Košarka – Ivan Vuković i Igor Ilić: OBRAZOVANJE UZ KOŠARKU
OBRAZOVANJE UZ KOŠARKU
Opovo, 30. jun 2015;
Da škola i ozbiljna sportska karijera mogu zajedno potvrđuje nam primer dva mlada opovačka košarkaša. Dva brata, Ivan Vuković i Igor Ilić (Ivanova majka i Igorov otac su rođeni brat i sestra) imaju uspešne košarkaške karijere ali ne zapostavljaju ni obrazovanje. Ivan je već treću godinu sportski stipendista Harris – Stowe State University u Sent Luisu (Misuri), dok će Igor od ove godine igrati košarku i školu učiti na High school Christian Liberty Tavares u Orlandu (Florida).
Zanimljivo je da Ivan i Igor nisu prvi opovački košarkaši sa sportskim stipendijama u Americi jer je to još pre desetak godina učinila Ivana Stojadinov, koja je karijeru počela u opovačkom Poletu, kasnije branila boje Crvene Zvezde i Partizana, a od 2004. godine studirala i bila igrač Colby University.
Ivan i Igor su ponikli u opovačkom klubu gde ih je prvim košarkaškim koracima učio trener Nenad Petronić. Ivan (21), a kasnije i mlađi Igor (18) iz Opova prelaze u beogradsku Zvezdaru Crony gde je takođe trener mlađih kategorija bio Nenad Petronić. Nakon Zvezdare Ivan prelazi u Košarkaški klub Sava, odakle će se otisnuti put Amerike, dok će Igor provesti dve godine u Partizanu, a zatim preći u subotički Spartak.
Prvu godinu u Americi Ivan je proveo na Kirtland Junior College u Mičigenu gde je upisao studije biznis menadžmenta, i kako sam kaže bila je to uvodna godina u kojoj se privikavao na novu sredinu, način života i igranja košarke.
– Vrlo brzo sam stekao prijatelje, kako među Amerikancima, tako i studentima koji su došli iz Evrope kao i ja, priseća se Ivan. Američki sistem studiranja mi potpuno odgovara. Pored dobrog smeštaja, imamo odlične uslove za učenje i treniranje, a sportska sala se nalazi u okviru studentskog kampusa, tako da nam je puno toga prilagođeno, kaže mladi Vuković.
Predavanja su pre podne, treninzi poslepodne, međutim, Ivan nam objašnjava da je „gledanje kroz prste“ sportistima u školskim aktivnostima samo fama koja ih neopravdano prati.
– Popuštanja verovatno ima ali samo za najveće zvezde koje čeka NBA karijera, a njih nije puno. Za ostale sportske stipendiste škola i ocenjivanje je isto kao i za sve studente. Jedini popust koje mi sportisti imamo, to je da nam zbog treninga i utakmica izlaze u susret u vezi rasporeda predavanja.
Nakon završetka prve godine studija Vuković dobija sportsku stipendiju na Harris – Stowe State University u Sent Luisu. Vrlo brzo se uklopio u novi tim, izborio mesto u startnoj petorci sa prosečnom minutažom od 30 minuta po utakmici.
– Prošle sezone smo ušli u play-off, ali i rano ispali. Igram na poziciji krila, odnosno trojke i četvorke, i košarkaški sam zadovoljan ovom godinom, statusom u timu i minutažom.
Ivan nam daje utiske i o gradu u kojem sada živi i kaže da je Sent Luis veliki grad i milionska metropola za razliku od Kirtlanda. Pored istorijskih znamenitosti ima puno muzeja ali i sjajnih klubova za izlaske. U pitanju je grad u kojem je „pisana“ istorija jazz i blues muzike, tako da je puno toga u znaku ovih muzičkih žanrova.
Ipak, obrazovanje je na prvom mestu.
– Kako sam školsku godinu završio sa prosekom 3,7 (od maksimalnih 4,0), pored sportske, nadam se i akademskoj stipendiji, što bi zaista bilo sjajno, otkriva nam planove za narednu godinu Ivan Vuković.
Tri godine mlađi Igor Ilić igra na poziciji beka, odnosno dvojke i nastavlja stopama svog brata od tetke. Igor je u kadetima Partizana stigao i do poziva za nacionalnu selekciju. Pre dve godine odlučuje se da zajedno sa svojim trenerom iz mlađih kategorija Nenadom Petronićem pređe redove subotičkog prvoligaša ekipu Spartaka.
– U Spartaku sam bio najmlađi igrač u timu, a isto tako i najmlađi prvotimac u celoj ligi, zbog čega mi je minutaža bila veoma mala. Međutim, istovremeno sam na dvojnu registraciju nastupao za srpskoligaša Topolu iz Bačke Tople gde sam bio starter, započinje svoju priču Igor.
Mada mu je Spartak na kraju sezone ponudio četvorogodišnji ugovor Ilić se odlučio za put u Ameriku. Do Amerike je došlo preko jedne od košarkaških agencija. Ove agencije preko „highlight“ video snimaka predstavljaju mlade evropske košarkaše školama i univerzitetima u Sjedinjenim Američkim Državama, na osnovu kojih oni sa njima stupaju u kontakt. Ilić je na ovaj način dobio ponudu od osam američkih srednjih škola i na kraju se odlučio za High School Christian Liberty Tavares na Floridi. U pitanju je škola koja se takmiči u Prvoj konferenciji, a čiji je trener iskusni Tony Atkins, koji je u svojoj karijeri bio proglašavan za trenera godine. Planovi Atkinsa su da ove godine svom timu da malo evropskog šmeka i stila, tako da je pored Ilića doveo još jednog Evropljanina iz Litvanije.
– Za Ameriku sam se odlučio iz dva razloga. Pored obrazovanja, gde ću završiti četvrtu godinu srednje škole, želim da košarkaški napredujem igrajući veću minutažu sa svojim vršnjacima. Trener Atkins mi je nagovestio da će, ako budem ispunio očekivanja kluba, dati preporuke za jače košarkaške univerzitete, a njegovo mišljenje se u Americi veoma ceni, kaže Igor i dodaje da još uvek nema tremu pred odlazak, a da se na odvajanje od porodice navikao jer je dve poslednje godine proveo u Subotici.
Škola i pripreme počinju mu 17. avgusta i vreme do odlaska provodi u individualnim treninzima i usavršavanju jezika.
Na kraju, da li uopšte treba nešto posebno zaključiti osim reći da su ova dva Opovčana idealan primer za sve mlade ljude kako treba sportski talenat iskoristiti. Za razliku od Srbije, pa i većeg dela sveta, gde mladi sportisti zbog velikih obaveza ali često i neobjektivnih ambicija, sopstvenih i svojih roditelja, potpuno zapostave obrazovanje, u Americi se o tome vodi računa. Prema statistikama, tek 2-3% mladih sportista napravi uspešne karijere u seniorskoj konkurenciji, dok ostali tavore u prosečnosti, a nažalost pojedini postaju i socijalni slučajevi. U Americi mladi sportisti se školuju, tako da onih 97-98% dobije diplomu i šansu u životu, dok oni najbolji ostvare sportske karijere. Šta god Ivan i Igor uradili, sigurno će biti na dobitku.
