Kolekcionar starina: Sećanje na Velizara Kovačevića
Sećanje na Velizara Kovačevića
SAKULE, 13. oktobar 2022 – U 71. godini života, u Pančevu je 2. oktobra preminuo Velizar Kovačević, kulturni delatnik rodom iz Sakula. Pre devet godina redakcija Glas Opova je uradila reportažu o njemu i njegovom muzeju u Sakulama i ovim tužnim povodom ponovo je objavljujemo.
Etno kuća Kovačević u Sakulama: Od hobija do muzeja
SAKULE, 14. jul 2013 – Ulica JNA u Sakulama, to je onaj šor koji vodi ka Idvoru. Kuća sa brojem 56 ne razlikuje se od drugih starih kuća koje odlikuje klasična banatska arhitektura. Ipak, sve se menja kada prođete kroz kapiju i uđete u dvorište. Osim očigledne urednosti odmah vam „padaju u oči“ brojne stare poljoprivredne mašine raspoređene po čitavom dvorištu kao na izložbi. Ali niste se prevarili, zaista je u pitanju izložba. Velizar Kovačević, Pančevac rodom iz Sakula, svoje domaćinstvo je pretvorio u etno muzej. Oko 800 artefakata izloženih u dvorištu i pomoćnim zgradama čine impresivnu zbirku, kao i enterijer same kuće, koji izgleda kao da ste se vratili 70-80 godina u prošlost.
Od ove godine penzioner, sa antropološkog aspekta klasičan lala, Velizar je pun priča i prelazi sa teme na temu želeći što više da kaže i pokaže. Pasionirani kolekcionar starina, voćar, vinogradar, proizvođač vina, kulinar, naš domaćin je izuzetno inspirativan za svakog novinara koji je u potrazi za dobrom reportažom.
Pomoćne zgrade su odavno preuređene i namenjene starinama. Predmeti iz svakodnevne kućne upotrebe, kredenci, taljige, ogledala, narodna radinost uredno su poslagani po stolovima i policama.
Etno kuća Kovačević ; Foto/Glas Opova
Odvojenu zbirku čine radio i tv aparati, koji su Velizaru kao profesionalnom elektroničaru, posebna strast.
– Sve što može da se popravi, vratio sam u funkciju, kaže Velizar. Lampe predstavljaju najveći problem, a prilikom restauracije sve mora biti original, od kabla do lampice.
Velizar je Sakule napustio 1968. godine kada je otišao u Pančevo na školovanje. Naravno, veza sa Sakulama nije nikada prekidana ali je Pančevo bilo i ostalo stalno mesto boravka. Od 1974. godine radi za Gorenje servis, kao serviser specijalista, a sada kada je penzioner, kao honorarni saradnik. Strast prema starinama i kolekcionarstvu nasledio je kako kaže od oca, koji je takođe sakupljao starine. Još kao dete bio je starstveni kolekcionar: filatelija, numizmatika, sakupljanje značaka, itd. Kada se pre osam godina kolekcija starina uvećala do te mere da više nije imao načina da je kvalitetno skladišti, restaurirao je pomoćne zgrade i napravio mali muzej.
– Ova kuća je otvorena za sve koji žele da vide naše etno blago, poručuje Velizar. Dolazili su kolektivno đaci iz Sakula i Pančeva, prijatelji i razni znatiželjnici, i svi su bili prijatno iznenađeni.
Etno kuća Kovačević_1; Foto/Glas Opova
Unutrašnjost kuće je priča za sebe. Zidovi krečeni starim valjcima sa flornim aplikacijama i anđelčićima, nameštaj, pa čak i miris odaju duh nekih starih vremena. U jednoj rečenici, kao da je vreme pre pola veka stalo.
Međutim, kada ste sa Velizarom iznenađenjima nikad kraja. Osim strasti ka kolekcionarstvu naš domaćin ima i niz drugih pasija. Dugo se bavi voćarstvom i vinogradarstvom i na tom polju takođe ima zapažene rezultate. Uzgaja trešnje, kajsije, breskve, grožđe, proizvodi džemove i vina, nagrađivan je za rekordne uzgoje voća, a za svoja vina nagrade redovno osvaja na vinarskim skupovima. Naravno, kao i svaki lala, Velizar je veliki gurman ali i izuzetno dobar kuvar. Majstor je za kolače, ali i za sve druge oblasti kulinarstva bilo da se radi o sušenju mesa ili kuvanju čorbe. Dok priča o kuvanju očigledno je da to radi sa uživanjem, a uz svako pomenuto jelo istog trenutka nam bez kuvarske sujete i arogancije odaje i tajnu recepture.
Na pitanje, kako sve postiže, Velizar odgovara da je radoholičar i da jednostavno ne može mirno da sedi. Uvek želi nešto novo da sazna, tako da i sada kada je penzioner, stalno uči nešto novo. Upravo sada radi na stolariji i duborezu. Druga osobina koju ističe je perfekcionizam i kaže da ne može nečim da se bavi ako to ne dovede do perfekcije, a za to je potrebna velika posvećenost.
Kako god bilo, Velizar Kovačević je čovek koji se na prvi pogled ne razlikuje od svojih sugrađana, a opet, sa druge strane toliko poseban. Radoholičar, perfekcionista i posvećenik. Kolekcionar, voćar, vinogradar, vinar, kulinar. U svakom slučaju, čovek koji je sebi ispunio život.
