U subotu,30.08.u Crepaji je održana četvrta po redu, manifestacija “Njegovo veličanstvo orah” a u organizaciji naših drugarica iz UŽ”Vredne ruke” iz Crepaje.Kao što i samo ime govori,sve je bilo u znaku oraha.
Manifestscija je bila takmičarskog karaktera,te smo imale četiri izazova:Najlepši kolač od oraha, najteži orah, najbrže razbijanje oraha i najlepši štand. Žene iz desetak udruženja(Crepaja, Opovo, Sakule, Kačarevo, Kovačica, Tomaševac, Padina, Samoš, Uzdin) su bile na visini zadatka.
Članice Aktiva žena Opovo su se,kao i uvek,rado odazvale na ovakav lep događaj.
Druženje, afirmacija, upoznavanje drugih običaja, kulture i tradicije svrha su ovakvih manifestacija .Uz poeziju, folklor i takmičenje, ljubazne domaćice iz crepajačkog udruženja potrudile su se da uživamo.
Dan se završio u lokalnom lovačkom domu gde je bila upriličena dodela nagrada,večera i druženje uz muziku. Naše udruženje se dodatno obradovalo,osvojile smo drugo mesto za najbolji kolač od oraha .
Nagrade su uvek vetar u leđa , ali nisu najvažnije.Važno je da trajemo i da otimamo zaboravu našu tradiciju i običaje.
Kako se bliži nova grejna sezona, građani sve više preispituju: šta je najisplativije, ekološki prihvatljivo, a šta realno izvedivo u praksi? Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić za RTS otkriva stanje na tržištu ogreva i upozorava na sve skuplji pelet i sve manje popularan ugalj.
Stabilnost drveta, skok cenе peleta
Tržište ogrevnog drveta dobro je snabdeveno i cene su zasad stabilne, dodaje Glavonjić. Najjeftinije drvo je u Vranju — oko 6.500 RSD/m³, dok se u Pirotu prodaje za 7.000 RSD/m³. U Šumadiji cena varira između 7.000 i 9.000 RSD/m³, dok su u Beogradu i Novom Sadu najviše — između 8.200 i 9.500 RSD/m³
S druge strane, pelet je u avgustu značajno poskupeo: uvoz iz Crne Gore je skuplji za 1.400 RSD/t, a iz Hrvatske za 400–1.000 RSD/t. Trenutni raspon cena: 28.500–30.000 RSD/t za pelet, dok je domaći — 27.000–29.400 RSD/t
Pad proizvodnje objašnjava deo problema: sa 480.000 tona iz 2021. spalo je na 320.000 tona u 2024. — čak 34 % manje. Mnoge fabrike poslovale su s velikim gubicima, jedan od najvećih proizvođača zabeležio je gubitak od oko 1,4 miliona evra, a loša prošla zima doprinela je slabljenju potražnje
Ekološka osvešćenost i svest o štetnosti uglja doprinosi spuštanju njegove upotrebe svake godine
Glavonjić savetuje: ogrevno drvo nabavite četiri do šest meseci unapred — a dobro osušeno može smanjiti emisiju štetnih materija i doneti do 20 % uštede
Analiza: mesečna potrošnja struje za grejanje kuće od 100 m²
Prema najnovijim izvorima, prosečan energetski zahtev za grejanje u Srbiji iznosi otprilike 150 kWh/m² godišnje Za kuću od 100 m², to odgovara:
150 kWh/m² × 100 m² = 15.000 kWh godišnje.
Pretpostavljajući grejnu sezonu od 5 meseci (oktobar–februar ili novembar–mart):
15.000 kWh / 5 = 3.000 kWh mesečno.
Drugi relevantni podatak (iz ITIM-a) navodi da za dobro izolovanu kuću i električni kotao snage ~10 kW, treba očekivati potrošnju od 1.200 kWh mesečno (15.000–20.000 RSD), dok loša izolacija lako udvostruči račune
Zaključak: realna potrošnja za kuću od 100 m² može se kretati između 1.200 i 3.000 kWh mesečno, u zavisnosti od energetske efikasnosti. Pritom prosečan trošak iznosi 15.000–20.000 RSD mesečno, a kod lošije izolacije — i do 40.000 RSD i više
Presek troškova
Energент kroz grejnu sezonu
Mesečni trošak (RSD, prosečna kuća 100 m²)
Drvo (osušeno, povoljno)
znatno ispod prosečne vrednosti
Pelet (27–30 k RSD/t)
u proseku: skuplje od drveta
Ugalj
daleko ređe koristi zbog ekološke svesti
Struja (1.200–3.000 kWh)
oko 15.000–20.000 RSD, loša izolacija: duplo
Za one koji razmatraju grijanje isključivo strujom, važno je uzeti u obzir izolaciju, izbor efikasnog kotla i moguće dodatne investicije poput termostata — ulaganja koja se često vraćaju uštedom od 10–15 %
Zaključak
Pelet je ove jeseni znatno skuplji, dok drvo ostaje stabilna i ekonomičnija opcija, naročito ako je dobro osušeno i kupljeno na vreme. Ugalj se sve manje koristi, prvenstveno zbog ekoloških razloga. Oni koji planiraju grejanje strujom treba da računaju na mesečne troškove od 15.000 do 20.000 RSD, u zavisnosti od izolacije svog doma.
SEFKERIN, 30. avgust 2025 – Tačno u 10 časova, na znak sudija, takmičari iz 31 ekipe krenuli su u kulinarsku „trku“ na 16. pasuljijadi u Sefkerinu. Organizator je obezbedio pasulj i meso, dok su kuvari doneli sastojke koji će njihov pasulj učiniti posebnim, a o čemu će konačnu odluku doneti sudije.
Dok su takmičari kuvali u svojim kotlićima, članovi organizatora pasuljijade – Udruženje „Tata i sinovi“, koji se kao domaćini manifestacije ne takmiče, pripremali su veliki kazan koji je bio namenjen prijateljima i gostima. Naravno, pasulj se dugo kuva, a dok se ne skuva, treba nešto i zameziti. Tako se krenulo prvo sa doručkom, uglavnom tradicionalna banatska trpeza, a zatim je zamirisao i roštilj. Dok se ne skuva pasulj.
Takmičenje je proteklo veselo i raspoloženo, a onda su sudije između 13 i 13:30 časova časova uzele uzorke. Žiri koji su činili članovi Asocijacije šefova kuvara u sastavu – Otilia Damjanović, Marija Margit, Marton Zoltan i Sava Kovački odlučio je da je najbolji pasulj 16. sefkerinske pasuljijade skuvala domaća ekipa „Omladinci“, drugo mesto je pripalo ekipi „Pišta“ sa Preliva, dok je treća bila ekipa „Dva drugara“ iz Borče.
Pehare i nagrade uručila je predsednica opštine Anka Simin Damjanov.
BARANDA, 30. avgust 2025 – Povodom praznika Dana Barande, predstavnici Mesne zajednice, lokalne samouprave i građana, odali su poštu i položili vence na spomenike narodnog heroja Olge Petrov i partizana Toše Aćimovića – Mećave.
Datum praznika Barande izabran je na osnovu događaja u noći između 28. i 29. avgusta 1944. godine, kada je partizanski odred iz Srema izvršio napad na nemačku policijsku stanicu u Barandi, koja se nalazila na mestu sadašnjih kuća na uglu ulica Maršala Tita i Oslobođenja. Partizani su napali iz pravca parka i tom prilikom je poginuo izvesni Toša Aćimović čije je partizansko ime bilo Mećava, tako da je kasnije i jedna ulica u Barandi nazvana Mećavina. Povodom ovog događaja ustanovljen je praznik, a zašto to nije 28. ili 29. avgust kada se napad zaista i dogodio, razlog su verovatno velikogospojinski crkveni praznici zbog čega su tadašnji politički funkcioneri odlučili da se datum pomeri za jedan dan kako se socijalistički praznik ne bi poklapao i slavio kada i Velika Gospojina.
