacija u periodu 18.06. – 22.06.2015. godine boravila je u zvaničnoj poseti ovom regionu.
Srpsku delegaciju, pored načelnika Okruga i članova njegovog kabineta, činili su predstavnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije i predstavnici osam lokalnih samouprava.
Ambasada Republike Srbije bila je polazna tačka i srdačni prijem ambasadorke Vere Mavrić i konzula Stefana Tomaševića koji su i ovog puta pružili bezrezervnu podršku realizaciji projekta. Na poziv senatora Tomaša Jirse usledila je poseta parlamentu Republike Češke, koji je pozdravivši načelnika Tasića i srpsku delegacije iskazao ogromno poštovanje našoj državi.
U narednim danima organizovane su posete operacionim centrima kriznog upravlјanja, humanitarnim skladištima, upoznavanje češkog protiv poplavnog sistema, razmena kontakata i iskustava, razgovori o mogućnostima saradnje i u drugim oblastima.
Gradonačelnica grada Dječina Meri Blažkova i načelnik Tasić imali su čast da otvore manifestaciju Dani spasilaca i zaštite Usteckog regiona, na kome je predstavlјena tehnička opremlјenost, demonstrirana obučenost i spremnost pripadnika službi za spasavanje u vanrednim situacijama.
Tokom posete ostvaren je niz konstruktivnih sastanaka sa Jaroslavom Foldinom, poslanikom u češkom parlamentu i velikim prijatelјem srpskog naroda, Petrom Brazdom članom veća Usteckog regiona, Františekom Pelantom članom Odbora Usteckog regiona i Zdenekom Panekom predsednikom opštine Hrensko.
Načelnik Usteckog regiona Bubeniček potvrdio je posetu Južnom Banatu septembra meseca u okviru završne faze projekta kada će pumpe i agregati biti isporučeni Sektoru za vanredne situacije u Pančevu.
Načelnik Tasić izrazio je ogromno zadovolјstvo rezultatima posete i ostvarenim početnim koracima za realizaciju novih projekata u okviru saradnje dva regiona.
