by Glas Opova | 14.08.2024. | AKTUELNO
BEOGRAD, 14. avgust 2024
U Srbiji je do juče registrovano osam autohtonih slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji, naveo je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Priјаvljеni slučајеvi su sа tеritоriје Јužnоbаnаtsкоg okruga – tri slučаја, Bеоgrаdа – dvа slučаја, Јužnоbаčкоg – јеdаn slučај, Sеvеrnоbаčкоg – јеdаn slučај i Brаničеvsкоg okruga – јеdаn slučај. Pеt оbоlеlih оsоbа su mušкоg pоlа, tri žеnsкоg. Prоsеčnа stаrоst оbоlеlih је 68,5 gоdinа. Tакоđе, nа tеritоriјi Mаčvаnsкоg окrugа rеgistrоvаn је i јеdаn slučај grоznicе Zаpаdnоg Nilа sа vеrоvаtnim mеstоm zаrаžаvаnjа u Grčкој.
Kako bi se smanjio rizik od zaražavanja preporučuje se upоtrеbа rеpеlеnаtа nа оtкrivеnim dеlоvimа tеlа priliкоm bоrаvка nа оtvоrеnоm.
Nоšеnjе оdеćе dugih ruкаvа i nоgаvicа, svеtlе bоје. Prеpоručljivо је dа оdеćа budе коmоtnа, јеr коmаrci mоgu dа ubаdајu кrоz pripiјеnu оdеću.
Takođe, izbеgаvаnjе bоrаvка nа оtvоrеnоm u pеriоdu nајintеnzivniје акtivnоsti коmаrаcа – u sumrак i u zоru, kao i druge mere.
U sеzоni nаdzоrа 2024. gоdinе, dо 7. avgusta 2024. gоdinе u držаvаmа Еvrоpsке uniје (ЕU) i Еvrоpsке екоnоmsке zајеdnicе (ЕЕZ) priјаvljеnа su 92 slučајa оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа u humаnој pоpulаciјi.
I to u Grčкој – 31, Itаliјi -33, Špаniјi -12, Frаncusкој – tri, Mаđаrsкој – pеt, Аustriјi – čеtiri, Rumuniјi – tri i Hrvаtsкој – јеdаn.
by Glas Opova | 13.08.2024. | DRUŠTVO
ZRENJANIN 12. avgust 2024
Ovogodišnji 39. Dani piva u Zrenjaninu protekli su u tradicionalno veseloj i pozitivnoj atmosferi. Posetioci su uživali u nastupima poznatih muzičkih zvezda, među kojima su Bajaga, Alen Islamović, Saša Matić i drugi, a ovo je ujedno bila još jedna prilika da se u okviru kampanje „Kad pijem ne vozim“ skrene pažnja na važnost odgovornog ponašanja u saobraćaju i odgovornu konzumaciju alkohola.
Apatinska pivara je zajedno sa Upravom saobraćajne policije MUP Srbije i Agencijom za bezbednost saobraćaja na Trgu Zorana Đinđića u Zrenjaninu organizovala aktivacije za brojne posetioce ove manifestacije. Svi zainteresovani su imali su priliku da isprobaju “pijane naočari” i prođu zanimljive izazove koji imaju za cilj da apeluju koliko je važno da ne sedamo za volan ukoliko smo konzumirali alkohol.
Marko Škorić, načelnik odeljenja saobraćajne policije u Zrenjaninu rekao je da je u Zrenjaninu u toku manifestacije „Dani piva“ obezbeđena pojačana kontrola u saobraćaju.
„Poseban akcenat stavili smo na otkrivanje najtežih saobraćajnih prekršaja. Svakako ćemo u ovoj godini preduzimati i dalje preventivne aktivnosti koje su usmerene na bezbedno učestvovanje u saobraćaju, pre svega mladih“, rekao je Škorić.
kad pijem ne vozim
Trenutno je aktuelna i „Kad pijem ne vozim kampanja“ u okviru koje se na bilbordima u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Apatinu nalaze neobični natpisi kojima se apeluje na važnost odgovorne konzumacije alkohola i bezbednosti u saobraćaju, a ove godine poruka glasi: „Ne zaboravljam da KAD PIJEM NE VOZIM“.„Cilj ove naše kampanje koja traje već 18 godina je da uputi apel svima koji ovog leta žele da se opuste i prepuste dobrom provodu da uživaju, ali da ne zaborave na odgovornu konzumaciju i bezbednost u saobraćaju. Ovoj inicijativi posvećeni smo svakodnevno i, zajedno sa našim partnerima iz Uprave saobraćajne policije i Agencije za bezbednost saobraćaja, trudimo se da na adekvatne načine prenesemo poruku o važnosti odgovornog ponašanja u saobraćaju prenesemo što širem krugu vozača, naročito mladima“, kažu u Apatinskoj pivari.
Trgovinski lanac Gomex tradicionalno je za Zrenjanince obezbedio besplatan autobuski prevoz tokom trajanja manifestacije. Uz to, promo timovi Apatinske pivare su svima onima koji su našli bezbedan prevoz do kuće delili prigodne poklone sa sloganom „Kad pijem, ne vozim”, kao mali podsetnik na važnost donošenja pametnih odluka kada je u pitanju siguran povratak sa festivala.
by Glas Opova | 13.08.2024. | AKTUELNO
Beograd, 12. avgust 2024 – AIK Banka pripremila je nove i atraktivne uslove za online oročenu štednju na šest meseci, koji će važiti do 30. septembra 2024. godine.
U okviru ponude, godišnja fiksna kamata na dinarsku štednju, oročenu u filijali na 6 meseci je 4,5 odsto godišnje, odnosno 3 odsto za oročenja u evrima. Međutim, ukoliko štednju „otvarate“ online, putem aplikacije mobilnog ili elektronskog bankarstva, uslovi su još povoljniji, pa je kamata za online štednju u dinarima 5 odsto, a za online štednju u evrima 3,5 procenata.
Posebna prednost online oročenja u AIK Banci je, pored kamate, i mogućnost da za veće iznose oročenja otvorite više štednih partija i na taj način sebi osigurate najpovoljniju kamatnu stopu za sva sredstva koja ste planirali da oročite. Maksimalan iznos online oročenja je 600.000 dinara, odnosno 5.100 evra po partiji, što pruža i opciju razoročenja samo jedne partije, odnosno samo jednog dela sredstava, dok ostatak štednje nesmetano raste.
– Kontinuiran rast štednog portfolija AIK Banke govori o poverenju koje klijenti imaju u naš rad i upravljanje njhovim finansijama. U prilog tome govori i podatak da je AIK Banka pouzdan partner i banka prvog izbora svakog petog štediše u našoj zemlji, jer razumemo njihove potrebe i važnost ovog proizvoda. U želji da dodatno unapredimo svoje usluge i klijentima omogućimo što veći komfor, tokom letnje sezone omogućili smo opciju online štednje, kroz neograničen broj partija, čime smo klijentima pružili mnogo veću fleksibilnost, ali i priliku da kroz aplikaciju mobilnog ili elektronskog bankarstva uvek imaju uvid u svoje štedne partije – istakao je Slavoljub Đorđević, direktor Sektora za razvoj i upravljanje proizvodima AIK Banke.
Bez obzira na to da li se odlučujete za dinarsku ili štednju u evrima, za oročenje u filijali ili online, u AIK Banci Vas, uz atraktivne kamatne stope, očekuju i stručni saveti i podrška stručnjaka Banke.
Za sve dodatne informacije o aktuelnim pogodnostima oročene štednje u AIK Banci, posetite našu web stranicu.
by Glas Opova | 13.08.2024. | Poljoprivreda
Autor: Mirjana Vasić Adžić
Biznis.rs
Godišnje se globalno proizvede oko 1,1 milion tona ovog koštunjavog voća, a Turska je najveći proizvođač, sa udelom od oko 70 odsto ukupne svetske proizvodnje.
A kakva je situacija na našem podneblju? Koliko je lako ili teško uzgajati lešnike, da li Srbija i zemlje u okruženju imaju tlo i klimu pogodnu za gajenje ove biljne vrste? Sve prednosti i mane ovog posla, pokušali su da nam približe oni koji su posvećeni ovom biznisu i poznaju tržišne prilike. Među njima su poznati pevač Alen Islamović, koji se paralelno sa pevačkom karijerom, posvetio i uzgajanju lešnika u okviru preduzeća Farma Islamović, i Aleksandar Mauković iz okoline Šida, koji se trudi da unapredi poslovanje firme Pam Promet, koju je njegov otac osnovao još 1993. godine.
„Zahtevno je, kao i svaki posao. Podrazumeva veliku investiciju u startu, kupovinu zemljišta, sadnica, sistema za navodnjavanje, održavanje voćnjaka (đubrenje, održavanje trave, rezidba…). Do prvog roda treba dosta čekati, jer stiže tek u šestoj godini, i to je tek početak, pravi prihod kreće od desete godine”, kaže Mauković i dodaje da su u Srbiji najzastupljenije sorte Tonda Gifoni, Tonda Romana, Tonda Nokioni i Enis. Tonde su uglavnom za konditorsku industriju, dok je Enis više namenjen za sirovu konzumaciju (bez prerade) i bolje se prodaje po marketima. Tonde su italijanske sorte, a Enis američka, objašnjava Mauković.
Firma Pam Promet lešnik prodaje kao sirovinu, ali i u ambalaži, prodavnicama zdrave hrane i marketima. Interesovalo nas je kakve standarde je potrebno zadovoljiti kada je lešnik u pitanju i da li postoje razlike u nameni lešnika (konditorska upotreba i konzumna).
„O standardima kvaliteta bi se moglo mnogo i detaljno pisati. Ukoliko ulazite u osnovnu preradu (odvajanje jezgra od ljuske) treba zadovoljiti visoke standarde. Po našem zakonu lešnik ne sme da ima veću vlagu od šest odsto, ne sme da ima skrivenu ili vidljivu trulež veću od jedan odsto u šta se ubraja i ubod od stenice (koji recimo u Italiji moze da ide do deset odsto), i još mnogo analiza koje mora da obavi akreditovana laboratorija”, objašnjava Mauković.
Da je u pitanju zahtevan posao, slaže se i Alen Islamović, koji je želeo da iskoristi zemlju koju je nasledila njegova supruga. Odluka da uđe u posao sa uzgajanjem lešnika bila je dodatno podstaknuta savetima bivšeg gradonačelnika Bihaća Emdžada Galijaševića. Lešnici su snabdeveni isključivo vodom sa reke Une, odakle potiče naziv Lješnjak s Une.
„Nije baš jednostavno zabiti grančicu i tražiti od nje da ti odmah rađa plodove. Treba ispitati zemlju, obogatiti je stvarima koje fale u njoj, pogoditi kontinentalne sorte ljeske, čuvati ih i paziti od sedam do osam godina da bi dočekao plod, a uz to boriti se sa bolestima, nametnicima, sušama, prevelikim količinama kiše, mrazovima. Sa druge strane lješnjak danas porede sa grumenjem zlata. Koristi se u farmaciji i to u velikim količinama. Od njega se proizvode ulja za kozmetičke svrhe. Ljuska ljeske
je najbolja kalorična vrijednost za proizvodnju peleta za grijanje, a korijen ljeske za uzgoj tartufa, ako to neko zna uzgajati. Jednom rečju, jedna fenomenalna biljka koja rađa od 80 do 100 godina i nudi veliko bogatstvo onima koji se brinu za nju”, kaže Islamović i dodaje da treba imati u vidu da ispunjavanje standarda u kvalitetu je zahtevan i ozbiljan posao koji traži posvećenost.
„Treba paziti kako se zalijevaju, previše vode nije dobro. Špricanja se obavljaju sa dozvoljenim eko sredstvima, jer danas kada plod odnesete na analizu, očitaju vam sve šta ste radili na ljeski i oko nje, sa čim ste je hranili, špricali itd.”, objašnjava.
Ipak kada se sačeka rod i zadovolji kvalitet, prostora za distribuciju ima.
„Tražnja najviše zavisi od Turske, jer su oni najveći proizvođač na svetu od 65 do 70 odsto, a najveći svetski kupac je kompanija Ferrero koja kupuje 30 odsto svetske proizvodnje (koja ima preradne kapacitete u Turskoj i Italiji). Skoro pa da se može reći da oni indirektno diktiraju cenu lešnika”, smatra Mauković iz Pam Prometa.
Pevač Alen Islamović u Bihaću i Aleksandar Mauković u okolini Šida uspešno se bave uzgajanjem traženog koštunjavog voća/Photo: Pan Promet, Farma Islamović
Sličnog je mišljenja i Islamović koji kaže da potreba za ovim koštunjavim voćem nikad ne prestaje, naprotiv, iz godine u godinu je sve veća.
„Cijena mu svake godine raste od 15 do 20 odsto. Svi smo mi mali proizvođači, ali kad se mali udruže, postaju gigant i postižu dobru cijenu na tržištu. Svjetska trgovinska mreža diktira cijenu lješnjaka, uvijek je bila bitna ponuda i potražnja, samo što je za lješnjakom uvijek luda potražnja. Ko je hrabar i ima zemlje, treba da sutra krene u akciju i da ne gubi dane i godine”, poručuje Islamović i dodaje da je pri započinjanju posla neophodno konsultovati agronoma, jer svaka nadmorska visina nudi svoje sorte. Na Farmi Islamović zastupljene su četiri vrste lešnika, od čega 70 odsto čini Istarski lešnik.
„Bez savjeta koje nude agronomi ne vrijedi bacati novac u vijetar. Struka se mora poslušati u svakom trenutku”, konstatuje.
Kao zaključak da li se treba upuštati u ovakav vid agrobiznisa, Mauković smatra da to zavisi od osobe do osobe, jer je u pitanju posao za koji treba imati mnogo strpljenja, ne očekivati prevelike zarade, već ga shvatiti kao ulaganje sa solidnom kamatom.
„Mane su što se dugo čeka pun prinos (deset godina), u startu su velike investicije i dug period povrata novca (skoro 20 godina). Prednost je što ne treba veliki prostor za skladištenje, a relativno brzo se može prodati”, otkriva Mauković.
Takođe, treba razmisliti i o subvencijama, jer upravo je tako preduzeće Pam Promet obezbedilo sredstva za kupovinu mehanizacije. Kroz IPARD sredstva, odnosno evropski Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj, za kupljene mašine dobili su povraćaj novca u vrednosti od 60 odsto.
„To je biznis budućnosti sa dobrom zaradom”, poručuje Islamović i slaže se da treba imati ulaganja u mehanizaciju koja podrazumeva od traktora do raznih priključaka. Ipak, prema njegovim rečima, danas je ponosan na svoju plantažu, više nego kada je zapevao čuvenu pesmu Motori, čiji je autor i koja je obeležila njegovu muzičku karijeru.
„Kažu da ako nisi hrabar i ne upustiš se u avanturu, nikad nećeš postići nešto. Sve su kod mene hrabre avanture, Divlje jagode, Bijelo dugme, celokupna muzička karijera, pa i ova sa lješnjacima. Kažu sreća prati hrabre. Ako se ne upustiš u nešto, nikad nećeš saznati da li si mogao uspjeti. Ja sam išao svojim putem nošen vjerovanjima u sebe”, ističe za kraj Islamović.
Ukratko, uzgajanje lešnika može biti profitabilno, ali zahteva strpljenje, dobru strategiju i upravljanje rizicima. Takođe, važno je pratiti tržišne trendove i prilagođavati se promenama u potražnji i ceni lešnika.
Prema pisanju sajta Vinepair.com, godišnje se proizvede oko 365.000 tona planetarno popularnog krema Nutella, što je dovoljno da se tegle Nutelle poređaju oko Zemlje skoro dva puta. Ako zanemarimo činjenicu da je u njenpm sastavu najzastupljeniji šećer, 13 odsto su lešnici. I ne samo kada je u pitanju Nutella, lešnici su prisutni u sastavu mnogih konditorskih proizvoda, zbog čega spadaju u veoma traženo koštunjavo voće.
