SRBIJA/BEOGRAD, 16. Januar 2024
JP „Putevi Srbije“ apeluje da učesnici u saobraćaju budu posebno oprezni prilikom vožnje i da prilagode brzinu kretanja uslovima na putu, jer se, prema upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kiša koja se sa severa i zapada Srbije širi ka ostalim krajevima, danas, 15.01.2024, i u noći 15/16.01.2024.godine, po kotlinama zapadne i jugozapadne Srbije, u dolini Zapadne Morave, a predveče i na istoku zemlje lokalno može lediti pri tlu.
Takođe, prema upozorenju, u Vojvodini, kasno posle podne, prelazak kiše u sneg, dok će u noći 15/16.01.2024. godine, sneg početi da pada i na području Beograda i u krajevima južnije od Save i Dunava. Očekuje se stvaranje/manje povećanje visine snežnog pokrivača.
Vozačima savetujemo da koriste zimske pneumatike, poštuju ograničenja brzine i da prilagode brzinu kretanja uslovima na putu.
Prijavljivanje za premiju za mleko za IV kvartal do 15. februara 2024. godine
BEOGRAD, 15. januar 2024.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisuje Javni poziv za za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za četvrti kvartal 2023. godine. Zahtevi se podnose u periodu od 15. januara do 15. februara 2024. godine, preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.
Pravo na premiju za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko se ostvaruje pod uslovom da je mleko proizvedeno i isporučeno u četvrtom kvartalu 2023. godine, odnosno u periodu od 1. oktobra do 31. decembra 2023. godine.
Zahtevi za premiju za mleko se podnose kao i do sada – preko mlekara, a postoji i mogućnost neposrednog podnošenja zahteva primarnih proizvođača.
BEOGRAD, 16. januara (Tanjug) – Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će biti dodatnih vaučera za odmor za građane Srbije, ali da će o tome detaljnije govoriti predsednik Srbije Aleksandar Vučić u subotu, na Svetog Jovana. Na konferenciji za novinare posle sednice Predsedništva SNS, Mali je rekao da će Vučić u subotu predstaviti program koji je vezan za 2027. godinu. “Sastavni deo tog programa je životni i lični standard građana Srbije sa svom pomoći ili svim predlozima koje ćemo u narednom periodu da sprovedemo. Među njima su i dodatni vaučeri, tako da ne bih o tome u detalje. Ako nije problem za vas i za građane Srbije, o tome ćemo u subotu i svi će biti obavešteni ne samo o toj vrsti pomoći, nego i svim ostalima koje planiramo kada su građani Srbije u pitanju”, rekao je Mali. Kako je rekao, prezentacija u subotu treba da da jednu jasnu sliku svim građanima Srbije u kom smeru idemo narednih nekoliko godina pod, kako je rekao, kišobranom velikog projekta koji se zove EXPO 2027, kada će naša zemlja biti domaćin najveće svetske manifestacije te godine. “Svaki građanin Srbije treba da ima korist od tog događaja i u smislu investicija u infrastrukturu, putnu, železničku, sportsku, ustanove kulture, ali takođe i kada je životni standard u pitanju i povećanje penzija i povećanje plata”, rekao je Mali. Dodao je da je obećanje SNS tokom kampanje bilo da ćemo u 2027. godini imati 1.400 evra prosečnu platu, 650 evra prosečnu penziju, 650 evra minimalnu zaradu.
Na pitanje novinara da li prokomentariše upozorenje Fiskalnog saveta da će se Srbija dodatno zadužiti 6,5 milijardi evra ove godine kako bi vraćala dugove i da će to negativno uticati na stopu javnog duga u odnosu na BDP, Mali je odgovorio da su srpske javne finansije stabilne. “To ne kaže Siniša Mali, Miloš Vučević, Aleksandar Vučić. To kaže Međunarodni monetarni fond kao najpozvanija institucija na svetu. Apsolutno nam je javni dug u odnosu na BDP 52,3 odsto na kraju prošle godine. Sad u ovom trenutku još niži. Svaku obavezu Republike Srbije izmiruje i u dan i u dinar. Nije tačna informacija da ćemo se toliko zadužiti. Imajte samo u vidu da se takođe paralelno sa zaduživanjem i vraćaju neki dugovi.
Planiramo da do kraja godine budemo negđe na 53 procenta javnog duga u odnosu na BDP”, rekao je Mali. Dodao je da je mnogo važnije u šta se novac ulaže. “Ulažemo u ono što je u interesu građana Srbije, kada je povećanje plata i penzija. Tako da nikakav problem nemamo sa javnim dugom. Nama su kamatne stope i dalje daleko niže nego svih zemalja u okruženju. Ako treba da se zadužimo, možemo. Ne zadužujemo se previše, samo za one projekte koji su, kažem, važni kapitalni projekti”, rekao je Mali. Naglasio je da je do 15. januara mnogo bolja naplata BDP-a u januaru, nego što su očekivali. “Opet se pokazuje ispravnost našeg konzervativnog planiranja. S druge strane, i dalje nam ekonomija raste. Na 2,5 odsto smo rasta prošle godine, dok je Nemačka već ušla u recesiju. Dakle, sa te strane svaki makroekonomski indikator, kada pogledate celokupnu sliku naše ekonomije, je izuzetno pozitivan. Imamo rekordno visoku zaposlenost, 2,36 miliona ljudi u Srbiji radi. To je istorijski najveći broj zaposlenih, plaćaju poreze, plaćaju doprinose, imamo rekordno nisku nezaposlenost od samo 9 odsto”, rekao je Mali. Dodao je su rekordne strane direktne investicije od 4,5 milijardi evra, rekordne devizne rezerve od 25 milijardi evra, rekordne rezerve u zlatu koje se čuvaju u trezoru Narodne banke, preko 39 tona. “Dakle, svaki makroekonomski indikator je povoljan, dobar i u ovom trenutku, Srbija je daleko, daleko ispred mnogo razvijenijih i većih zemalja nego što smo mi”, zaključio je Mali.
BEOGRAD, 16. januara 2024
JP „Putevi Srbije“ obaveštava učesnike u saobraćaju da će se od danas, od 9 do 16 časova, izvoditi radovi na redovnom održavanju na državnom putu I A reda broj 1, petlja Aerodrom-petlja Zmaj, smer Šid-Beograd. Za vreme izvođenja radova saobraćaj će se odvijati voznom i zaustavnom saobraćajnom trakom. Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom, navodi se u saopštenju ”Puteva Srbije”.
Januar 2024 BANATSKO VELIKO SELO Podaci Ministarstva za brigu o selu pokazuju da je došlo po pozitivnog pomaka u vezi sa povratkom mladih na selu, pogotovo u Vojvodini. Zahvaljujući merama resornog ministarstva, do sada je useljeno 2.650 kuća, sa 10.000 ljudi, od kojih su preko 3.000 deca. Na osnovu kvalitetne infrastrukture, interneta i postojanja osnovnih uslova za život, mladi naseljavaju napuštene kuće i na severu Banata.
Banatsko Veliko Selo jedno je od najvećih na teritoriji grada Kikinde, sa nešto više od dve hiljade meštana. Sa kvalitetnom infrastrukturom, internetom, kao i povezanim saobraćajnicama, primetan je pozitivan pomak u doseljavanju novih stanovnika.
”Zaista je tendencija vraćanja u svoje mesto intenzivnija jer naše male mesne zajednice, naša sela, nisu daleko od naše urbane zajednice kao što je Kikinda, svega par kilometara. Sigurno je bolje nekome nego ko živi u Mirijevu do centra Beograda. Ljudi su prepoznali da je bolje biti svoj na svome”, rekao je Milan Vašalić, čuvar narodne baštine.
Tragom ove teme, put nas vodi ka Mokrinu, nekada najvećem selu Jugoslavije sa više od 10.000 stanovnika, koje danas broji oko 4.000 meštana. Industrijalizacija je uradila svoje, istorijski značajne pruge više nema, a iskusni seoski hroničari smatraju da je budućnost u poljoprivredi.
”Mi stalno sumnjamo da će bogati zemljoradnik nešto dobro uraditi, ali mene boli kada vidim mokrinski atar koji nije do pola urađen, to je jedno veliko bogatstvo koje nažalost propada. Uvozimo hranu, a nemamo ljude da tu zemlju obrađuju”, rekao je Dragoljub Bata Badrljica, hroničar Mokrina.
Konkurs kupovine kuće u ruralnim područjima Ministarstva za brigu o selu počeo je na Vidovdan 2021. godine i do sada je useljeno 2.650 kuća, sa 10.000 ljudi, od kojih su preko 3.000 deca. Podaci pokazuju da je prosečna starost novih stanovnika u selima ispod 30 godina.
”Jedna trećina mladih je otišla iz grada u selo, prosečna starost je 29,8 godina i to nsimo očekivali. Program je dao odlične rezultate, a sa ovom trećinom mladih koji su došli u selo, zapravo se potvrđuje da radimo dobre stvari”, izjavila je Snežana Petrović, državna sekretarka Ministarstva za brigu o selu.
Kako bi se povratak ruralnim područjima nastavio i u narednom periodu, resorno ministarstvo nastavilo je sprovođenje programa kupovine seoskih kuća sa okućnicom, rešavanje pitanja prevoza u ruralnim sredinama, kao i realizaciju manifestacije ”Miholjski susreti sela”. U planu su i dodatne uredbe poput pokretanja privrednih aktivnosti, a sve u cilju da sela ponovo ožive.
