Studijsko putovanje Dobra godina: BANATSKE LALE KOD HOLANDSKIH LALA
BANATSKE LALE KOD HOLANDSKIH LALA
Opovo, 11. februar 2015;
Na ovogošnjem studijskom putovanju u organizaciji Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Dobra godina“ iz Opova učestvovalo je 40 poljoprivrednika i privrednika sa teritorije naše opštine. U pitanju je praksa koja se unazad odvija već nekoliko sezona, tako da je Dobra godina uz sufinansiranje lokalne samouprave do sada organizovala putovanja u Italiju, Nemačku, Tursku i Francusku. Ove godine destinacije su bile Nemačka, Holandija i Belgija.
Prva stanica je bio glavni grad Bavarske i jedan od najvećih gradova Nemačke Minhen. Pored noćenja učesnici ekskurzije su obišli znamenitosti grada, posetili fabriku BMW-a i olimpijski centar, a u stručnom delu Bayerngrun gde su se upoznali sa regionalnom proizvodnjom i veleprodajom povrtarskih kultura i cveća.
Nakon Minhena Opovčani stižu do svoje primarne odrednice glavni grad Holandije Amsterdam gde će imati dva noćenja. Posetu je obeležio obilazak starog dela grada (Oude Zijde) ali je najveći utisak na sve učesnike ekskurzije ostavila berza cveća u gradiću Alsmer (Aalsmeer) nedaleko od Amsterdama. U Holandiji radi nekoliko velikih marketa tj. aukcijskih kuća od kojih je ova u Alsmeru ujedno i najveća na svetu.
– Teško je opisati ogroman prostor na kojem se berza odvija, a podatak da se samo u nekoliko časova proda oko 20 miliona cvetova zvuči nestvaran, rekao je po povratku vođa puta i predsednik Dobre godine Nenad Rošulj.
Cveće stiže iz svih krajeva Holandije ali i inostranstva, a nakon prodaje odmah se tovari u kamione i avione i već za nekoliko sati može se naći u bilo kojoj cvećari u Evropi i svetu. Aukcijski prostor zauzima oko 70.000 kvadratnih metara. Gužva počinje već u ranu zoru kada uzgajivači dovoze na hiljade uredno spakovanih sadnica, koje se stokuju u ogromnim halama i čuvaju na temperaturi koja je prilagođena svakoj vrsti cveća, a brigu o cveću vodi par hiljada zaposlenih. U okviru berze postoji laboratorija gde se vrši kontrola dolazečeg cveća na kvalitet, postojanost i druge parametre koji određuju početnu cenu. Posle pregleda kvaliteta od strane inspektora berze, sve je spremno za početak prodaje.
Dok ispred trgovaca prolaze kontejneri cveća, na monitorima izlaze podaci sa karakteristikama sadnica.
– Interesantno je da aukcijske cene imaju padajući trend, što je jedan od holandskih izuma, kaže Rošulj. Cene kreću od najviše i padaju sve dok se prvi licitant ne javi (odnosno pritisne dugme) i automatski kupuje ponuđenu robu. Naravno, postoji donji limit ispod kojeg se roba ne prodaje. Ovaj sistem je veoma efikasan i zadovoljava i prodavce i kupce.
Sa poljoprivrednom proizvodnjom koja donosi prihode od 20 milijardi evra godišnje Holandija zauzima treće mesto u svetu posle SAD i Francuske. U ovoj sumi hortikultura učestvuje sa 40% pri čemu cvećarska proizvodnja zauzima samo 4% obradive površine Holandije. Za razliku od velikih država kao što su SAD i Francuska, Kraljevina Holandija se prostire na relativno malih 32.450 km2, ali sa 17 miliona stanovnika predstavlja jednu od najgušće naseljenih zemalja na svetu. Međutim, Holanđani su veoma racionalni. Veliki deo raspoložive teritorije (64,5%) koristi se za poljoprivredu, pre svega za ispašu, samo 16,5% koristi se za stanovanje i puteve, a čak 19% zauzimaju prirodni parkovi i rezervati.
– Praksa holandskih cvećara je dobar primer i za naše uzgajivače, koji bi trebalo da koriste njihova iskustva. Jedan od načina je i holandski primer tradicije udruživanja malih proizvođača. To je možda najbolji način da se dospe na holandske berze, smatra predsednik „Dobre godine“ Nenad Rošulj.
Nakon Amsterdama ekskurzija se uputila u Hag i Ševeningen, a zatim u glavni grad Belgije Brisel i ove destinacije su imale uglavnom turistički karakter, odnosno obilazak gradskih znamenitosti. U povratku noćilo se u zapadnonemačkom gradu Augsburgu, dok je poslednja stanica bio austrijski grad Salcburg. I ove destinacije su imale turistički karakter, a pored brojnih znamenitosti koje su obišli vredno je pomenuti Mocartovu kuću u Salcburgu.
