SVETSKI DAN SRCA-29. SEPTEMBAR 2025.

by Glas Opova | 29.09.2025. | DRUŠTVO

OPOVO, 29. septembar 2025
Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj” sa cilјem da poveća svest o zdravlјu srca, podsećajući lјude da ne zanemaruju upozorenja o zdravlјu srca i da daju prioritet redovnim pregledima, zdravim navikama i pravovremenoj medicinskoj intervenciji kako bi se sprečili prevremeni smrtni slučajevi zbog bolesti srca i krvnih sudova.

Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80% prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilјa Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći lјudima širom sveta da vode bolјi i zdraviji život sa zdravim srcem.

Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou čitavog stanovništva kako bi smanjili KVB, uklјučujući:

• Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
• Uvođenje poreza na hranu koja sadrži transmasti u cilјu smanjenja potrošnje namirnica bogatih mastima, šećerima i solјu;
• Izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilјu povećanja fizičke aktivnosti;
• Izradu strategije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
• Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.

Epidemiološka situacija u Srbiji 2023. godine

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2023 godine u Srbiji je umrlo je 48.277 osoba (22.422 muškaraca i 25.855 žena). Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 49,8% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Tokom 2023. godine, u strukturi smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova vodeće mesto pripalo je ostalim bolestima srca i krvnih sudova (37,1%), nakon čega je sledila smrtnost od ishemijskih bolesti srca i cerebrovaskularnih bolesti (35,0%), a smrtnost od hipertenzivne bolesti bila je na trećem mestu (22,4%).

Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) je vodeći javnozdravstveni problem u razvijenim zemlјama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemlјama u razvoju. U AKS spadaju akutni infarkt miokarda i nestabilna angina pektoris. Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2023. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 21.625 slučajeva. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 80,5%, a nestabilna angin pektoris kod 19,5% obolelih. Incidencija AKS iznosila je 207,9 na 100.000 stanovnika. Od ovog sindroma 2023. godine u Srbiji je umrlo 4255 osoba. Stopa smrtnosti od AKS iznosila je 36,7 na 100.000 stanovnika.

Podaci o obolevanju i umiranju od KVB u Vojvodini, 2022. godine.

Ukupno registrovani morbiditet u službi opšte medicine u Vojvodini, tokom godine, iznosio je 2.673.245 obolјenja, pri čemu je vodeća grupa „bolesti sistema krvotoka“ (15,6%).
U službi medicine rada ukupno registrovan morbiditet iznosio je 276.162, a jedna od tri  vodeće grupe bolesti jesu, takođe, bolesti sistema krvotoka (13%).

U službi opšte medicine i službi medicine rada vodeća dijagnoza je bila esencijalna arterijska hipertenzija.

Od bolesti sistema krvotoka umrlo je 14.085 osoba, a specifična stopa mortaliteta je iznosila 80,9 na 10.000 stanovnika. Među bolestima sistema krvotoka najzastuplјeniji uzrok smrti su bile bolesti povišenog krvnog pritiska zbog kojih je umrlo 4.449 osoba (31,6%), druge bolesti srca (I26-I51) od kojih je umrlo 3.826 osoba (27,2% svih uzroka iz bolesti sistema krvotoka) i ishemijska bolest srca od koje je umrlo 2.800 osoba (19,9%).

Epidemiološka situacija u Južnom Banatu

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u Južnobanatskom okrugu. Na osnovu podataka Zavoda za javno zdravlјa Pančevo posmatrajući poslednjih pet godina, u našem okrugu, samo od akutnog koronarnog sindroma (AKS) godišnje je prosečno obolevalo 865 i umiralo 158 osoba.

Na osnovu do sada prikuplјenih podataka u 2024.godini registrovano je 729 obolelih od AKS i to 650 infarkta miokarda (89,2%) i 79 nestabilne angine pektoris (10,8%).

Od infarkta miokarda u našem okrugu češće obolevaju i umiru muškarci nego žene (odnos 60:40). Srčani udar se najčešće registruje kod muškaraca posle 55 i kod žena posle 60 godine života, međutim dijagnozu ove bolesti, ne tako retko dobiju i znatno mlađe osobe, vać sa 30-40 godina (u 2024.god. infarkt je registrovan kod dva muškarca koji su uzrasta 25-29 i 30-34 god).

Od AKS u Južnom Banatu u poslednjem petogođu, godišnje je prosečno umiralo 158 osoba i to uglavnom od infarkta miokarda (99%). Na osnovu do sada prikuplјenih podataka u 2024.godini 152 osobe su umrle od infarkta miokarda i 7 od nestabilne angine pektoris. Smrtni ishod od infarkta miokarda najčešće se beleži kod muškaraca posle 60 god. i žena posle 65 godine života, ali se registruje i kod malađih, već u uzrastu sa 45 godina.

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).

SAVETI DA SAČUVATE VAŠE SRCE

Budite mudri u izboru hrane i pića
– Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove.
– Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.
– Pojedite pet porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.
– Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.
– Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih transmasti.
– Pravite kod kuće zdrave obroke.

Budite fizički aktivni
– Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelјi.
– Prošetajte do posla ili prodavnice.
– Koristite stepenice umesto lifta.
– Uklјučite se u neki sport ili ples.
– Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).
– Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.
– Na posao idite biciklom, ako je to moguće.
– Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).
– Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera).

Recite „ne” pušenju
To je najbolјa stvar koju možete da uradite za pobolјšanje zdravlјa vašeg srca.
U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.

Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.
Prestankom pušenja, pobolјšaćete svoje zdravlјe i zdravlјe vaših najbližih.
Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.