by Glas Opova | 21.02.2025. | SERVISNE INFORMACIJE
Obaveštavaju se građani opštine Opovo da od 25. februara (utorak) pa zaključno sa 4. martom (utorak), mogu da dostavljaju podatke o stanjima na svojim vodomerima za mesec februar 2025. godine, putem „Viber“ aplikacije na broj telefona 066 817 88 23.
Potrebno je upisati obavezno šifru potrošača koja se nalazi na računu za komunalne usluge u gornjem levom uglu kao i ime i prezime potrošača na koga se račun za komunalne usluge odnosi, očitano stanje vodomera i datum očitavanja.
Očitano stanje vodomera možete dostavljati i dalje putem besplatne telefonske linije 0800 000 207 i elektronskom poštom na info@jpmladostopovo.rs.
Broj u Viber aplikaciju možete dodati očitavanjem QR koda koji se nalazi dole u tekstu.
by Glas Opova | 21.02.2025. | DRUŠTVO
BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) – Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se danas širom sveta, a u Srbiji će u Tršiću biti izveden program u organizaciji Centra za kulturu Vuk Karadžić kojim će se ukazati na lepotu i bogatstvo maternjeg jezika. Praznik maternjeg jezika, koji se obeležava svakog 21. februara širom sveta, ustanovio je UNESKO 1999. godine, a rezolucijom potvrdila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Obeležavanje ovog dana podrazumeva razne aktivnosti koje promovišu maternji jezik kao što su književne večeri, predstave, takmičenja u pisanju i govoru kao i podizanje svesti o značaju maternjeg jezika za identitet jednog naroda. U skladu sa tim, u Tršiću će sutra biti izveden program posvećen značajnom jubileju 850 godina od rođenja Svetog Save i narodnim izrekama u delu i životu Vuka Stefanovića Karadžića. Događaj će početi ispred rodne kuće Vuka Stefanovića Karadžića, a nastupiće učenici Osnovne škole “Vukova spomen škola” iz Tršića. Obeležavanje međunarodnog dana maternjeg jezika u Srbiji predstavlja priliku da se istakne značaj srpskog jezika za očuvanje kulturnog nasleđa i tradicije naše zemlje.
U očuvanju našeg maternjeg jezika veliki trag ostavio je Vuk Stefanović Karadžić reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika. Za negovanje srpskog jezika veliku zahvalnost dugujemo i prvom ministru prosvete i osnivaču Velike škole koja je preteča Beogradskog univerziteta Dositeju Obradoviću. U Srbiji je u službenoj upotrebi, osim srpskog jezika, još 12 jezika nacionalnih manjina (albanski, bosanski, bugarski, bunjevački, mađarski, makedonski, rumunski, rusinski, slovački, hrvatski, crnogorski i češki) na celoj teritoriji 42 jedinice lokalne samouprave. Osim toga, vlaški i romski jezik su u službenoj upotrebi u pojedinim naseljenim mestima. Naša zemlja je 2006. godine pristupila Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta Evrope, a ratifikacijom tog dokumenta Srbija se obavezala da štiti sve manjinske jezike koji se tradicionalno koriste na njenoj teritoriji. Kada je reč o srpskom jeziku, naši lingvisti upozoravaju na to da su se brojne reči iz engleskog jezika odomaćile u našem svakodnevnom govoru, što bi moglo da ugrozi očuvanje maternjeg jezika. Uloga maternjeg jezika važna je kako za svakodnevnu komunikaciju, tako i za iskorenjivanje nepismenosti. Prema istraživanju koje je sproveo UNESKO, u svetu ima 775 miliona nepismenih ljudi. UNESKO procenjuje da postoji 8.324 jezika, koji se govore ili potpisuju. Od toga, oko 7.000 jezika je još uvek u upotrebi. Samo nekoliko stotina jezika je zaista dobilo mesto u obrazovnim sistemima i javnom domenu, a manje od sto se koristi u digitalnom svetu.
by Glas Opova | 21.02.2025. | AKTUELNO
SRBIJA 21. februar 2025
U Srbiji će danas, nakon hladnog jutra tokom dana biti sunčano i malo toplije uz slab i promenljiv vetar i temperaturama od minus 12 do šest stepeni, saopštio je danas Republički hidrometeorološki zavod. Uveče se u košavskom području očekuje pojačanje vetra.
U Beogradu će jutro biti hladno sa umerenim mrazem, dok se u toku dana očekuje sunčano i malo toplije vreme, slab vetar koji će uveče biti u pojačanju i temperature od minus osam do šest stepeni. Za vikend će u košavskom području duvati umeren i jak jugoistočni vetar, a za poslednju nedelju februara predviđa se dalji porast i jutarnjih i dnevnih temperatura, od utorka naoblačenje sa kišom, na visokim planinama sa snegom.
by Glas Opova | 20.02.2025. | SPORT
OPOVO, 20. februar 2025 – U hali Novosadskog sajma, 16. februara je održano Prvenstvo Vojvodine za starije pionire i seniore.
Stariji pioniri opovačkog Spartaka oborili su dva lična rekorda, Nikolije Vitolić na 60m 9,13s (inače mlađa pionirka) i Dimitrija Đorđevića u bacanju kugle 8,35m. Lazar Čatlajić je osvojio 5. mesto u bacanju kugle uz ostvaren hitac 11,38m, dok je Đorđe Đorđević u istoj disciplini osvojio 6. mesto 11,27m. Filip Barjaktarov je u trci na 60m osvojio 4. mesto u grupi 10,28s, i ovo je bio njegov prvi nastup u atletici, a inače je i mlađi pionir.
U seniorskoj konkurenciji su nastupili Andrea Stajin u trci na 60m, 9,68 i bila je 6. u grupi i Miloš Milkovski je nastupio u disciplini skoka uvis i osvojio 4. mesto preskočivši 160 cm, a rušio je na 165 cm.
by Glas Opova | 20.02.2025. | DRUŠTVO
Izvor: Biznis.rs
Kompanije u Srbiji sve češće svojim zaposlenima uplaćuju privatno zdravstveno osiguranje, a mnoge firme u oglasima za posao upravo to navode kao dodatni benefit. Sa druge strane, država je prepoznala značaj ove vrste osiguranja i kroz uvođenje neoporezivog iznosa stimulisala poslodavce da svojim zaposlenima ponude ovaj vid zdravstvene zaštite.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje predstavlja najbrže rastući segment osiguranja
Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije, većina zaključenih polisa potiče od uplata poslodavaca, a razlozi za to su benefit u očima zaposlenih, povoljan poreski tretman, ali i intencija preduzeća da iz socijalnih motiva i zbog organizacije poslovnih procesa obezbede zaposlenima efikasnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, brz povratak na posao i posredno smanjenje troškova.
“Prema poslednjim podacima i procenama, broj osiguranika koji imaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje kreće se oko pet miliona. Ali, tu su i lica koja imaju istovremeno više zaključenih polisa, pa je stvaran broj ljudi koji imaju ovaj vid osiguravajuće zaštite nešto manji”, navode za Biznis.rs iz Udruženja osiguravača Srbije (UOS).
Kako ističu, ovo osiguranje sadrži više različitih proizvoda, među kojima se izdvajaju klasično dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje obezbeđuje pokriće troškova zdravstvene zaštite, zatim osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, kojim se obezbeđuje isplata ugovorene osigurane sume ili njenog dela, kao i proizvodi koji se odnose na zdravstveno osiguranje tokom boravka u inostranstvu.
Broj individualnih i porodičnih polisa znatno je manji, kako zbog nerazvijene kulture osiguranja, tako i zbog same činjenice da već veliki broj građana ima polisu zdravstvenog osiguranja koju mu obezbeđuje poslodavac, u pojedinim slučajevima čak i za članove uže porodice.
“Standardne individualne polise su dosta ređe i zbog nepovoljnog tretmana u odnosu na kolektivne sa aspekta premije. Razlog za to je asimetrija informacija i negativna selekcija, koja uzrokuje da velika većina ljudi koja ima projektovanu potrebu za intenzivnom zdravstvenom zaštitom ima motiv da se osigura, podižući time troškove osiguravača, a posredno i premiju. Sa druge strane, zdravi ljudi ostaju na marginama, nezainteresovani da pod takvim uslovima uđu u osiguranje”, navode u Udruženju osiguravača.
Koje olakšice imaju kompanije?
Država je prepoznala značaj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (DZO), pa je stimulisala poslodavce da uplaćuju privatno zdravstveno osiguranje za svoje zaposlene kroz uvođenje mehanizma neoporezivog iznosa.
“Trenutno je neoporezivi iznos 8.449 dinara mesečno i na to se ne plaćaju porezi i doprinosi, a on se kumulativno može potrošiti na premiju DZO ili doprinose za dobrovoljno penzijsko osiguranje. Drugim rečima, ukoliko bi poslodavac birao da li da navedeni iznos uplati zaposlenom kao premiju za DZO ili da mu za toliko poveća neto zaradu, u drugom slučaju to bi ga kroz poreze i doprinose koštalo dodatnih 5.430 dinara. Ako bi želeo da mu ostane isti trošak, premija DZO od 8.449 dinara ekvivalentna je neto zarada od 5.144 dinara”, objašnjavaju u Udruženju osiguravača Srbije.
Ova olakšica utiče na direktno smanjenje troškova obaveznog socijalnog osiguranja i rasterećenje državnog sistema zdravstvene zaštite, dok su ključne prednosti za korisnike privatnog zdravstvenog osiguranja brzo dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita.
Jednostavniji pregledi se mogu organizovati u roku od nekoliko sati, dok se za najsloženije dijagnostičke procedure i intervencije može čekati najviše nekoliko dana. Pritom, osiguranik može i sam birati ustanovu i lekara kod koga želi da obavi pregled, odnosno intervenciju.
Kako se kreću cene paketa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja?
Cena paketa varira u zavisnosti od strukture izabranog proizvoda zdravstvenog osiguranje, odnosno ugovorene sume osiguranja.
Na našem tržištu postoje proizvodi koji pored standardnog vanbolničkog i bolničkog lečenja uključuju određeni broj izbornih fakultativnih pokrića, kao što su stomatolog, oftalmolog, fizijatar, pokriće troškova trudnoće i porođaja, lekovi na recept, sistematski pregled i drugo.
Autor: Marija Jovanović
