SVETSKI DAN BUBREGA-13. MART 2025. GODINE
Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Ove godine, Svetski dan bubrega obeležava se 13. marta 2025. godine pod sloganom „Da li su Vaši bubrezi zdravi? Otkrijte na vreme, sačuvajte zdravlje bubrega“.
Hronična bolest bubrega (HBB) je veoma česta, 1 od 10 odraslih ljudi u svetu boluje od HBB, a ukoliko se ne leči može biti smrtonosna. Rano otkrivanje bolesti bubrega omogućava pravovremenu negu i lečenje kako bi se sprečili napredovanje bolesti i umiranje, a pobljšala isplativost lečenja i održivost. Smrtnost povezana sa bolestima bubrega nastavlja da raste iz godine u godinu i predviđa se da će biti 5. vodeći uzrok smrti do 2040. godine u svetu.
Premostite raskorak u znanju za bolju negu bubrega
Kada je reč o hroničnoj bolesti bubrega (HBB), postoji jaz u znanju koji je vidljiv na svim nivoima zdravstvene zaštite.
Zajednica – Prepreke ka boljem razumevanju značaja zdravlja bubrega uključuju složenu prirodu informacija o bolesti bubrega, nisku osnovnu svest, ograničenu zdravstvenu pismenost kao i ograničenu dostupnost informacija o HBB i nedostatak spremnosti za učenje.
Zdravstveni radnik –Prepreka koju treba prevazići kako bi se obezbedila veća svest o značaju zdravlja bubrega je fokusiranje na edukaciju lekara, pošto su oni zaduženi za zdravlje pacijenata. Kreatori politike u oblasti javnog zdravlja predstavljaju HBB kao globalnu pretnju po javno zdravlje, ali obično nije prioritet s obzirom da se akcenat programa borbe protiv nezaraznih bolesti pretežno koncentriše na četiri vrste najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti (HNB) – kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes i hronične respiratorne bolesti. Ovaj raskorak u prioritetima lečenja HNB otežava borbu protiv bolesti bubrega i povećava smrtnost od ove bolesti.
Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).
Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javno-zdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.
U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja zbog oboljenja bubrega (N00-N19 prema MKB 10) se obratilo 40.329 osoba tokom 2019. godine, a umrle su 2173 osobe sa ovom dijagnozom što predstavlja učešće od 2,1% u ukupnom mortalitetu. Bolnički se lečilo 11.860 osoba zbog oboljenja bubrega u 2019. godini, od kojih je 6385 osoba bilo hospitalizovano zbog hronične bubrežne insuficijencije. Broj umrlih osoba hospitalizovanih zbog bolesti bubrega iznosio je 961 u 2019. godini, od kojih je 689 osoba umrlo sa dijagnozom hronične bubrežne insuficijencije.
Osobe kod kojih je postavljena dijagnoza bolesti bubrega, posebno u poodmakloj fazi, suočavaju se sa svakodnevnim izazovima: smanjenom sposobnošću da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima poput odlaska na posao, putovanja i druženja, a istovremeno suočavaju se i sa brojnim sporednim efektima ove bolesti, poput umora, bola, depresije, kognitivnih oštećenja, problema sa varenjem i spavanjem.
Trenutni pristup u lečenju pacijenata sa bubrežnim bolestima je usmeren na produženje njihovog života. Ovaj pristup koji stavlja u fokus bolest, može biti neadekvatan jer ne uvažava prava i potrebe pacijenta. Ljudi koji žive sa bolestima bubrega žele, pre svega, da održe privid normalnosti u svakodnevnom funkcionisanju i osećaj kontrole nad svojim zdravljem i blagostanjem. Takođe, nedostaje značajno uključivanje pacijenta u lečenje njihove bolesti, što dovodi do toga da pacijenti često doživljavaju lečenje kao nešto što im je nametnuto i što je van njihove kontrole. Da bi pacijenti bili zadovoljniji i angažovaniji u pogledu svog lečenja, oni moraju da budu motivisani da postanu aktivni učesnici u sopstvenom lečenju.
Ključne poruke Svetskog dana bubrega odnose se na sledeće:
- Osnaživanje pacijenata sa hroničnim bolestima bubrega i članova njihovih porodica, koji su najčešće i njihovi negovatelji, kako bi se ostvarili željeni zdravstveni ishodi i postigli postavljeni životni ciljevi koji su za njih značajni i važni. Neophodno je da pacijenti razumeju svoju ulogu u procesu lečenja, poseduju neophodno znanje kako bi mogli da učestvuju sa lekarima u zajedničkom donošenju odluka, kao i da razviju veštine za efikasno upravljanje svojom hroničnom bolešću.
- Zalaganje za ojačano partnerstvo sa pacijentima pri kreiranju, primeni i evaluaciji programa upravljanja hroničnim bubrežnim bolestima, što zahteva kvalitetnu i efikasnu komunikaciju.
- Zalaganje za pristup koji obuhvata strategije za: pružanje podrške pacijentima u cilju povećanja njihove adaptacije na epizode pogoršanja bolesti, održavanje socijalnih kontakata, podizanje svesti i unapređenje znanja pacijenta, olakšavanje pristupa podršci i uspostavljanje poverenja i kontrole u upravljanju hroničnom bubrežnom bolesti.
- Zalaganje za pristup usmeren na uvažavanje prava i potreba pacijenta u sprovođenju istraživanja, lečenja i kreiranja zakonske regulative.
- Osnaživanje pacijenta, partnerstvo i efikasna komunikacija, zajedno sa promenom paradigme ka pristupu zasnovanom na osnaživanju pacijenta i njegove okoline, mogu uliti poverenje i nadu pacijentima da mogu kvalitetno živeti sa hroničnim bolestima bubrega. Zalaganje za efikasan, multidisciplinarni, integrisani i holistički pristup upravljanja simptomima kao što su kontrola bola, problemi sa spavanjem, anksioznost, depresija, stres, otežana pokretljivost, slabost i dr, sa ciljem ublažavanja ovih simptoma i poboljšanja kvaliteta života kako pacijenata tako i njihovih negovatelja.
Izvor:
