Ružić: Biće povećan broj pedagoga i psihologa u školama
Beograd, 8. Decembar 2022 (Tanjug) – Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da će Radna grupa tog ministarstva 20. decembra izaći sa konkretnim predlozima za borbu protiv nasilja u školama, a da je, za sada, jedino izvesno da će tražiti veći broj pedagoga i psihologa u školama. Ružić je rekao za Tanjug da je trajanje Radne grupe vremenski ograničeno do 20. decembra i da na naredna dva sastanka očekuje da se iskristališu mere koje će biti preložene. “Imamo različite predloge – da se poveća broj psihologa i pedagoga, da se deci zabrani unošenje mobilnih telefona na časove, što smatram da nije loše zbog koncentracije i praćenja nastave. Takođe, zakon omogućava da škole podnesu prekršajne prijave protiv roditelja čija su deca vinovnici nasilja”, rekao je Ružić. Dodaje da nijedna mera koja bude uvedena neće preko noći iskoreniti nasilje u školi i ističe da smatra da najveća pažnja treba da se usmeri ka prevenciji, međuresorskoj saradnji i zajedničkom radu svih segmenata društva. “Mislim da je prevencija ključ i da to treba da bude kombinacija prevencije i kažnjavanja. Da te kazne budu poruka i preventivno deluju na sve koje pomisle da mogu da počine nasilje”, poručio je ministar. Što se tiče davanja statusa službenog lica nastavnicima, Ružić kaže da iz razgovora sa predstavanicima reprezentativnih sindikata nije stekao utisak da su oni za to. “Prava jesu veća, ali su veće i obaveza i potencijalno krivično-pravna odgovornost je veća za njih ako oni počine neko delo. Ono što poznaje naš zakon jeste da se nasilje prema nastavniku tretira kao nasilje prema službenom licu i mislim da bi ta forma mogla da zadovolji”, poručio je Ružić. On dodaje da je ta opcija davanja statusa službenog lica otvorena, ali da smo još uvek daleko od toga. Na pitanje šta misli o štrajkovima sindikata u prosveti, Ružić kaže da ima stalni dijalog sa njima i da nisu podeljeni, već ujedinjeni po pitanju nasilja u školama. “Jedino oko čega se ne mogu složiti je što nije ispoštovan zakonski minimum procesa rada. Učenicima će morati da bude vraćen taj jedan nastavni dan. Moglo je to da se uradi mudrije”, smatra ministar. On ističe da škola ima obrazovno-vaspitnu ulogu, ali da ne može biti zamena za roditeljsko vaspitanje i ono šta deca nose iz kuće. Za stanje u obrazovanju krivi i medije. “Važna je uloga medija, da ne prave heroje od opskurnih likova, već da favorizuju pozitivne vrednosti. Ispada da je popularno biti bahat, bezobrazan i nasilan. To je slika i prilika našeg društva”, konstatuje Ružić. Takođe, on upozorava da nasilje postaje društveno prihvatljivo, što je, ističe, nedopustivo jer nam je potrebna nulta tolerancija na nasilje. Ističe da deca, roditelji i nastavnici izbegavaju da prijavljuju nasilje sve dok ono ne eskalira. “Ako deca ili roditelji primete da nešto nije u redu, neka prijave Ministarstvu prosvete. Suština je da se nasilje zaustavi na tom prvom, verbalnom nivou”, rekao je Ružić. Dodaje da je, u najmanju ruku, bitno prijaviti pedagogu ili psihologu koji će videti da li to vodi u neku još goru fazu ili može da se spreči pojačanim vaspitnim radom. Ministar naglašava da ne bi trebalo da se bavimo samo statistikom koja kaže da je u školama u Srbiji 2019. bilo 815 slučajeva nasilja, 2020. 415 zato što je veliki deo školske godine rađen po modelu onlajn nastave, 2021. 710, a ove 2022. godine 276 do sada. “Ako to uporedimo sa 1.800 škola i 750.000 učenika onda će neki birokrata reći da to nije opasno. Opasno je, jer ima i veliki broj slučajeva koji nisu prijavljeni. To je veliki društveni problem i moramo da prionemo na posao i radimo još predanije da iskoristimo sve mehanizme i zakonodavni okvir koji nam je na raspolaganju kako bi se to sprečavalo”, kaže ministar. On naglašava da je važno je da sliku ne obojimo crno-belo, da imamo sjajne radionice još od predškolskog uzrasta gde se deca uče toleranciji, empatiji i bontonu. Navodi i primer sportske gimnazije gde su deca organizovala humanitarnu predstavu za drugara koji boluje od leukemije. “Devedeset pet odsto nastavnika, direktora, saradnika, psihologa i pedagoga je sjajno i radi za ne tako veliku platu, kao što je i 95 odsto dece fenomenalno i lepo vaspitano, i zato ne treba tako olako davati izjave o urušenom obrazovnom sistemu, uzdrmanom autoritetu, nevaspitanosti dece itd. To su izdvojeni slučajevi”, poručio je Ružić.
Srbija, 8. decembar 2022
Prema prognozi RHMZ, danas će u Srbiji biti pretežno oblačno, mestimično sa kišom, a više padavina se očekuje u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Vetar slab i umeren, u planinskim predelima kratkotrajno i jak, istočni i jugoistočni. Najniža temperatura biće od 0 stepeni na severu Vojvodine do 7 stepeni na jugoistoku Srbije, a najviša od 5 stepeni na severu do 13 stepeni na jugoistoku zemlje. U Beogradu će danas biti vetrovito sa kišom, vetar slab, istočni i jugoistočni. Najniža temperatura oko 3 stepena, a najviša oko 7 stepeni. U petak i subotu će, prema prognozi, biti toplije uz umeren i jak južni i jugoistočni vetar, naročito u košavskom području i na planinama, a na jugu Banata i sa udarima olujne jačine. U nedelju se očekuje zahlađenje, a uveče i tokom noći, u nižim predelima severne, zapadne, jugozapadne i centralne Srbije se očekuje prelazak kiše u sneg. U ponedeljak će biti hladno, na severu suvo, u ostalim krajevima sa snegom, uz formiranje snežnog pokrivača.
Danas je tačno 165 godina od rođenja najvećeg slikara realiste, a svakako najomiljenijeg srpskog slikara, čika Uroša Predića.
Rođen u Orlovatu, u svešteničkoj porodici, čika Uroš je ceo svoj život posvetio lepoti i umetnosti, darujući svom narodu neke od najznačajnijih dela poput “Kosovka devojka”, “Siroče na majčinom grobu”, “Vesela braća”. a naročito su značajni portreti savremenika koje je Predić naslikao. Između ostalih to su portreti Stojana Novakovića, Mike Petrovića-Alasa, Slobodana Jovanovića, Živojina Mišića….
Pančevo je grad za koji je čika Uroš bio i ostao neraskidivo vezan još od školskih dana, jer je pohađao nemačku školu u Crepaji, a od 1869. do 1876. godine pohađao je sedmorazrednu gimnaziju u Pančevu (pančevačka realka, koja je kasnije dobila ime po njemu). Tu je drugovao sa Mihajlom Pupinom, a profesor mu je bio pančevački prota, Vasilije Vasa Živković.
Upravo na poziv prota Vase, Predić dolazi u Pančevo i oslikava ikonostas u Preobraženskoj crkvi, a kasnije slika i brojne portrete pančevaca, između ostalih portret dr Svetislava Kasapinovića i dva portreta Đorđa Vajferta.
Svoju drugu po redu izložbu Predić pravi upravo u Pančevu 1890. godine, a jedna od poslednjih izložbi u dugoj karijeri čika Uroša, priređena je upravo u Narodnom muzeju Pančevo, 1950. godine, čijem otvaranju je i sam prisustvovao.
Trenutno su na velikoj izložbi pod nazivom “Život posvećen lepoti i umetnosti” u Galerija Matice srpske izložene četiri slike iz zbirki našeg Muzeja.
Narodni muzej Pančevo, s ponosom brine o 33 dela našeg, velikog, čika Uroša, iz Orlovata, Pančeva, Banata….
Tokom avgusta ove godine u Sefkerinu je upriličena izložba koja je posetiocima prikazala mnogobrojni dokumentarni materijal, zbirku koju je sakupio naš sugrađanin Goran Nikolić – Neuzinski, a koja je sadržala mnoga pisma, razglednice i fotografije velikog slikara koji je rođen i živeo u našem neposrednom komšiluku i ostavio neizbrisiv trag u istoriji slikarstva.
Ove godine dodeljeno 20 šporeta za socijalno ugrožena domaćinstva
Opovo, 7. decembar 2022
Pored akcije raspodele zimskog ogreva, lokalna samouprava je sprovela još jednu akciju u okviru aktivne socijalne politike na teritoriji Opštine Opovo. U pitanju je nabavka i raspodela šporeta za grejanje i kuvanje. Lokalna samouprava je raspisala javni konkurs, i za ovu priliku formirana je stručna komisija koja je izvršila bodovanje i napravila rang listu, tako da je šporete dobilo 20 domaćinstava. Akciju u Sefkerinu, Opovu i Barandi ispratili su predsednik opštine Miloš Markov, odbornik Predrag Ginculj, zamenica predsednika opštine Opovo Ankica Simin Damjanov i zamenik predsednika skupštine, Dragan Ugrinov i opštinski većnik Milovan Knežević . Korisnici ove dodele izrazili su zadovoljstvo jer će im ovi šporeti, pre svega pomoći u zagrevanju tokom zime.
Ove godine dodeljeno 20 šporeta za socijalno ugrožena domaćinstva; Foto/Glas Opova
Predsednik opštine je istakao ovaj konkurs i projekat kao primer dobre prakse koji će verovotno biti realizovan u narednim godinama u okviru aktivne socijalne politike lokalne samouprave.
„ Ovo je jedan od programa koje naša lokalna samouprava sprovodi u okviru programa socijalne zaštite. Jedna novina koju smo počeli prošle godine i koja se pokazala kao opravdana jer naši sugrađani imaju potrebu i za zamenom šporeta a ne samo za pomoć u ogrevu koju već tradicionalno radimo godinama unazad. Videli smo da zaista imaju problem, da su im šporeti dotrajali, zastareli i želeli smo da pomognemo na ovaj način. Prošle godine smo uveli to kao pilot program podržali 20 porodica videli da je opravdano, i ove godine ponovo izdvojili sredstva i nabavili još 20 šporeta koji će biti podeljeni našim sugrađanima u sva četiri naseljena mesta.
Mi kao lokalna samouprava uz sve poslove koje radimo, ne smemo da zaboravimo taj socijalni aspekt naše lokalne zajednice a to je da budemo humani jedni prema drugima i pomažemo kad god je moguće i ovaj deo posla je deo koji mene izuzetno čini srećnim “, izjavio je Markov.
Akcija se nastavlja narednih dana, distribucijom šporeta u Sakulama, koju sprovode radnici JP „Mladost“ Opovo.
U toku je zakazivanje termina za novogodišnje fotografisanje, kako za mališane, tako i za odrasle. Dođite da se družimo, smejemo, pevamo, a malo i fotograšimo. Na Vama je samo da na vreme zakažete svoj termin, a na nama da Vaše izdvojeno vreme i raspoloženje ovekovečimo lepim fotografijama.
Usluge koje nudimo:
– Izrada fotografija raznih veličina (i u digitalnom formatu)
– Izrada kalendara formata 20cm x 30cm i 30cm x 40cm
– Izrada šolja
Adresa studija: Stanka Tomića 61, Opovo.
Osoba za kontakt: Nikola Konstantinov, 0638991712.
Facebook i instagram profil:
Foto Luki i @foto_luki.
Pišite nam za ostale informacije.
Nova godina uskoro dolazi, Deda Mraz je na putu, Dugo je da idemo kod njega Preko sneg polja Na sankama kroz šumu..
