BARANDA, 9. jun 2024 – Baranđani u nposlednjem kolu Prve južnobanatske lige poraženi, tako da su sezonu završili na skromnom 14. mestu, stepenik više od ispadanja iz lige.
U viši rang plasirali su se Dolovci, baraž će igrati Crvena Zvezda iz Pavliša, dok se Jedinstvo Stević iz Kačareva i Budućnost iz Alibunara sele u niži rang.
RADNIČKI (Baranda) – HAJDUČICA 1:2 (0:1); Ako je Baranđanima opstanak u ligi bila namera, onda je cilj ispunjen. Ipak, ovaj tim je mogao i morao mnogo više. Strelac za Radnički je bio Dušan Dobrić.
OPOVO, 9. jun 2024 – Tango ansambl Libercuatro po drugi put je nastupio u Opovu i ovog puta nam priredio odličan koncert pod nazivom „Neki novi tango“.
Za razliku od pre četiri godine, nastupili su u nešto izmenjenom sastavu. Pored starih članova ansambla Ksenije Ristić (klavir) i Martine Dimić Radovanović (violina), kontrabas je svirao Boban Stošić, bandoneon Petar Mirkov, dok je vokalni solista bio Aleksandar Mišović, a sve je začinjeno plesačkim parom koji su činili Mirjana Savić i Ilias Oikonomou.
Tokom sat vremena, Libercuatro su nam odličnim muziciranjem doneli duh Buenos Airesa, a plesači predstavili „strast“ argentinskog tanga.
Tango je originalno bio ples improvizacije koji je kombinovao ritam i pokrete nekoliko ranijih muzičkih i plesnih tradicija. Najupečatljiviji trag su ostavili “Candombe“, argentinska verzija plesa robova iz Afrike, koje su doneli u luku Buenos Ajresa. Drugi izvor je bila kubanska „habanera“, mešavina francuskih, kolonijalnih kontradanse sa afričkim uticajem. Elementi kubanske habanere i evropske polke su se spojili u lokalni argentinski ples „milonga“. Milonga je prvobitno bila pesma puna improvizacije koju su pevali payadores ili folk pevači argentinskih stepa, pampasa. Kao ples, postala je popularna među kompadritosima, na ulicama Buenos Ajres-a 70-ih godina 19. veka. Neki istoričari veruju da su upravo ovi kompadritosi improvizovali i imitirali pokrete crnačkih candombe igrača i spojili ih u milonge, koje su i stvarale prve tango note kasnih 1870-ih.
Tango ansambl Libercuatro po drugi put je nastupio u Opovu i ovog puta nam priredio odličan koncert pod nazivom „Neki novi tango” / Glas Opova
Uslovno sve do 1900. godine možemo reći da je to prva faza u tangu, karakteristična po improvizaciji, gde su muzičari na sluh pratili plesače a ne obrnuto. Muzika bila živahnija i veselija, ali je to period koji je iznedrio vrsne muzičare i kompozitore tanga koji ga uvode u njegovo zlatno doba.
Period od 1900. do 1920. godine poznat kao „guardia vieja“ nazvan po kompozitorima tzv. stare garde koji su razvili tango u jednu od najinteresantnijih i najlepših muzičkih oblika.
Period od 1920. do 1940. Argentinci zovu zlatno doba tanga. Tango u stvari tada dobija današnji oblik. To je rezultat nekoliko istovremenih dešavanja. Najezda doseljenika iz Evrope doprinosi da se tango prenese u Evropu i stekne neverovatnu popularnost, jer ga u Evropi prihvataju viši slojevi društva. Tada dobija i vokalnu crtu sa preovlađujuće lirskim pesmama. Orkestri se povećavaju a note zapisuju.
Zatvoren plesni stav tanga je nastao pod uticajem evropskih plesova, polke, mazurke…
U Opovu startovala manifestacija Cro kuhinja – Okusi Banata
OPOVO, 8. jun 2024 – Manifestacija Cro kuhinja – Okusi Banata u organizaciji i pokroviteljstvu Udruge banatskih Hrvata i Središnjeg državnog ureda za Hrvate izvan Republike Hrvatske, startovala je u Opovu i nastaviće se u devet sela i gradova srpskog i rumunskog Banata: Kikindi, Radojevu, Zrenjaninu, Pančevu, Starčevu, Hrvatskoj Keči, Temišvaru, Rešici i Karaševu.
Opovačka manifestacija je održana u dvorištu katoličke župe uz prisustvo brojnih gostiju. Predsednik crkvenog odbora opovačke katoličke župe Želko Horvat je na otvaranju manifestacije pozdravio goste i zvanice: konzula Republike Hrvatske u Subotici Velimira Plešau, predsednicu Hrvatskog nacionalnog vijeća u Republici Srbiji Jasnu Vujanić, konzula – savetnika Zdravka Vincelja, zamenik predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Gorana Kaurića, kao i predsednika opštine Opovo Miloša Markova i njegove saradnike koji su prisustvovali na manifestaciji.
Hrvatski konzul Velimir Pleša je izrazio zadovoljstvo organizovanjem ovakvih manifestacija koje pre svega okupljaju ljude.
Opovačka manifestacija je održana u dvorištu katoličke župe uz prisustvo brojnih gostiju/Glas Opova
„Ovo je nešto novo u pogledu provođenja manifestacija i mislim da je značaj inicijative i svakog sata utrošenog u organizaciju toga, ne samo domaćina u Opovu, nego pre svega mislim na čoveka koji je najzaslužniji za to, a to je Goran Kaurić. On je kao čovek iz Banata pre nekih tri, četiri godine pokrenuo puno toga, u pogledu vidljivosti, da se vide Hrvati koliko god nema puno ovde u Banatu ali da se i na jedan ovakav prikladan način mogu pokazati javnosti i svojim sugrađanima, ne samo u Opovu jer vidim da tu ima i društava iz drugih mesta u Banatu i to je važnije od političkih i manifestacija druge prirode, jer ovo će privući ljude“, poručio je Pleša.
S druge strane, Goran Kaurić je ovo manifestaciju najavio kao pilot projekat od koje se puno očekuje.
„Ovo je pilot projekat vezan za Cro kuhinju – Okusi Banata, zahvaljujući našem Središnjem državnom uredu za Hrvate i Udruge banatskih Hrvata, koji su po prvi put organizovali jedan ovakav skup. Prvo mesto u Banatu je Opovo, domaćini su dobri, druženje je lepo, očekujem u popodnevnim satima još gostiju, tako da čini mi se da će ovo biti jedan lep ugođaj svima, i domaćinima, a i gostima“, rekao je Kaurić.
Manifestacija je okupila grupu kuvara, iz Opova, a tu su bili Željci, Kaljužanci i Kertizanci, zatim Starčeva i Mužlje, a došli su i Sremci iz Petrovaradina. Kuvao se gulaš i pasulj, a prazni kotlići su najmerodavniji o kulinarskom umeću kuvara.
Izvor: RTS
Visoke temperature ne prijaju mnogima, a doktor iz Hitne pomoći Nebojša Josipović dao je nekoliko saveta kako lakše podneti vrućine i šta uraditi u slučaju pada pritiska.
Doktor Nebojša Josipović iz Hitne pomoći rekao je za RTS da visoke temperature loše utiču na sve hronične bolesti, te da su česti kolapsi usled pada krvnog pritiska.
Upozorava da su na velikim vrućinama prvi na udaru krvni sudovi jer se šire, a posledica toga je pad krvnog pritiska.
“Došlo je lepo vreme, znamo da se na toploti tela šire, pa se tako i krvni sudovi šire i samim tim obaraju pritisak i vrlo često taj pad pritiska dovodi do kolapsa što se i dešavalo u povećanom broju juče u toku dana”, navodi Josipović.
Šta je najbrži lek kada nam padne pritisak
Ukoliko tokom izlaska napolju osetimo da ne možemo da hodamo, imamo osećaj da ćemo se srušiti savetuje da popijemo neko gazirano piće.
“Najbrže bi bilo da čovek sedne odnosno legne, podigne noge i uzme gazirano piće, kiselu vodu, koka kolu. Ako je kod kuće, može da uzme neki slani rastvor, pomeša vodu i so”, savetuje dr Nebojša Josipović.
Izbegavati izlaske u najtoplijem delu dana
Savetuje izbegavanje izlaske u najtoplijem delu dana – između 12 i 17 časova ukoliko je moguće.
“Posebno starija lica u tom periodu ne treba da izlaze na ulicu”, napominje dr Josipović.
Ukoliko, ipak, ne može da priušte sebi ostanak kod kuće u to vreme, obavezno sa sobom uvek nosite flašicu vode, savetuje dr Josipović.
“Pored vode, obavezno moraju da imaju neku zaštitu za glavu neki kačket ili šešir. Ukoliko osete neku vrtoglavicu, zujanje u ušima najpre treba da sednu kako ne bi pali jer pri tom padu često povrede – rame, kuk, glavu i mogu onda da naprave sebi neke druge tegobe. Zato bi najbolji savet bio da se klone sunca u tom periodu”, zaključio je dr Josipović.
Izvor: RTS
Žetva pšenice u Srbiji samo što nije počela. Iako, dok kombajni ne uđu u njive ne mogu da budu sigurni u prinose, mnogi proizvođači kažu da će biti manji nego ranijih godina. Ratari s pažnjom prate dešavanja na svetskim berzama, jer poslednjih dana cena hlebnog zrna raste. Nadaju se da će ove sezone bolje proći nego lane, kada su zbog izuzetno niske cene pšenice bili na gubitku u proseku oko 500 evra po hektaru.
Žetva na imanju Đorđa Miletina, poljoprivrednika iz Torka trebalo bi da krene već naredne nedelje.
Pšenica, kaže, na prvi pogled ne izgleda loše, ali će se njeno stvarno stanje znati tek kada krene otkos. Ne tako brzo, dodaje, znaće se i cena hlebnog zrna za ovogodišnji rod, budući da je poslednjih dana na tržištu žitarica zabeležen značajan rast.
“Očekujem da će cena biti bolja tek krajem septembra. Prema mojoj računici da bismo bili na pozitivnoj nuli trebalo bi da pšenica bude najmanje 30 dinara po kilogramu, pod uslovom da prinos bude bar 5,5 tona po hektaru. Lično očekujem oko 6 tona po hektaru, a to je 30 ili 40 posto manje u odnosu na pre tri, četiri i pet godina. Deo ću odmah prodati da isplatim dug za repromaterijal, a deo ću čuvati u kućnom silosu“, navodi Đorđe Miletin, poljoprivrednik iz Torka.
Prošle nedelje cena pšenice se na domaćoj produktnoj berzi kretala oko 23 dinara bez PDV-a. Proizvođači kažu da će, ukoliko ostane na tom nivou i ove godine biti u ozbiljnom gubitku.
Da se usaglase svetske cene sa našom produktnom berzom
“Ulaganja u prethodnoj sezoni su bila 167.000 dinara u hektar pšenice, a prinos je bio oko 5 tona, tako da smo imali gubitak od 500 evra po hektaru. Ove godine troškovi proizvodnje su za nijansu niži, ali će prinosi biti manji, tako da ćemo sa ovim cenama sigurno opet biti u minusu. Koliko bi najmanje trebalo da košta pšenica ne možemo da kažemo tačno, dok ne vidimo prinose. Nije isto kada imate 5 tona ili tri i po tone po hektaru“, kaže Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša.
Kao i sve ratare raduju ga pozitivne vesti sa svetskog tržišta na kojem se beleži rast cena žitarica. Podseća da su proizvođači sa državom dogovorili da se uredi robna berza.
“Dogovor je da se usaglase cene u Budimpešti, Parizu, Čikagu sa našom produktnom berzom. Da ne dolazi do raskoraka. Mi smo imali prošle godine da je u Mađarskoj cena pšenice bila 31 i 32 dinara za kilogram, a kod nas je u to vreme bila 21 i 22 dinara. To je veliki disbalans koji ne možemo da podnesemo. Nadali smo se i subvencijama za deklarisano seme, ali sada svi o tome mudro ćute“, dodaje ovaj ratar.
Poljoprivrednici kažu da bi cene njihovih proizvoda trebalo da budu određene jasnom računicom tj. odnosom ulaganja i prinosa. Ali, praksa pokazuje drugačiju kalkulaciju.
“Tačno se zna kako se računa cena pšenice. Koliko koštaju seme, đubrivo, mašinski radovi, a proizvođači treba i da zarade. Međutim, to se na tržištu ne dešava tako. Jednom je pšenica strateški proizvod, a drugi put je berzanska roba. Cena jako varira od godine do godine“, kaže Roman Kadarjan, poljoprivrednik iz Ečke.
“Ove godine je pšenica bila ispod 20 dinara. Kada se videlo da je nema ni u Evropi, ni u Brazilu, ni u Argentini, ni u Americi potražnja je porasla, a cena je počela da skače. Mislim da će vrtoglavi rast tek da usledi. U žetvi verujem da će biti 30-ak dinara, a kasnije još više, jer pšenice nema. Sve što budem mogao sačuvaću i čekaću bolju cenu“, dodaje naš sagovornik.
Računica Zadružnog saveza Vojvodine poklapa se sa računicom individualnih proizvođača. Ukupni troškovi proizvodnje pšenice ove godine su 162.976 dinara po hektaru.
Geopolitički uticaj
“Prema našoj kalkulaciji proizvodna cena pšenice je 29,63 dinara po kilogramu za prosečni prinos od 5,5 tona po hektaru. To znači da će proizvođači koji imaju navedeni prosečni prinos, prodajom pšenice ispod proizvodne cene ostvariti gubitak”, kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
Na evropskim berzama pšenica je dostigla godišnji maksimum. Ukoliko bi se gledao samo očekivani obim svetske proizvodnje hlebnog zrna za ovu godinu, prostora za dalji rast cene svakako ima. Međutim, na nju utiču i drugi faktori.
“Šteta od niskih temperatura u delu Rusije i Ukrajine, kao i dugotrajni sušni periodi u delu Evrope i Afrike, uslovili su niže prinose od planiranih. To će svakako delovati na povećanu tražnju pšenice, a verovatno i na njenu višu cenu od sadašnje. Pored obima proizvodnje, svedoci smo da ukupna društveno-ekonomska i geopolitička situacija u poslednjim godinama ima visok uticaj na kretanja i poremećaje na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Evropi, što se sve reflektuje i na domaće tržište i značajno otežava projekcije u vezi očekivanih tokova prometa i visine cena roba”, objašnjava naša sagovornica.
Proizvođači opterećeni starim dugovima
Proizvođači koji su imali prosečne ili prinose ispod proseka su u velikim gubicima drugu godinu za redom. Međutim, i proizvođači sa višim prinosima pšenice od proseka su bili u gubitku od prošlogodišnje proizvodnje, imajući u vidu tržišne cene pšenice od prethodne žetve do danas.
“Već u 2023. površine pod pšenicom bile su manje u odnosu na 2022, a svakako da konstantni gubici ne stimulišu proizvođače da povećaju setvu pšenice. Ova žitarica će se sejati zbog plodoreda, a ne zbog isplativosti proizvodnje, i to u meri u kojoj bude neophodno”, upozorava predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Nestorov Bizonj.
Mnogi proizvođači opterećeni su dugovanjima iz prethodnog perioda, što će ih primorati da prodaju bar deo ovogodišnjeg roda posle žetve.
Stručnjaci kažu da bi najbolje bilo da država pomogne poljoprivrednicima i zadrugama obezbeđenjem subvencionisanih kamatnih stopa na kredite i to sa kamatama od najviše 1 ili 2 posto, kao i da donese i sprovede ranije obećanu uredbu za subvencionisanje troškova repromaterijala. Na taj način obezbedilo bi se pokriće dela troškova proizvodnje, a indirektno bi se proizvođačima omogućilo da odluče da li da prodaju pšenicu posle žetve ili da čekaju više cene.
