by Glas Opova | 20.07.2024. | DRUŠTVO
Izvor: RTS
Pred Vladom Srbije je veliki zaokret u politici prema agraru, ističe za RTS Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu. Do sada je programom tog ministarstva useljeno više od 3.000 kuća na selu, a 12.000 građana je našlo svoj dom. Ističe da je procedura pojednostavljena kako bi ceo postupak bio završen za najviše mesec i po dana.
Iako život na selu nosi brojne probleme, ohrabruje to što je sve više onih koji žele da se vrate na selo i koji za to traže pomoć države.
Samohrana majka tri sina iz sela Simićeva, u Opštini Žabari, potpisala je ugovor za jubilarnu trihiljaditu kuću u okviru programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.
Njena prijava za nekretninu od 74 kvadratna metra, inače je prva koja je za četiri godine programa stigla iz te opštine u Braničevskom okrugu.
Zemljište ključni resurs
Milan Krkobabić ističe da je pred Vladom Srbije jedan veliki zaokret u politici prema agraru.
“Naša razvojna šansa je poljoprivreda, zemljište je ključni i neponovljivi resurs. Jedna Holandija po hektaru zaradi 24.000 evra, a Srbija od 800 do 1.200 evra”, upoređuje ministar.
Dodaje da se agrarno pitanje provlači od 19. veka i da ono mora da se rešava sistemski.
Useljeno više od 3.000 kuća
Podseća da program resornog ministarstva traje već tri godine, da je useljeno više od 3.000 kuća na selu, a da je više od 12.000 našlo svoj novi dom i veliki broj dece u više od sto opština širom Srbije.
“To su bile prazne kuće i sada su pretvorene u domove. Jedna Kuršumlija ima 12.000 stanovnika, Crna Trava 1.200. To je deset Crnih Trava jedna do druge”, ukazuje ministar.
Naglašava da se s tim programom rešavaju tri ključne stvari: populaciono pitanje, ekonomsko i bezbednosno.
Ističe da se munjevito menja demografska slika, navodeći da je u Bačkom Petrovom Selu dodeljena 181 kuća.
Interesovanje je veliko za Bačku i Vojvodinu, jer je tu uređena infrastruktura. Međutim, iznenađujući su primeri i oko Dimitrovgrada, Pirota.
“Selo Željuša, 14 kuća, a osam kuća u jednoj ulici. I sad škola, koja je bila pred zatvaranjem, najednom dobija nove đake. Imamo čak i u Bujanovcu, i u Medveđi. U Kraljevu se nalaze najveće kuće. Interesantno, sa najvećom okućnicom selo Dedevci, skoro dva hektara”, navodi Krkobabić.
Posebno naglašava da će se u narednom periodu stimulisati i zapošljavanje lekara u tim sredinama.
Uslovi za dobijanje kuće na selu
Objašnjava da je opšti uslov da se dobije kuća na selu da je zainteresovana osoba državljanin Srbije, ne starija od 45 godina. Sama pronalazi kuću, a lokalna samouprava procenjuje vrednost.
“Da ima dobru volju, dobru želju da živi na selu, nađe adekvatnu kuću i onda se prijavi, tako dobija. Znači, nema čekanja, nema preko reda, svako može da se proveri. Ključno je pitanje, hoće li biti para za sve”, kaže ministar.
Naglašava da koliko god bude interesovanja mladih ljudi, toliko će biti i novca.
“Komisije permanentno zasedaju, a već iduće sedmice je sledeća komisija. Papirologija je takođe pojednostavljena i ceo postupak do novog doma je mesec do mesec i po dana, ne više”, tvrdi Krkobabić
Poručuje da mladi slobodno konkurišu i da traže kuće.
“Ja mislim – obilazim ih, srećem ih – da su to ipak srećni ljudi”, zaključuje ministar Krkobabić.
by Glas Opova | 20.07.2024. | AKTUELNO
Banka Poštanska štedionica saopštila je da će u subotu 20. jula biti sledeće isplate iz budžeta Republike Srbije.
by Glas Opova | 19.07.2024. | LOKALNA SAMOUPRAVA
BARANDA, 19. jul 2024 – Predsednica opštine Anka Simin Damjanov, danas je zajedno sa svojim saradnicima iz kabineta, pomoćnikom predsednika opštine Nebojšom Kovačevićem i opštinskim većnikom Milovanom Kneževićem, obišla radove na izgradnji novog dečijeg igrališta u Barandi.
U pitanju je projekat „Izgradnje i opremanja dečijih igrališta u naseljenim mestima Sakule, Baranda i Sefkerin, koji se sa sedam miliona sufinansira sredstvima Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za unapređenje razvoja nedovoljno ravijenih opština na teritoriji Republike Srbije, dok je učešće lokalne samouprave pet miliona dinara.
„Posebno se radujem ovakvim projektima koji su namenjeni našim najmlađim sugrađanima. Ova dečija igrališta su projektovana po najsavremenijim standardima, a pored lepih sprava za igranje, igrališta će imati gumene podloge“, izjavila je nakon obilaska Simin Damjanov.
Radovi na izgradnji igrališta su u finalnoj fazi i uskoro se očekuje da ih preuzmu deca.
by Glas Opova | 19.07.2024. | AKTUELNO
OPOVO, 19. jul 2024 – U ponedeljak su startovali radovi na rehabilitaciji lokalnog puta između Opova i Zrenjaninskog puta u dužini od nešto malo više od dva kilometra. U prvoj fazi se radilo na skidanju površinskog sloja asfalta, postavljanjem prvog sloja asfalta i sa tim poslom se prilično odmaklo. Radovi za sada teku po planu i saobraćaj se odvija u skladu sa izvođenjem, ali uglavnom, bez problema.
U poslednjoj fazi planirano je asfaltiranje završnog sloja kada će put biti zatvoren, i to u utorak i sredu (23. i 24. jul) u terminu od 8 do 18 časova, saznajemo od izvođača radova.
by Glas Opova | 19.07.2024. | Poljoprivreda
BEOGRAD, 19. jula (Tanjug) – Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević održao je sastanak sa predstavnicima sedam poljoprivrednih udruženja, a postignut je dogovor da Ministarstvo poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede preduzme korake u cilju rešavanja zahteva koje su izneli predstavnici udruženja i da u najskorijem roku predloži Skupštini izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Prema dogovoru, izmene ovog zakona treba da budu usvojene najkasnije do sredine oktobra ove godine, saopštila je Vlada Srbije. Izmenama je predviđeno da se u članu 31. unese odredba koja će glasiti: Regres za sertifikovano seme isplaćuje se u iznosu do 17.000 dinara po hektaru za istu površinu za koju može da se ostvari pravo na osnovne podsticaje iz člana 17. stav 1. tačka 1) podtačka (1) ovog zakona. Takođe, biće predloženo brisanje dela stava 3. člana 31. navedenog zakona u delu u kojem se navodi regres za seme u iznosu od 6.000 dinara po hektaru, navodi se u saopštenju. Dodaje se da će najkasnije do kraja oktobra 2024. godine biti raspisan javni poziv za regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru. Modalitet za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, na kome nisu rešeni imovinsko pravni odnosi, biće utvrđen najkasnije do kraja septembra 2024. godine, a u svrhu ostvarivanja prava na podsticaj u poljoprivedi. U ovoj godini biće isplaćen jednokratni podsticaj u iznosu od 40.000 dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne krave prvotelke.
Takođe, u ovoj godini biće isplaćen jednokratni podsticaj u iznosu od 60.000 dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne junice starosti od 12 do 24 meseca, a uslov za isplatu ovog podsticaja biće da proizvođač na gazdinstvu bude u obavezi da ovu junicu zadrži na poljoprivednom gazdinstvu za period od minimum tri laktacije, odnosno do pet godina starosti, ističe se u saopštenju Vlade. Napominje se da će biti preduzete sve mere da uvoz mleka do kraja godine bude u količinama najviše do količine uvezenog mleka u prošloj godini, za isti period, ili u manjim količinama. Istovremeno, preduzeće se mere za poboljšanje izvoza rafinisanog i nerafinisanog ulja i biće organizovan sastanak sa najvećim proizvođačima ulja najkasnije do kraja jula, kome će prisustvovati i predsednik Vlade Miloš Vučević. Najkasnije do kraja jula 2024. godine biće predloženo formiranje radne grupe za koordinaciju aktivnosti za unapređenje robno tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima. Predstavnici udruženja poljoprivrednika biće aktivno uključeni u izradu Strategije poljoprivede i ruralnog razvoja za period od 2025. do 2032. godine, ističe se u saopštenju.
Predstavnici udruženja su istakli da će se sva komunikacija sa Vladom Srbije i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u budućnosti nastaviti mirnim putem kroz konstruktivan dijalog, bez izlazaka na ulice i protesta. Sastanku su prisustvovali predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodošprivrede Aleksandar Martinović, kao i predstavnici poljoprivrednih udruženja proizvođača mleka “Naše mleko”, Udruženje “STIG” Požarevac, Udruženje proizvođača mleka Kikinda, Udruženje “Za spas i opstanak stočara zapadne Srbije”, Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Udruženje “Složni Pidikanci” i Udruženje Severni Banat Brestovački ratari.
