OPOVO, 16. oktobar 2023 – U ovom kolu sva četiri opštinska kluba ostvarili su pobede. Radnički na gostovanju, a Borac, Tempo i Omladinac na domaćem terenu.
Prva južnobanatska liga
BUDUĆNOST (Alibunar) – RADNIČKI (Baranda) 0:3 (0:1); Dominacija u posedu lopte, sigurna odbrana, nažalost veliki broj propuštenih prilika ali sigurna pobeda Baranđana u Alibunaru. Ređale su se u prvom poluvremenu šanse koje nisu iskoristili rajšić, Dobrić, Cukić i Milić. Ipak na odmor se otišlo sa prednošću Radničkog. Cukić je prošao po levoj strani, ubacio loptu u peterac do Dodića koji ne propušta ovu priliku.
Slična situacija je i u nastavku meča, posed lopte i brojne propuštene šanse. Drugi pogodak radnički postiže nakon greške domaće odbrane. Rajšić „krade“ loptu, ubacuje na 11 metara do Milića koji sigurnom realizacijom povećava vođstvo baranđana na 2:0.
Sličan pogodak je viđen i nekoliko minuta kasnije, a ovog puta Cukić oduzima loptu štoperu Budućnosti, upošljava Dobrića, koji izlazi sam ispred golmana domaćina i postiže gol za konačnih 3:0.
TEMPO (Sefkerin) – PROLETER (Mramorak) 4:1 (2:1); Da je prošlonedeljni kiks u Gaju bio samo splet lošeg dana i spornih odluka sudija govori i utakmica sa Proleterom na kojoj su igrači Tempa pokazali zasto su sa pravom jedan od kandidata za prvo mesto i plasman u viši rang.
Od prvog minuta Sefkerinci su nametnuli svoju igru i celu utakmicu držali konce u svojim rukama. U 9. minutu Zvonko Jakovljević izlazi sam ispred golmana Proletera i popularnom panjenkom prebacuje istog i postiže vodeći gol. U 15. minutu već je 2:0, a strelac je ponovo Jakovljević. Do poluvremena Tempo promašuje još nekoliko izglednih prilika, a gosti iz jedine ozbiljne šanse postižu pogodak i smanjuju na 2:1.
I početkom drugog poluvremena Tempo atakuje ka golu Proletera i u 56. minutu Stamenković povećava na 3:1. Nije se dugo čekalo na četvrti gol Tempa. Već u 58. minutu Jakovljević beži svom čuvaru, ulazi u šesnaesterac i rutinski šalje loptu pored nemoćnog golmana gostiju za ispostaviće se kasnije konačnih 4:1. Do kraja su domaći mogli da postignu još nekoliko pogodaka ali što zbog gomana Proletera, što zbog nepreciznosti napadača Tempa rezultat je ostao nepromenjen.
BORAC (Sakule) – PARTIZAN (Gaj) 7:3 (3:2); Prava goleada u Sakulama gde su se mreže tresle 10 puta. Imali su gosti nakon prvih 45 minuta aktivan rezultat (3:2), ali su Sakuljani u drugom poluvremenu sa četiri pogotka priveli utakmicu u sigurnu luku i sa tri nova boda nastavili vodeću poziciju na tabeli. Strelci za Borac su bili Srđan Marjanski, Igor Marjanski, Nemanja Nedić, Željko Kodić (2) i Slobodan Novković (2).
Rezultati 8. kola: Voja Gačić – Stari Tamiš 3:1; Tempo – Proleter 4:1; Borac – Partizan 7:3; Mladost – Omladinac 1:2; BSK Bavanište – Jugoslavija 3:2
OMLADINAC 1927 (Opovo) – JEDINSTVO (Dubovac) 2:1 (2:0); Fudbaleri Omladinca su imali dobru utakmicu koju su krunisali pobedom na Jedinstvom iz Dubovca. Možda je prednost mogla da bude i veća da su Opovčani iskoristili sve prilike u prvom poluvremenu. Omladinac dolazi u vođstvo već u 10. minutu kada se Nemanja Jovanov najbolje snalazi nakon izvedenog kornera i postiže pogodak. Zatim slede tri neiskorišćene prilike da bi u 28. minutu najmlađi fudbaler opovačke ekipe Aleksa Arsenović postigao pogodak i povećao vođstvo domaćina na 2:0.
U drugom poluvremenu inicijativu imaju gosti, Omladinac se povlači, ali stvara ozbiljne šanse iz kontranapada. Ipak, gosti postižu pogodak u 88. minutu, a to će biti i konačan rezultat ove utakmice.
Drugi krug nagradne igre „Uzmi račun i pobedi 2023“ počeo je u subotu i tokom pet izvlačenja, do 11. novembra, građanima će biti podeljeno 10 stanova. Stanovi koji se dodeljuju u ovom drugom krugu nagradne igre su u naselju Zemunske kapije, šest stanova, a četiri su u bloku 63 na Novom Beogradu. Danas će biti izvučeni dobitnici jednoiposobnog i dvosobnog stana. Pravo učešća u nagradnoj igri imaju svi punoletni građani sa prebivalištem ili boravištem u Srbiji, koji preko instalirane aplikacije „Uzmi račun i pobedi“ registruju svoje fiskalne račune bez obzira na njihove iznose.
Ovu aplikaciju je do sada inače instaliralo više od milion građana. Prema podacima sa sajta Poreske uprave za nagradnu igru je stiglo više od 244 miliona računa. U proseku se dnevno pošalje oko 804.000 računa, a prosečan iznos po računu je 1.046 dinara. Izvlačenja u okviru nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“ biće organizovana svake subote od 14. oktobra do 11. novembra, na prvom programu RTS-a sa početkom u 18 časova. Fiskalni računi uneti do 12 časova na dan izvlačenja učestvuju toga dana u izvlačenju, a oni registrovani nakon tog vremena i koji nisu izvučeni učestvuju u narednom izvlačenju. Nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“ kako je ranije kazao ministar finasija Siniša Mali značajna je za fiskalni sistem Srbije, jer kako je naveo što su uređenije finansije, to je budžet veći, te preostaje više novca za povećanje plata i penzija, za jednokratna davanja i za izgradnju auto-puteva, bolnica, škola. Sve informacije u vezi nagradne igre građani mogu potražiti na sajtu uzmiracun.rs, u okviru koga se nalazi i NALED-ov kontakt centar za sva pitanja i nedoumice.
OPOVO, 15. oktobar 2023 – Veterani Opova, koji se pod imenom „Treće poluvreme“ takmiče u okviru ovogodišnje Relax košarkaške veteranske lige startovali su pobedom. Opovčani su pobedili ekipu Kockari rezultatom 55:41.
Igrač utakmice je bio Aleksandar Josić, a zanimljivo je da se svi mečevi mogu uživo gledati preko live stream-a.
Za opovački tim prijavljeno je 17 košarkaša: Aleksandar Josić, Slobodan Petrov, Stefan Stojanović, Mario Nikolić, Branislav Mitić, Nikola Konstantinov, Dejan Mojsa, Nenad Bogdanov, Dejan Vasiljev, Nenad Petronić, Miloš Markov, Živanko Toškov, Bogdan Ristić i Ivan Prem.
OPOVO, 15. oktobar 2023 – Opovačka generacija rođena 1968. godine obeležila je 40 godina male mature. U prvi razred, tadašnje Osnovne škole „Moša Pijade“ (sada Dositej Obradović) pošli su 1975. godine, a osmi razred završili 1983. godine.
Kako je u to vreme reformacijom školstva u Jugoslaviji bio sistem usmerenog obrazovanja, oni su u Opovu pohađali prvi i drugi razred srednje škole, odnosno deveti i deseti razred kako je to bilo u Vojvodini, tako da su još dve godine ostali zajedno u školskim klupama.
Projekat „Potamišje – bogatstvo biodiverziteta i značaj njegove zaštite“ podržan je od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama
OPOVO, 14. oktobar 2023 – Od svog izvora na Karpatima, preko rumunskog i srpskog Banata, pa sve do susreta sa Dunavom kod Pančeva, reka Tamiš širi lepezu eko sistema koji se prožimaju i dopunjuju u svojim sličnostima i različitostima, gradeći čudesno bogat biodiverzitet.
Tokom svoje geološke istorije Tamiš je milenijumima oblikovao predele duž svog toka, a kasnije posredno ili neposredno uticao na ljude koji su tu živeli i na razvoj njihovih kultura.
Ambivalentnost njegove moći i ćudi ogledala se u blagodetima koje je davao u poljoprivredi, lovu i ribolovu, ali je s druge strane tokom visokog vodostaja i poplava pokazivao svoju razarajuću stranu.
Ali Tamiš je pre svega stvarao.
Poplave/Foto: Glas Opova
Po dužini i veličini sliva, to je šesta reka u Srbiji, izvire na planini Semenik u severnim delovima rumunskih Karpata i nakon 359 kilometara rečnog toka uliva se u Dunav kod Grada Pančeva. Tamiš u Rumuniji ima veliki broj manjih pritoka, dok je u Srbiji samo jedna, reka Brzava, koja je danas u funkciji hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav. U gornjem toku to je plahovita planinska reka koja tek nizvodno od Lugoša dospeva u Panonsku niziju gde stiče osobine trome ravničarske reke. Kod sela Jaša Tomić, Tamiš ulazi u srpski deo Banata i kroz našu zemlju protiče dužinom od 118 kilometara.
Na osnovu bogatog arheološkog materijala znamo da su prve ljudske naseobine na obalama Tamiša nastale još u neolitu – mlađem kamenom dobu, gde su se starčevačka, a kasnije i vinčanska kultura širile uzvodno ka karpatskom basenu. Kontinuitet praistorijskih i istorijskih kultura nastavlja se i tokom metalnog doba, antike, seobe naroda, ranog i poznog srednjeg veka, pa sve do savremenog doba.
Tamiš kod Opovo/Foto: Glas Opova
Danas se u srpskom delu Banata, na obalama Tamiša nalazi 20 seoskih i gradskih naselja: Jaša Tomić, Boka, Šurjan, Sutjeska, Sečanj, Neuzina, Botoš, Tomaševac, Orlovat, Uzdin, Idvor, Farkaždin, Sakule, Čenta, Baranda, Opovo, Sefkerin, Glogonj, Jabuka i Pančevo. Većina ovih naselja su seoskog tipa i stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom. Jedini pravi, gradski i industrijski centar nalazi se na njegovom ušću i to je Grad Pančevo.
Geomorfološki, dolina reke je na pojedinim delovima širine i do 10,6 km. Poplavne livade i široke mrtvaje zauzimaju najveći deo otvorenih prostora. Delovi ovog raznolikog vodenog ekosistema su i ribnjaci, postoje očuvane površine pod prirodnim šumama ali i prostrane plantaže topola, a osobenost područja su brojne slatine.
Stado ovaca na pašnjaku kod Opova/Foto: Glas Opova
Glavne osobine Tamiša su izražena kolebanja vodostaja i meandriranje. Vodni režim Tamiša je posledica režima padavina i temperaturnih prilika u gornjem toku reke, odnosno u oblasti zapadnih Karpata odakle Tamiš, preko svojih pritoka, prima većinu vode. Velike vode Tamiša pojavljuju se krajem zime i u rano proleće, kao posledica otapanja snega, a leti kao posledica jakih kiša. Budući da je Tamiš uključen u hidrosistem DTD, njegov vodni režim kontroliše čovek. Upravo zbog toga, količina i režim padavina u Banatu nemaju veći uticaj na rečni režim Tamiša.
Zbog ugroženosti vodama do 18. veka korišćene su samo površine na višim terenima i gredama, a veliki kompleksi zemljišta, preko 50% površina, bile su pod vodom, barama i močvarama. Od 18. veka započinju regulacioni radovi na Tamišu kopanjem proseka i presecanjem meandara u cilju bržeg odvođenja visokih voda i sprečavanja čestih i dugotrajnih poplava. Na taj način, srednom 19. veka, prosecanjem oko 100 značajnijih okuka izvršeno je skraćenje trase za oko 140 km.
Nasip/Foto: Glas Opova
Da bi se zaštitilo poljoprivredno zemljište izgrađeno je oko 200 km nasipa i više od 12 sistema za odvodnjavanje. Međutim, mogućnost poplava postoji praktično na celoj površini sliva, izuzev sektora sa nasipima i gde su regulisani glavni tokovi reka.
Kod Barande i Čente, prokopan je 1934. godine kanal Karašac dug 7 km, koji povezuje Dunav i Tamiš i služi za razmenu voda ove dve reke. Velike vode Tamiša teku uglavnom prema Pančevu, a manji deo se odvaja kod Čente i teče Karašcem prema Slankamenu. Pri velikim vodama Dunava, kada Tamiš uglavnom ima manje vode, ušće Tamiša se pomera kod Čente, a kanal Karašac i Tamiš od Čente do Pančeva predstavljaju rasteretni krak Dunava. Ove Dunavske vode predstavljaju za Tamiš veliko opterećenje. Na području uzvodno od Čente do Botoša je, usled velikog uspora, cela dolina plavljena.
Velike bele, čaplje, sive čaplje, kašičari/Foto/Glas Opova
U cilju kontrolisanja režima voda, između 1971. i 1074. godine podignute su hidroregulacione ustave kod Botoša, Čente, Opova i Pančeva. Izgradnjom hidrocentrale Đerdap, Dunav je uzvodno pretvoren u akumulaciju, a samim tim i vodostaj Tamiša od Dunava uzvodno do Barande je izmenjen tako da visoke vode traju duže, a nivo podzemnih voda je viši. Bilo da se radi o prirodnim ili antrpogenim uticajima, Potamišje je oduvek bilo značajno biodiverzitetsko područje. Zahvaljujući geomorfološki formiranom širokom toku razliva, Tamiš stvara ekološke uslove za opstanak velikog broja različitih vrsta vodenih, livadskih i šumskih staništa. Po tome, a imajući u vidu još uvek nizak intenzitet korišćenja, kao i po broju zabeleženih divljih vrsta, ovo područje je jedinstveno u Srbiji i u regionu.
Tekst i foto: Glas Opova
Izvor podataka: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode – Studija zaštite PIO „Potamišje
Projekat „Potamišje – bogatstvo biodiverziteta i značaj njegove zaštite“ podržan je i sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama
