by Glas Opova | 10.09.2025. | KULTURA
OPOVO, 10. septembar 2025 – Opštinska narodna biblioteka Opovo (Kulturni centar Opovo – Galerija Jovan Popović) objavila je program aktivnosti i događaja za septembar.
Opštinska narodna biblioteka Opovo, svake subote, 11:00h; Kreativne radionice za decu.
Kulturni centar Opovo, 11. septembar (četvrtak) 20:00h; Koncert klasične muzike „Ljubavna pisma“ (solo pesme jugoslovenskih i ruskih autora. Nataša Jovović (sopran), Stevan Karanac (tenor), Vladimir Vanja Šćepanović (klavir). Režija: Stevan Karanac).
Galerija „Jovan Popović“, 21. septembar (nedelja), 18:00h; Otvaranje izložbe Nikole Opačića.
Lego radionice za decu u okviru izložbe Nikole Opačića (lokacija i datum biće objavljeni naknadno)
Kulturni centar Opovo, 27. septembar (subota), 12:00h; Pozorišna predstava za decu „Ježeva kućica“
by Glas Opova | 10.09.2025. | LOKALNA SAMOUPRAVA
OPOVO, 10 septembar 2025
Obaveštavaju se građani opštine Opovo, a na osnovu prispelog obaveštenja, od Javnog preduzeća Srbijagas da su nakon završenih radova na povezivanju dovodnog gasovoda za teritoriju opštine Opovo omogućeni prijemi zahteva domaćinstva koja su zainteresovana za priključak.
Prijave se predaju na adresi: JP „Srbijagas“ RJ „Distribucija“ Pančevo, ul. Miloša Obrenovića br. 8, radnim danima od 9 do 12 časova.
Na sajtu Srbijagasa nalazimo i ove informacije, cena kućnog gasnog priključka: 780 evra, u dinarskoj protivvrednosti
Način plaćanja: Mogućnost plaćanja troška priključenja na 36 mesečnih rata, beskamatno, s tim što iznos koji odgovara PDV-u, a ulazi u cenu od 780 evra, kupac plaća avansno, u roku od 3 dana od dana izdavanja računa;
Preostali iznos kupac plaća u 36 jednakih mesečnih rata, pri čemu prva rata dospeva u roku od 8 dana od dana zaključenja Ugovora, a ostale rate u skladu sa planom otplate.
JP „Srbijagas“ će kupcu izdati plan otplate troškova priključenja sa iznosom i datumom dospeća svake pojedinačne mesečne rate troškova priključenja.
Plan otplate predstavlja sastavni deo ugovora.
Rok za završetak radova na izgradnji tipskog gasnog priključka je 90 dana od dana plaćanja prve mesečne rate troškova za priključenje.
Za dodatne informacije, u zavisnosti od mesta stanovanja, možete da se obratite na sledeće brojeve telefona, svakog radnog dana u periodu od 8:00-15:oo časova ili putem mejla: prikljucak@srbijagas.com.
NAPOMENA: Opcija plaćanja na 36 rata se odnosi ISKLjUČIVO na fizička lica. U slučaju da se radi o pravnom licu, cena je ista, ali se ne može plaćati na 36 rata.
Dokumentacija koja je potrebna za podnošenje zahteva za odobrenje za priključenje objekta na distributivnu gasnu mrežu
Podnosilac zahteva za rešenje o odobrenju za priključenje mora dostaviti FOTOKOPIJE sledeće dokumentacije:
– prepis lista nepokretnosti (mogu podnosiocu zahteva sami da skinu sa interneta, e-katastar), ne starije od 6 meseci
– ukoliko u prepisu lista nepokretnsoti ne piše da objekat ima upotrebnu ili građevinsku dozvolu ili rešenje o ozakonjenjenju, neophodno je dostaviti upotrebnu ili građevinsku dozvolu ili rešenje o ozakonjenju objekta za koji traži gasni priključak
– kopija plana objekta na parceli ne starija od 6 meseci
– ukoliko objekat ima više suvlasnika mora imati ovlašćenja od svih suvlasnika overeno kod notara
– ukoliko se objekat nalazi na parceli sa više vlasnika potrebno je dostaviti saglasnost svih vlasnika overeno kod notara
– lična karta (kopija) ili ukoliko je lična karta sa čipom, onda očitana lična karta
– ukoliko zahtev podnosi lice koje nije vlasnik objekta a u svojstvu vlasnika, potrebno je da ima ovlašćenje od vlasnika objekta overeno kod notara
– rešenje od Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo ukoliko je objekat ili njegova okolina pod zaštitom kulturnih dobara
Zahtevi se primaju u JP „Srbijagas“ RJ „Distribucija“ Pančevo, ul. Miloša Obrenovića br. 8, radnim danima od 9 do 12 časova.
Napomena: Pre podnošenja zahteva za odobrenje za priključenje objekta na distributivnu gasnu mrežu, potrebno je da podnosilac zahteva proveri u JP „Srbijagas“ RJ „Distribucija“ Pančevo, da li je ispred njegovog objekta izgrađena distributivna gasna mreža. To može učiniti telefonskim putem na broj telefona 013/215-53-50 ili 013/215-53-64 ili 013/215-53-52. Podnosilac zahteva mora u tom slučaju pripremiti broj parcele i navesti adresu na kojoj se nalazi objekat za koji se traži gasni priključak.
by Glas Opova | 10.09.2025. | DRUŠTVO
Promena narativa o samoubistvu”
Samoubistvo je veliki javnozdravstveni problem sa dalekosežnim društvenim, emocionalnim i ekonomskim posledicama. Procenjuje se da trenutno postoji više od 700.000 samoubistava godišnje širom sveta, a svako samoubistvo duboko utiče na mnogo više lјudi. Samoubistvo ostaje kritično globalno pitanje koje pogađa pojedince i zajednice širom sveta.
Jedan od 100 smrtnih slučajeva u svetu posledica je samoubistva. Samoubistvo može uticati na svakog od nas. Svako samoubistvo je poražavajuće i ima dubok uticaj na one oko njih. Međutim, podizanjem svesti, smanjenjem stigme oko samoubistva i podsticanjem aktivnosti zasnovanih na dokazima, možemo smanjiti slučajeve samoubistava širom sveta. Svetski dan prevencije samoubistava prilika je za podizanje svesti o samoubistvu i promovisanje akcija kroz proverene pristupe koji će smanjiti broj samoubistava i pokušaja samoubistva na globalnom nivou.
Promena narativa o samoubistvu ima za cilj da inspiriše pojedince, zajednice, organizacije i vlade da se uključe u otvorene i iskrene diskusije o samoubistvu. Pokretanjem ovih vitalnih pitanja možemo srušiti barijere, podići svest i stvoriti bolјu kulturu razumevanja i podrške.
Sprečavanje samoubistva je često moguće i svako je ključni igrač u prevenciji!
Kroz određene aktivnosti možete učiniti da nekome taj mali doprinos i razlika bude presudna u najmračnijim trenucima – kao član društva, kao dete, kao roditelј, kao prijatelј, kao kolega ili kao komšija. Svi možemo odigrati ulogu u pružanju podrške onima koji doživljavaju samoubilačku krizu ili onima koji su ožalošćeni samoubistvom.
Samoubilačke misli su složene. Faktori i uzroci koji dovode do samoubistva su brojni i komplikovani. Nijedan pristup ne funkcioniše podjednako za sve. Ono što znamo je da postoje određeni faktori i životni događaji koji mogu učiniti nekoga senzitivnijim na samoubistvo, a stanja mentalnog zdravlja, poput anksioznosti i depresije, takođe mogu doprineti. Ljudi koji imaju samoubilačke misli mogu sebe doživeti kao da su zarobljeni ili kao teret za svoje prijatelje, porodicu i one oko sebe, pa se stoga osećaju kao da su sami i nemaju druge mogućnosti. Pandemija COVID-19 doprinela je povećanju osećaja izolacije i ugroženosti. Stvarajući nadu kroz aktivnosti u zajednici, možemo signalizirati ljudima koji imaju samoubilačke misli da ima nade, da nam je stalo i da ih želimo podržati.
Svakome možete pomoći i pružiti nadu pokazujući da vam je stalo. Svi mi imamo ulogu u sprečavanju samoubistva, nebitno da li je ona mala ili velika.. Kratki razgovori mogu spasiti živote i stvoriti osećaj bliske povezanosti i nade u nekome ko se možda bori.
Stigma je glavna prepreka u traženju pomoći. Promena naracije o samoubistvu kroz promociju nade, može stvoriti saosećajnije društvo u kome će se oni kojima je potrebno osećati ugodnije u traženju pomoći. Svi možemo učiniti nešto da živimo u svetu u kojem je samoubistvo prepoznato i svi možemo učiniti nešto kako bismo to sprečili.
Iskustva i priče ljudi sa doživljenim samoubistvom u bliskom okruženju mogu biti izuzetno moćni u pomaganju drugima da bolje razumeju samoubistvo kao i u podsticanju lјudi da se odluče da podrže nekoga, a pojedincima da sami potraže pomoć. Veoma je važno da osoba koja priča svoju životnu priču o pokušaju samoubistva, zna kako to da učini na način koji je siguran i za nju samu kao i za one koji slušaju tu priču. Lične priče o pojedinačnim iskustvima značajnog emocionalnog stresa, suicidalnim razmišljanjima ili pokušajima, te iskustvima oporavka, mogu ulivati nadu drugima da iako prolaze kroz periode problema ili krize, postoji rešenje. Pojedinci koji dele iskustva o sopstvenoj ožalošćenosti zbog samoubistva u svom bližem okruženju i načinu na koji žive svoju „novu normalnost“, mogu pomoći drugima koji su doživeli samoubilački gubitak da shvate posledice samoubistva i veruju u to da će moći da prežive i sa gubitkom.
U 2023. godini, u Vojvodini zabeležena je najniža stopa samoubistva od 2000. godine – 13,5/100.000 stanovnika.
Rizik od pojave suicidnog ponašanja se može značajno umanjiti ako se brinemo jedni o drugima.
Ako neko u našem okruženju razmišlјa o samoubistvu, ovo mogu biti znaci upozorenja:
- povlačenje u sebe i izbegavanje komunikacije sa drugima,
- iznošenje planova o izvršenju samoubistva,
- završavnje poslova i obaveza, “svođenje računa”,
- stalna briga za sadašnjost i nepostojanje perspektive,
- izražavanje osećanja izolovanosti, usamlјenosti i nerazumevanja,
- osećaj lične neuspešnosti, beskorisnosti i gubitka samopoštovanja,
- stalno vraćanje na probleme za koje ne postoje rešenja ili su van kontrole,
- gubitak osnovne životne filozofije, vere ili sitema vrednosti,
- promena životnih navika i dnevne rutine,
- iznošenje teza o besmislu života,
- česta uplakanost, potištenost i nagle promene raspoloženja,
- sklonost rizičnom ponašanju,
- nezainteresovanost za ličnu higijenu i fizički izgled,
- gubitak interesa za stvari koje su ranije predstavlјale zadovolјstvo.
Osobi koja razmišlјa o samoubistvu prvenstveno treba ponuditi podršku. Treba biti pažlјiv slušalac koji se trudi da razume kroz šta ta osoba prolazi i kako se oseća. To podrazumeva puno topline, strplјenja i ohrabrenja, jer je otpočinjanje razgovora na tu temu ponekad neprijatno i teško. Ako vam osoba kaže da razmišlјa o samoubistvu shvatite je ozbilјno. Nemojte pokušavati da je “razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem (“ma proćiće ti to”, “nije to tako strašno”). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.
U momentima krize, osobi je teško da sagleda sve mogućnosti za rešavanje aktuelnih problema i alternativna rešenja. Međutim, taj težak unutrašnji osećaj da drugi izlaz, osim samoubistva, ne postoji, nije uvek podjednako intenzivan. Naročito je važno da osoba ima sa kim da razgovara u trenucima kada taj osećaj beznađa postane nepodnošlјiv. To sigurno mogu biti bliske osobe iz okruženja, ali i volonterske i profesionalne službe koje se time bave:
- Hitna medicinska pomoć (u slučaju pokušaja izvršenja samoubistva);
- Nacionalna linija za prevenciju samoubistva (0800/309-309, 00-24 časa);
- Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce“, na telefon 0800/300-303 (petkom i subotom od 14 do 4 časa, ostalim danima od 14 do 23 časa), putem e-mail-a: vanja@centarsrce.org.rs ili chat-a na: centarsrce.org.
- Izabrani lekar i psihijatar u domu zdravlјa i višim nivoima zdravstvene zaštite (ne čekati da se izgubi snaga za obraćanje za pomoć);
- Psiholozi u domu zdravlјa, klinikama i dr. ustanovama;
by Glas Opova | 9.09.2025. | DRUŠTVO
SAKULE, 9. septembar 2025 – Sakuljani 9. septembra obeležavaju praznik svoga sela. Ovaj praznik je ustanovljen u znak sećanja na dan kada je velika grupa mladih ljudi, među kojima su bile i tri devojke, pridružila partizanskom pokretu i to je bilo jedno od namasovnijih priključenja u srednjem i južnom Banatu.
Tokom Drugog svetskog rata 32 Sakuljana dalo je život za slobodu. U Sakulama podignut je spomenik i spomen-česma u čast svim seljanima koji su stradali u Narodnooslobodilačkoj borbi, posebno na Sremskom frontu 1945.
Ovaj dan se obeležava polaganjem venaca na spomenik i programom u kojem učestvuju učenici osnovne škole
by Glas Opova | 9.09.2025. | DRUŠTVO
BEOGRAD, 9. septembra (Tanjug) – Direktorka Instituta za javno zdravlje “Dr Miloš Jovanović Batut” Verica Jovanović, izjavila je danas da je tokom ovog meseca u Srbiji došlo do porasta broja zaraženih koronavirusom, a da svi slučajevi imaju blage manifestacije. Navela je da je registrovano oko sto slučajeva zaraze. “Tokom ovog meseca je došlo do porasta, ali je to još uvek jako malo. Registrovano je negde oko stotinak pozitivnih slučajeva na SARS-kov-2.
Kada uporedimo taj broj registrovanih pozitivnih slučajeva na kovid u odnosu na prošlu godinu, dolazimo do zaključka da je to značajno, značajno manje”, rekla je Jovanović za RTS. Dodala je da svi slučajevi imaju blage manifestacije, ali da poseban oprez uvek mora da bude kod osoba sa problematičnim imunskim statusom i kod onih sa hroničnim oboljenjima. Jovanovićeva je navela da Institut ulazi u pripreme sezonskog praćenja respiratornih oboljenja, kao i da se grip očekuje u novembru.
“Kada je u pitanju aktuelno epidemiološko stanje, skrenula bih pažnju na sezonu crevnih infekcija koje se kod nas javljaju. One mogu biti izazvane bakterijama i virusima. Kada su bakterije u pitanju, najčešći uzročnik su salmonele koje povezujemo sa hranom koja se konzumira i kampilobakter, a kada su u pitanju virusi navela bih noroviruse i rotoviruse koji su više zastupljeni kod dece, naročite kod dece od jedne do četiri godine”, rekla je Jovanovićeva. Ukazala je da su potrebne opšte mere prevencije i higijena, kao i da je veoma važno praćenje zdravstvenog stanja dece kada se jave virusne infekcije koje počnu sa učestalim stolicama, povišenom temperaturom i da je potrebno da se veoma brzo jave izabranom lekaru, odnosno pedijatru.
Page 1 of 3,21712345...102030...»Last »
